Vodonične gorivne ćelije vs. baterije – trka kornjače i zeca

Danas nema mnogo automobila sa vodoničnim gorivnim ćelijama na putu. Oko 15.500 putničkih vozila na vodonik prodato je 2021. godine, u poređenju sa oko 4,2 miliona baterijskih električnih vozila (BEV), isključujući hibride, prema podacima koje je ustupio provajder automobilskih podataka JATO.

Međutim, put do naše niskougljenične budućnosti je dug…

Tehnologija vodoničnih gorivih ćelija i baterija električnih vozila su na veoma različitim mestima u pogledu zrelosti. Dok je cena litijum-jonskih baterija opadala već dugi niz godina, tehnologija potrebna za proizvodnju gorivih ćelija sa ekonomičnom cenom i čistog vodonika za njihovo napajanje je u mnogo ranijoj fazi svog razvoja.

Cene litijum-jonskih baterija pale su za 89% između 2010. i 2021. godine, sa 1.200 dolara po kWh na 132 dolara po kWh, ali smanjenje troškova počinje dramatično da usporava kako tehnologija sazreva, prema BloombergNEF-u.

Slična putanja se može očekivati za vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama, a Hyundai predviđa da bi njegov sistem gorivih ćelija mogao dostići paritet troškova sa baterijama do 2030. godine.

Troškovi proizvodnje čistog vodonika već brzo opadaju sa predviđanjima da će dostići veoma važan nivo od 1 USD/kg do 2030. godine na nekim tržištima i globalno do sredine sledeće decenije, prema podacima Rethink Energy i Wood Mackenzie.

Drugi veliki izazov za vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama je infrastruktura za punjenje. Dok se električni automobili na baterije mogu priključiti uslovno rečeno skoro svuda, zalihe čistog vodonika je mnogo teže nabaviti jer je proizvodnja i transport vodonika u velikim količinama još u povoju.

To počinje da se menja. Prvi korisnici vodoničnih gorivnih ćelija u vozilima su kamioni i autobusi, koji imaju razumno predvidljive rute i mogu se opsluživati pumpama za dopunu vodonika u depoima, lukama i autoputevima. Kako vreme bude prolazilo, vodonik će postati dostupan na više mesta, što ga čini održivom opcijom, posebno za operatere voznih parkova, kao što su taksi kompanije.

Važno je da neki od najvećih svetskih proizvođača automobila razvijaju, a pojedini i proizvode automobile na vodonik.

Ranije ove nedelje, generalni direktor BMW Grupe Oliver Cipse rekao je da buduća platforma Neue Klasse EV može uključivati pogone na gorivne ćelije sa vozilima zasnovanim na tehnologiji koja će se pojaviti na tržištu 2025. godine.

„Prema našem mišljenju, vodonik je nedostajući deo slagalice koji može da osigura elektromobilnost na poljima gde baterijski električni pogon ne može da postigne uspeh“, rekao je Cipse u izveštaju o zaradama kompanije.

Prvi automobili na platformi Neue Klasse će uključivati limuzinu sličnu po proporcijama automobilu srednje klase iz serije 3 i „sportski SUV“, rekao je Cipse tokom poziva. „Mogli bismo da zamislimo i pogon na vodonik za ovu novu generaciju vozila“, rekao je on.

BMW će krajem 2022. godine početi sa malotiražnom proizvodnjom velikog krosovera X5 sa vodoničnim gorivnim ćelijama, nazvanog iX5 Hydrogen. „Već razmišljamo o mogućoj sledećoj generaciji“, rekao je Cipse.

Toyota, najveći svetski proizvođač automobila, objavila je novu verziju svog vozila na vodonik Mirai ranije ove godine opremljenog sistemom koji zapravo prečišćava vazduh oko njega umesto da ga čini prljavijim. Za razliku od električnih vozila na baterije, Mirai se može napuniti gorivom za domet od preko 550 km za manje od 5 minuta.

Kako danas operateri voznih parkova napreduju sa velikim porudžbinama kamiona i autobusa na vodonik, verovatno će proći nekoliko godina pre nego što se sličan razvoj događaja uoči na tržištu automobila.

AutoRepublika

(343)