Osnivanje Ubera koje se dogodilo pre trinaest godina je uglavnom proteklo u pozitivnom svetlu. Vozačima se dopalo što imaju priliku da biraju kada će da budu za volanom, i na relativno lagan način zarade po koji dolar, dok su mušterije hvalile podatak da su celokupni posao mogle da obave preko mobilnih telefona, i to pritom da za manje novca dobiju čistiji automobil i profesionalnije šofere, u odnosu na taksi službe.
Neko naravno nije bio srećan, a to su baš ti taksisti. U velikim američkim gradovima, kao što je Njujork, se odjednom našao veliki broj taksista kojima je neki klinac ukrao mušterije i zaradu. Problem je bio još veće prirode kada se zna da je u Njujorku bilo potrebno platiti do milion dolara za takozvani „medillion“ koji je taksistima davao dozvolu da se bave svojim poslom.
Odjednom su se vozači našli u velikim dugovima i bez mušterija, pa su naravno krivili Uber i ostale takozvane „ride-share“ kompanije. Štaviše, na mojoj Toyoti Yaris se još uvek nalazi ogrebotina za koju verujem da je ostavio neki ljuti taksista.
Ali, danas su dva ljuta rivala postali partneri, barem u najvećem američkom gradu. Kako prenosi Wall Street Journal, Uber je pristao da dozvoli mušterijama da pozovu taksi službu preko njegove aplikacije, a oni koji to urade će imati jednaki trošak kao da koriste Uberove usluge.
Nismo sigurni šta je „ride share“ kompanija dobila u zamenu, ali verujemo da će preuzimati određeni procenat od svake vožnje. Uber naziva ovu odluku „velikom pobedom za mušterije“, mada kao što se očekivalo, njegovi vozači nisu baš bili srećni što dobijaju konkurenciju. Njujork trenutno ima 13.587 registrovanih taksija, a plan zahteva da svaki „žuti automobil“ na svetu bude deo Uberove aplikacije do 2025. godine.
Naravno, nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što su Uberovi vozači krenuli sa kritikama. Jedan od ključnih načina na koji se „ride share“ isplatio za vožnju, jeste u vidu dejstva „zakona potražnje i ponude“ gde cene usluga postaju daleko veće u momentima kada je interesovanje veće nego što je broj vozača na vezi. Dodavanjem takista to više neće da bude slučaj, a kada na to dodamo i nezadovoljstvo zbog visokih cena goriva, neće nas iznenaditi ako Uber izgubi veliki broj vernih vozača.
Kao i za sve drugo u životu, kompanija uvek gleda sebe, i kako da dostigne ciljani profit, a potom ga i izdigne do još viših visina. Videćemo da li će ovaj potez uprave Ubera doneti željene rezultate ili će proći kao „bosi po trnju“, što je zaista bio slučaj sa nekim ranijim odlukama.
AutoRepublika
(194)
