Prednosti i mane novog načina testiranja koje sprovodi Euro NCAP

Kao što svi ovde već i od ranije znamo, Euro NCAP predstavlja telo zaduženo za procenu bezbednosnih aspekata novih modela automobila. U svom radu je nezavisno, pa nalazi do kojih dođe jesu osnova za sprovođenje procesa homologacije i početka prodaje u Evropi, iako procene do kojih dođe zavise od mnogih faktora i nikako se ne mogu nazvati nepromenljivim.

Euro NCAP je vremenom i s pravom postao prvo mesto na koje idemo kada želimo da proverimo bezbednost nekog vozila i kao takav je referenca u Evropi. Organizacija sprovodi seriju testova sudara, a sve veći i veći značaj pridaje obuhvatu serijske opreme na vozilu, pre nego što se pristupi homologaciji na tržištu Evropske unije, što je čin koji omogućava početak prodaje na teritoriji najvećeg broja zemalja na Starom kontinentu.

Rangiranje testiranih vozila se temelji na dodeli određenog, zarađenog broja zvezdica i ide u rasponu od jedan do pet, pa tako ako neki automobil ne zaradi apsolutno nijednu zvezdicu, to samo po sebi ne znači da neće moći da uđe u prodaju (a ni obrnuto), pošto će to zavisiti i od brojnih drugih faktora.

Telo pojašnjava da činjenica da neki model poseduje svih pet zvezdica, ne znači nužno da je vozilo savršeno bezbedno, a pogotovu ne znači da će u slučaju saobraćajnog udesa, svi putnici proći bez povreda. Najveća dobijena ocena samo daje ideju o tome koliko je konkretno vozilo bezbedno. Ali, ni u kom slučaju, broj dodeljenih zvezdica nije za vek vekova, što će reći da je ocena vremenski ograničena.

Sve veći značaj za Euro NCAP dobijaju sistemi vozačke asistencije

Ponovno prosuđivanje o bezbednosti određenog (modela) automobila se vrši šest godina od inicijalne dodele zvezdica, pa se nakon ovog perioda ponovo pregleda. Shodno tome, postoji mogućnost da određeni model izgubi bodove dobijene u nekadašnjoj proceni.

Kao što znamo, najčešći komercijalni životni ciklus jedne generacije automobila traje sedam godina, kod nekih šest, a drugi dostižu skoro deceniju, pa ovde možemo navesti primer italijanskih marki. Kada potraje toliko, proizvođač često pravi poboljšanja u oblasti elektronike, kako bi ponudio najsavremenije asistente u vožnji. Ovo je tačka u kojoj možete više da izgubite zvezdica nego da ih dobijete, jer ono što se ne dira, to jest ostaje relativno trajno, jeste struktura šasije ili okvira, tako da u testovima sudara zadržava početne ocene.

U stvari, između različitih karoserija (jednog te istog) modela – na primer, između sedana i karavana – od prednjeg do centralnog stuba, to jest od stuba A do stuba B, čak i do uključenih zadnjih vrata, veći deo strukture koji se analizira u testovima frontalnog, pa i bočnog sudara, je apsolutno isti, tako da postoje vrednosti koje ostaju netaknute, i one nisu nanovo nisu testirane. Udar sa zadnje strane jeste, pošto je ovaj deo potpuno nov u različitim derivatima osnovnog modela, to jest to je mesto gde se najčešće karoserija razlikuje.

U slučaju promene strukture šasije, što je normalno kada se u prodaji nađe novi model čije su dimenzije promenjene, ona prolazi i kroz rešeto ispitivanja bezbednosne agencije. Uz strukturne promene okvira, moralo bi da dođe i do poboljšanja šasije. U velikoj meri, poboljšanja u šasiji takođe zavise od rezultata simulacije operacije spasavanja. Pored toga, mora se uzeti u obzir da je Euro NCAP promenio metod ocenjivanja prošle godine, tako da model može da ima dve ocene.

Jedna od ocena se stiče na temelju procenjivanja bazičnog modela, onog koji se kao uvodni prodaje na teritoriji zemalja Evropske unije, dok se druga ocena dobija za određeno opremljene verzije (one s dodatnom opremom). Naši ljudi ovde moraju biti posebno oprezni jer se dešava da se distributeri u Srbiji i ostalim okolnim državicama, pozivaju na Euro NCAP, a pritom prodaju vozila koja su osiromašena opremom u odnosu na testirane varijante od strane istog tela.

Drugim rečima, ovo uznači da određeni model može dobiti četiri zvezdice za ono izvođenje koje se prodaje u jednoj zemlji Evrope, a pet zvezdica za model nuđen u drugoj zemlji. Euro NCAP sprovodi testove u četiri oblasti:

• zaštita odraslih (vozač i suvozač),
• zaštita dece,
• zaštita pešaka i biciklista,
• sistemi vozačke asistencije.

Poslednje navedeni su danas mnogo važniji i organizacija im daje, možda i nesrazmerno veliki značaj. Saglasno toj konstataciji da kažemo da oni koji mogu biti uzrok i onemogućavanja dobijanja bolje ocene, iako struktura šasije to dozvoljava. Iako propisi u Evropi zahtevaju određeni minimalni nivo funkcija koje poseduju sistemi elektronske ispomoći vozaču (ADAS), oni nisu jednakog obuhvata, to jest nisu svi mandatorni.

S brojem dodatnih sistema bezbednosti i cenom vozila, proizvođači se igraju u želji da maksimiziraju tržišni uspeh, modelirajući odnos, tačnije balansirajući između cene proizvodnje i prodajne cene vozila.

AutoRepublika

(417)