AR pijaca klasika: Sportska limuzina na američki način

Za jednu automobilsku silu koja se uvek hvalila velikim radnim zapreminama motora i još većom snagom, zanimljiv je podatak da sve do nedavno, Amerikanci zapravo i nisu imali sportska vozila sa visokim performansama i s više od dvoje vrata.

Naravno, postojale su limuzine, pa i karavani u koje su ugrađivani neki od najvećih serijskih motora u istoriji, ali je namera uvek bila da pruže mogućnost laganog krstarenja na dugačke relacije, i naravno da „u svakoj krivini završe u jarku“ ako ih žešće poterate.

Primer današnje priče je limuzina koja je predstavila ulazak Jenkija među sportske porodične automobile. Zove se Ford Taurus SHO i nastala je sasvim slučajno kada je kompanija odjednom ostala sa povećom zalihom japanskih motora.

Taurus je jedan od najbitnijih automobila u američkoj istoriji četvorotočkaša, čak i bez ovoga SHO (Super High Output) u imenu. Originalno je debitovao 1986. godine kao prva limuzina srednje klase sa aerodinamičnim linijama i pogonom na prednje točkove i preko noći je postao veliki hit.

Sam Ford priznaje da ideju o takvom stilu ne može da pripisuje sebi već da je „pozajmio“ od Audija 5000 (u Evropi poznatiji kao Audi 100), ali to i nije bilo toliko bitno pošto je američki gigant naterao celokupnu konkurenciju u pristupačnom rangu da krenu prema identičnom pravcu.

Pohvale na račun Taurusa su stizale sa svih strana, ali se i nije mogao podičiti nekim preterano dobrim performansama. Čak i najmoćniji motor u ponudi je razvijao svega 140 konjskih snaga iz radne zapremine 3,0 litre.

Ford je razvijao još jedan bitan model paralelno sa Taurusom. Trebalo je da bude sportske prirode sa centralno postavljenim benzincem, a u razvoju je kontaktirao Yamahu. Japanci su napravili svoju verziju spomenutog 3,0-litarskog motora sa 220 „grla“, ali je razvoj sportiste u poslednjem momentu otkazan, i Ford se odjednom našao sa povećom zalihom moćnih motora.

Tada pada odluka da se ugradi u Taurusa i specijalna verzija nazvana SHO je debitovala 1989. godine. Proizvodnja prve generacije će trajati svega tri godine i u tom periodu će pronaći 32.750 kupaca.

Za svoj period, SHO je imao fantastične performanse. Bilo mu je potrebno svega 6,7 sekundi da ubrza od nule do 100 km/h, a maksimalna brzina je iznosila 228 km/h. Nije postojao nijedan drugi sedan s boljim performansama u njegovom cenovnom rangu, pošto je koštao relativno pristupačnih 19.739 američkih dolara (oko 46.530 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Naravno nije samo motor bio nov, već je divizija Ford Racing modifikovala i petostepeni manuelni menjač i ogibljenje. Pride je ugradila i moćnije kočnice. Dizajnerske promene su kompletirane zahvaljujući sportskim branicima i 15-inčnim felnama.

Taurus SHO se retko kada pojavi u oglasima iz dva razloga. Prvi od njih leži u podatku da je ovaj automobil bio sklon koroziji, i posle više od tri decenije na putevima teško ga je pronaći u originalnom stanju. Mnogo veći problem je Yamahina mehanika. Pokazala se relativno pouzdanom tokom ranih godina, ali posle dužeg perioda postaje „rupa bez dna“ gde je gotovo svaki deo potrebno zameniti i svaki od njih košta poveće sume novca.

Znajući sve to poprilično smo iznenađeni što smo pronašli SHO-a sa priloženih fotografija na sajtu za preprodaju „Bring a Trailer“. Proizveden je 1989. godine i do sada je prešao tek 70.400 kilometara. Reč je o relativno bogato opremljenom modelu gde je jedina izmena bila na temu audio sistema, u poređenju sa onim Taurusom koji je napustio fabriku.

Trenutno se nalazi u gradu Hekensek unutar američke savezne države Nju Džerzi. Ranije je imao vlasnike i u Pensilvaniji, Zapanoj Virdžiniji i Mizuriju.

Oko osamnaest sati pre kraja aukcije najviša ponuda iznosi 6.500 američkih dolara. Suma svakako nije visoka kada znamo o kakvom „specijalcu“ je reč i da ga sigurno nikada više nećemo pronaći u ovakvom stanju. Eh Nju Džerzi, što mi nisi bliži…

Zoran Tomasović

(545)