AR pijaca klasika: Duet modela Pontiac Fiero u oglasima

Pontiac nije sa nama već neko vreme, ali Amerikanci ne prestaju da žale što je baš on eliminisan iz ponude General Motorsa, umesto recimo Buicka ili GMC-a. Razlog je bio finansijske prirode, pa je Buick iz nekog razloga izuzetno popularan u Kini, dok GMC cilja na kupce sa dubokim džepom, što ostavlja Pontiac kao brend koji su uglavnom vozili oni mlađi vozači željni visokih performansi.

Lista poželjnih modela se uglavnom zasniva na onima sa značkom GTO, Firebird/Trans Am, Grand Prix i mnogih drugih, ali jedan od njih koji nikada nije dobio zasluženu slavu jeste model Fiero.

Proizvodio se od 1984. do 1988. godine i predstavljao je ulazak brenda u kategoriju pristupačnih sportista s centralno postavljenim motorima, u kojoj je do tada dominirala Toyota MR2. Pokazaće se uspehom, pošto je tokom pet godina proizvodnje privukao 370.168 kupaca, ili približno trostruko više nego rival iz Japana, ali se danas takođe smatra onim modelom koji je propustio šansu da postane veliki, kao što je recimo Mazda MX-5 ili, kako je u Americi poznata, Mazda Miata.

Pontiac je eksperimentisao s idejom pristupačnog sportiste još od šezdesetih godina prošlog veka, kada je diviziju predvodio veliki Džon Dilorijan (da, isti onaj koji će nam kasnije doneti model DeLorean DMC-12).

Međutim, plan nikada nije otišao dalje od faze prototipa, pošto su se čelnici General Motorsa plašili da bi mogao da ukrade prodaju od modela Chevrolet Corvette, ali kada je ta klasa eksplodirala negde tokom osamdesetih godina, jednostavno je više nije mogao ignorisati.

Nažalost, rani primerci su imali dosta problema s curenjem ulja koji bi umeli da izazovu požare, pa je Fiero često prekršten i u Firero (fire = vatra). Takoje je imao razne boljke po pitanju ogibljenja, a one nisu utklonjene sve do kasnijih godina. Međutim, pred sam karijere Fiero sa V6 motorom i petostepenim manuelnim menjačem je konačno dostigao svoj potencijal, i često je korišćen kao baza za proizvodnju kopija Ferrarija i Lamborghinija.

Današnji oglas stiže sa sajta „Bring a Trailer“ i donosi nam par modela iz 1984. godine, ali ne bilo kog modela Fiero, već onog najpoznatijeg. Naime, ovaj sportista je predvodio bolide na čuvenoj trci Indianapolis 500 iste godine, a u tu čast Pontiac je ponudio oko dve hiljade drumskih primeraka.

Oni su se razlikovali od ostalih modela po nekoliko dizajnerskih detalja, kao što su bela boja, posebne grafike, 14-inčne felne, mali spojler i posebna sedišta. Nažalost, debitovali su početkom 1984. godine kada V6 motor još uvek nije bio spreman, pa ih pokreće 2,5-litarski benzinac „Iron Duke“ s četiri cilindra, a koji razvija svega 93 konjske snage.

Jednako očajan je i trostepeni automatski menjač koji prenosi snagu na zadnje točkove. U takvoj kombinaciji je u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za 11,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 175 km/h, ali sa cenom od samo 7.999 dolara (oko 21.640 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) teško da je postojalo mnogo boljih drugih izbora.

U oglasu se napominje da su oba primerka u odličnom stanju, i da je jedan od njih prešao tek 24 hiljade kilometara, dok onaj drugi na satu ima brojku od 121.600 km. Iako su originalno napustili fabriku sa klima uređajem, on više ne funkcioniše ni na jednom modelu.

Tokom poslednjeg dana aukcije najviša ponuda za par vozila iznosi 19 hiljada američkih dolara, i sumnjamo da će konačna brojka biti preterano viša. Ipak, za period mračnih osamdesetih godina kada je malo šta privlačilo pažnju, a da je nosilo nalepnicu na kojoj piše: „Made in the USA“, Fiero se izdvajao kao unikantni sportista čiji duh još uvek živi u svima nama koji žalimo za Pontiacom.

Zoran Tomasović

(248)