AR pijaca klasika: Kraj jednog lepog detinjstva
Uskoro će se navršiti dvanaest godina od kada Pontiac više nije sa nama, a njegovi klasični modeli privlače više pažnje nego ikada ranije. Mogli bismo dugo pričati zašto je brend nezasluženo ugašen, umesto recimo Buicka, ali to je priča za neki drugi put. Ono što je bitno za današnju priču jeste podatak da svaki put kada se neki Pontiac pojavi na aukciji, od potencijalnih novih vlasnika se zahtevaje visoke sume novca, i Amerikanci se takmiče ko će da ga kupi.
Predmet takve situacije je uglavnom model GTO i danas se smatra ocem mišićavih četvorotočkaša. Ali, svakako nije jedini pošto pažnju privlače i Boneville, Grand Prix, Catalina i naravno Firebird.
Debitovao je 1967. godine kao blizanac velikog Chevroleta Camaroa, ali je kroz većinski deo svoje istorije imao sopstvenu mehaniku i imidž. Firebird i njegova verzija visokih performansi Trans Am, je uživalo u najvećoj popularnosti krajem sedamdesetih godina posle čega je usledio postepeni pad.
Meni lično se dopadao onaj poslednje generacije i u izložbeno-prodajnim salonima se prodavao od 1993. do 2002. godine. Jedan moj drugar ga je vozio dok smo pohađali srednju školu, pa iako sam zakleti Fordovac, Trans Am mi je uvek bio neviđeno drag.
Primerak iz današnje priče je iz 2002. godine, što nam govori da je iz poslednje godine proizvodnje kada je samo 30.690 jedinica napustilo fabriku. To je bio poslednji „klin u kovčegu“ za Firebird i Camaro, da prepuste tržište Fordu Mustangu, ali su svakako otišli u velikom stilu.
Naime, tada je bila ponuđena verzija nazvana WS6 sa 5,7-litarski motorom sa osam cilindara koja je razvijala 325 konjskih snaga i maksimalnih 475 Nm obrtnog momenta. Uparen sa šestostepenim manuelnim menjačem, WS6 je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za manje od pet sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 257 km/h.
Znamo da spomenute brojke možda ne izgledaju preterano impresivne za današnja vremena, ali pre dvadesetak godina je bio potreban daleko skuplji sportski automobil ukoliko je neko želeo da bude brži od modela WS6. Spomenućemo da je ovakvo zadovoljstvo koštalo 32.130 američkih dolara što iznosi 51.635 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Automobil se nalazi u gradu Toland unutar američke savezne države Konektikat i do sada je prešao tek 28.800 kilometara. Originalno je prodat preko izložbeno-prodajnog salona Wile Pontiac u istom gradu, a jedno vreme je proveo i u Njujorku pre nego što se vratio u Konektikat.
Kao što smo spomenuli, poseduje veoma poželjan paket WS6 sa modifikacijama na ogibljenju, a zatim je opremljen i menjačem Hurst, 17-inčnim felnama i staklenim krovom. Pontiac nam nije rekao koliko kupaca se originalno odlučilo za više puta pomenuti paket WS6, ali brojka svakako nije velika i ovaj primerak je bez ikakve sumnje prilično redak.
Do kraja aukcije je ostalo još sedam dana, a trenutno najviša ponuda iznosi dvadeset hiljada američkih dolara.
AutoRepublika
(263)
