Verni i dosledni pratioci zbivanja u automobilskoj industriji to već zasigurno znaju, ali svakako da bi i njima moglo biti zanimljivo koji nivo ušteda u energiji se može ostvariti ako se vozač opredeli da elektromobil vozi malom brzinom. Zahvaljujući ovom „triku“, vozač baterijskog krosovera s oznakom Ford Mustang Mach-E je uspeo da s jednim punjenjem baterijskog pakovanja prevali više od 1.300 kilometara. Doduše, imao je čelično strpljenje da izvede takav podvig, jedva premašujući brzinu kretanja od 60 km/h.
Iako je šef kompanije Tesla, čuveni Ilon Mask svojevremeno izneo potpuno razložnu tvrdnju, govoreći da „jednom kada se postigne rezultat da domet električnog vozila dotakne cifru od oko 650 kilometara, više neće biti važno jačati je dalje“, ipak ima i onih kojima je to bitno. Dok je Mask ovaj, ispostavlja se kondicional iz prethodne rečenice uslovio omogućavanjem ekstremno brze dopune i široke rasprostranjenosti mreže punjača, neki ipak žele da poentiraju kroz dostizanje ogromnih cifara u pogledu dometa s jednom dopunom, izveštava američki Wall Street Journal.
Charged to thrill.
🚘: Michael S.
📸: Jaron C.#FordMustang #MustangMachE #EV pic.twitter.com/5rxByWBPAe— Ford Mustang (@FordMustang) January 18, 2022
Kako je za (još neko vreme) konvencionalne automobile brzina kretanja važan momenat u smislu određivanja radijusa kretanja s jednim rezervoarom goriva, tako je to izgleda još i izraženije kod baterijskih modela. Sledeći takav princip, vlasnik pomenutog električnog Fordovog SUV-a Džon o’Groats proputovao od severa Škotske do juga Engleske vozeći prosečnom brzinom od oko 64 km/h. U ranijem delu teksta smo već naveli kolika je ta distanca u kilometrima izneto.
Tako je vozač zaigrao igricu koja mu je donela ogroman broj dodatnih kilometara vožnje sa samo jednom dopunom baterijskog pakovanja, ali nisu svi bili oduševljeni njegovim stilom. Zamislite da morate da vozite iza ovog vozila tokom dugih kilometara na, recimo Ibarskoj magistrali, gde nisu retke duge distance sa zabranjenim preticanjem i punom linijom.
Inače, proizvođači baterijskih automobila se raduju ovakvim vestima i stimulišu svoje kupce da se igraju igrice čiji naziv je teško, a verovatno i bespotrebno prevoditi na naš jezik: hypermiling. Kako bilo, već je opšte poznato da se domet elektromobila sporom vožnjom može drastično uvećati, ali je poražavajuće znati i kako se ubrzanim tempom taj isti energetski potencijal smešten u baterijskom pakovanju topi na brzinama koje premašuju (skromnih) 110 km/h.
AutoRepublika
(5381)
Prosečna brzina od 64kmh, ako prolazi kroz neka naselja, gradove, uopšte nije mala. Od PK do VA sam imao obično oko 60kmh, sa prolaskom kroz KŠ, KV, ČA…stara ibarska
Stara Ibarska, kraj januara, Bg – Tiv preko Žabljaka, sa prosekom od 74.
Meriva plus krovni kofer.
Znam, budala za volanom.
Složio bih se. Prebrzo je to, za taj put. Zaista. Suviše potencijalno opasno. Mada razumem da je zimi (ako nema snega i leda na putu ) moguće postizati daleko bolje prosečne brzine nego leti.
Sneg preko Žabljaka, nove Nokian zimske gume u koje imam potpuno poverenje. Sa strane puta su snežne bankine, zidovi, po metar, metar i po visine, Nema skoro nikog na putu. Put znam skoro napamet.
Zaista sjajan i odličan za vožnju miniven.
Ako nije auto-put, na putevima bivse Juge 64km/h je odlican prosijek a na ibarskoj i tezak za doseci
Dildoi su neupotrebljivi dok pod punim gasom (čitaj najvećoj eksploataciji) ne mogu preći bar 1000 km. Mr Musk lupeta gluposti otkako se pojavio, a odlaže modele i laže kupce godinama.
To što tražiš kao autonomiju za EV ne može ni jedan SUS. Pod punim gasom ni SUS dizel ne može 500 km… 🙂
Za mene, bilo bi prihvtaljivo ( za SUS ili EV, bez razlike ), da on pri konstatnoj brzini od 130 km/h ima autonomiju od najmanje 500 km. To je (meni) skroz OK.
E klasa sa 9 brzina na konstantnih 130 km/h „ladno“ sa 5 litara dobrog dizela provjereno!A za nepovjerovati je tek 730d sa svojom masom i skromnom konzumacijom pri konstantnih 130km/h pravi „atak“ na zakone fizike!
Pa upravo iz tog razloga…Ako nije bolja i superiornija tehnologija u svakom pogledu nema smisla da postoji jos pogotovo ako uzmemo u obzir koliko traze vise novca za te poluproizvode.
Ja kad idem sa sjevera na jug BiH, nema šanse da postignem prosječnu brzinu 64 km/h.
Kad bih imao par desetina hiljada eura za ovaj auto, mogao bih da uštedim paf hiljada eura za struju (spram cijena ovdje, jer još nije zavladala pretjerana demokratija kao u Njemačkoj) 😂🤣
Ja Hondu „99,99%“ vozim van grada. Pretežno magistralno, sa redovnim prolascima kroz razna naselja. Povremeno auto putem.
I mislim da do sada ( na oko 24 kkm ) imam prosek brzine oko 60 km/h.
Ma kako to smešno zvučalo, velika je to prosečna brzina 🙂
Fiat je „životno“ ( posle oko 51 kkm ) na oko prosečnih 37 km/h, ali se on vozi po gradu ( otprilike, pola-pola, grad i van grada ).
koja je logika voziti dizela po gradu i benzinca po otvorenoj cesti!?
„Logika“ je jako relativan pojam.
Startniji za uključivanje u saobraćaj
Meni kod fiata I da omaškom spadne noga sa kvačila, 1,6 MJ teško da će se ugasiti. Kombinacija momenta i kratkog prenosnog odnosa u prvom stepenu prenosa .
A na kreni – stani gas nikada ne dodajem.
Naravno, da je automatik, za gradske uslove o tome ne bismo ni pričali 😀
A tek da je hibrid i e-cvt, to bi bila pesma 😀
Sa momoentom Fiatovog motora sam imao i problema… Doduše bio je 2.5 tdi, Croma mk1, otišao na selo i pita me rođak kako ide to auto. Eto probaj, glasio je moj odgovor…
Kako je imao gumene čizme, klizave, on je malo stisno gas a noga mu spala sa kvačila. Auto ostao nepokretan, slomio mu srce…lamele
Pa, imao sam i ja 2,0 HDI 90 (i 205 Nm) koji je bukvalno bio „mrtav konj“ na malim obrtajima. Ali, da li je „mrtav konj“ u zoni malih obrtaja, to se jasno videlo i iz dijagrama obratnog momenta i snage. Kao što se za 1,6Mj vidi da već na 1.000 rpm ima skoro 190 Nm. Na tim obrtajima taj 2.0 HDI je imao samo oko 105 Nm, pa ti je jasno i da je imao maltene duplo manje snage na istim obrtajima. Na 1.500 rpm je imao manji moment nego 1,6 Mj pri 1.000 rpm. Te razlike momenta/snage pri… Pročitaj više »