AR pijaca klasika: Ford Mustang Boss 429 – čudovište „big block“

Ukoliko pročitate istoriju Forda Mustanga, videćete da se ovaj automobil često plasira u kategoriju kojoj nikako ne pripada. Jedni ga zovu „sportistom“, što svakako nije jer se nije mogao pohvaliti ni sa nezavisnim ogibljenjem sve do 2015. godine (sa izuzetkom nekoliko retkih modifikacija zvanih Cobra i Cobra R od 1999. do 2004. godine). Drugi kažu da je takozvani „muscle car“, što takođe nije u većini slučajeva jer je uglavnom pružao manje, takozvane „small block“ motore.

Tačan odgovor je onaj da je pripadao kategoriji nazvanoj „pony“, gde su do izražaja dolazile manje dimenzije, manja zapremina motora, manja snaga i manja masa.

Da, nekada je manje zaista više. Ali kao i za sve drugo, tokom šezdesetih godina prošlog veka preko bare, Mustang je često kršio pravila i „upadao“ tamo gde ne pripada. Jedan od takvih slučajeva se desio 1969. godine kada je svetlost dana ugledalo izdanje pod imenom Boss 429.

Ovaj naziv bi trebalo da bude poznat svakom Fordovcu pošto se takav motor masovno koristio u gotovo svim formama profesionalnog auto-moto sporta. U ovom slučaju je to bio NASCAR, gde se, ironično, Mustang nije uopšte takmičio, ali su pravila zahtevala minimalno 500 primeraka motora bez obzira na automobil.

Odluka će na kraju pasti na Mustanga i još nekoliko primeraka bratskog modela Mercury Cougar. Zanimljiv je i onaj detalj koji otkriva da Mustang Boss 429 zapravo nije proizvodio Ford, već njegov partner Kar Kraft. Vizelno se nije mnogo razlikovao od svakog drugog Mustanga na putevima, s izuzetkom povećeg otvora na haubi i bočnih oznaka, ali će Kar Kraft morati da napravi velike modifikacije ispod haube da nekako uglavi „kamionski“ motor zapremine 429 kubnih inča (7,0 litara).

Na papiru je razvijao 375 „konja“ i maksimalnih 678 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Kasnija istraživanja će pokazati da je stvarna brojka veća za 20% da bi se zavarale osiguravajuće kompanije, koje su naplaćivale svoje usluge na osnovu snage pogonskog bloka.

Boss 429 je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za manje od pet sekundi uz pomalo razočaravajuću maksimalnu brzinu od svega 180 km/h. Ford je napravio samo 1.359 primeraka tokom dve godine proizvodnje, a originalno su se prodavali za 4.798 američkih dolara (oko 38.734 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Tako redak i specijalan primerak je morao da bude tražen među kolekcionarima u današnja vremena. Ni ovaj Boss 429 nije izuzetak, mada ima jednu manu koja svakako nije poželjna u svetu klasičnih četvorotočkaša. Naime, iz nekog nepoznatog razloga je originalni motor zamenjen drugim iz 1970. godine. Iako su zapremina i snaga identični, kolekcionari cene kada se brojevi šasije i motora poklapaju sa onima kada je napustio fabriku, pa je njegova vrednost svakako manja.

Automobil je inače originalno prodat preko izložbeno-prodajnog salona Glenbrook Ford u gradu Glenvju unutar američke savezne države Ilinois, a trenutno je u Grinvudu (savezna država Indijana). Ostatak vozila je u originalnom stanju i ovaj Boss 429 je do sada prešao nešto manje od dvadeset hiljada kilometara. Zanimljivo je da nije vožen tokom poslednjih sedam godina i služio je samo za izlaganje na izložbama.

Posle sedam dana aukcije i čak 41 dostavljene ponude, najviša je iznosila „samo“ 275.888 američkih dolara, što je za dva do tri puta manje nego što Boss 429 zaista vredi. Kao što smo rekli, broj motora i šasije je bitniji kolekcionarima nego što iko od nas može da veruje…

Zoran Tomasović

(492)