Zanimljivost dana: Chevrolet Beretta Feretta je zamalo penzionisao model Camaro

Pre više od tri godine smo se pozabavili jednom veoma zanimljivom temom po pitanju američke automobilske industrije. Pisali smo o veoma ambicioznom planu Forda koji je donet sredinom osamdesetih godina prošlog veka, s ciljem da zameni legendarni Mustang novim modelom razvijenim od strane Mazde, a koji bi pružao pogon na prednje točkove točkove i izbor motora u konfiguraciji sa četiri i sa šest cilindara. Tu priču možete da pročitate ovde.

Na sreću, takva ideja nije postala realnost pošto se Ford suočio s velikim brojem kritika od strane medija i ljubitelja ovog brenda, a kako ćemo videti u ovom izdanju zanimljivosti dana, i veliki rival General Motors se sučeljio s istom dilemom. Konkretnije, ovo je priča o tome kako je specijalno izdanje Feretta, modela Chevrolet Beretta za malo penzionisala kultni Camaro.

Pa šta se onda desilo tokom osamdesetih godina prošlog veka, i zbog čega su ikone američke automobilske industrije kao što su Mustang i Camaro bili pred izumiranjem? Odgovor je zapravo jako prost, a odnosi se na dve naftne krize i na najezdu japanskih konkurenata.

Posle naftne krize iz 1979. godine, legendarni V8 motori su se takođe nalazili pred eutanazijom, a publika se okretala prema kompaktnim Japancima. Iako oni naravno nisu imali performanse kao američki mišićavi četvorotočkaši, istovremeno su bili boljeg kvaliteta (odnosno pouzdanosti), s nižom potrošnjom i pristupačnijom cenom.

Ipak je bilo teško opravdati cifru od 13.585 američkih dolara (34.920 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) kada je recimo Honda Prelude koštala manje od deset hiljada najmanjih zelenih novčanica (današnjih 25.705 dolara). Mlađariji nije bilo preterano bitno da li je pogon na prednje ili na zadnje točkove, pa su Chevrolet i Ford počeli da gube one mušterije koji su samo dvadesetak godina ranije bili ključni.

Dok je Ford zatražio od Mazde da mu izradi potencijalnu zamenu za Mustanga, koji će evantualno da postane model Probe, Chevrolet je odlučio da koristi sopstene kapacitete. Tokom 1987. godine, svetlost dana su ugledali par relativno uspešnih modela.

Onaj sa četvoro vrata se zvao Corsica dok je kupio nosio značku Beretta. Oba su pružala dopadljiv dizajn, visok kvalitet i pristupačnu cenu, a iako je pogon bio na prednje točkove, Beretta se mogla pohvaliti i određenom dozom sportskog duha.

To se pretežno odnosi na izdanje nazvano GTZ sa 2,3-litarskim motorom i 180 konjskih snaga, a sa petostepenim manuelnim menjačem i sportskim ogibljenjem je ubrzavao iz mirovanja do 100 km/h za samo 7,6 sekundi. Radi poređenja, najmoćniji Camaro iz iste godine je bio onaj koji se zvao IROC-Z i pružao je 225 „grla“ iz zapremine 5,7 litara. To mu je omogućavalo ubrzanje od nule do 100 km/h za 6,2 sekunde, ali moramo spomenuti i da je imao značajno višu cenu.

Nedugo nakon što je Beretta počela da pristiže u izložbeno-prodajne salone, Chevrolet je odobrio razvoj specijalne verzije visokih performansi. Izbor imena je pao na Feretta, što nije bila slučajnost pošto je ime moralo da počinje slovom „F“, iz razloga što se Camaro proizvodio na platformi nazvanoj „F-Body“.

Doduše, neki drugi izvori kažu da je „F“ zapravo bila skraćenica za „Future“ ili prevedeno sa engleskog jezika – budućnost. Vlasnik jedinog preživelog primerka je čovek po imenu Tajler Pitman i napominje da do sadašnjeg dana nije siguran kolika je zapremina motora ispod haube. Razlog leži u tome što njegov motor zapravo nije razvio Chevrolet, već tadašnji japanski partner Isuzu.

Njihovo delo je bilo kompletno od aluminijuma, sa osam cilindara, i delovima od raznih modela General Motorsa. Pitman veruje da je zapremina motora negde oko 3,5 litre, a snaga nešto veća od 240 „konja“. Japanci su dodatno modifikovali i ogibljenje, kočnice kao i petostepeni manuelni menjač kako bi mogao podnese veću snagu, odnosno obrtni moment. Dodati su i agresivniji branici, nešto šira krila i enterijer „nabijen“ opremom.

Oni koji su imali prilke da ga provozaju kažu da se na putu ne ponaša ništa lošije od Camara IROC-Z-a, a istovremeno pruža značajno veći obrtni momenat na nižim obrtajima. Nije nam poznato koliko je testiran, i da li je Chevrolet odustao od daljih planova tek kada je video da Ford nema nameru da eliminiše tradicionalnog Mustanga, ali čak i oni koji su odrasli tokom osamdesetih godina kažu da je Feretta bila velika tajna i o njoj se ništa nije moglo pročitati u automobilskim medijima.

General Motors je zadržao automobil u svom centru za testiranje sve do 2009. godine, a nakon bankrota je poslat na aukciju Barrett-Jackson, kako bi mogli da se otplate mnogobrojni dugovi. Novi vlasnik je platio sumu od samo šest hiljada dolara, zatim ga prodao, a naredni vlasnik ga je izgubio u igri pokera.

Usledilo je još jedno neslavno poglavlje gde je vlasnik kupio model Feretta kao polovnjaka i vozio ga svakodnevno do te mere, da su mnogi posebni detalji razvijeni od plastike ojačane ugljenim vlaknima počeli da pokazuju godine. Tada je na scenu stupio spomenuti Pitman, potrošivši na obnovu više od dvadeset hiljada američkih dolara, i Feretta je završila u njegovoj garaži.

Na satu stoji brojka od nešto više od 73 hiljade milja (oko 116.800 kilometara), a Pitman se trudi da pronađe one japanske inženjere u Isuzuu koji bi mu mogli otkriti više informacija.

Za razliku od Fordovog odbačenog projekta, na čijoj bazi je nastao model Probe, ova Beretta nije bila jednake sreće. Ostao je samo jedan prototip koji svakako nije negovan, ali u rukama pravog ljubitelja klasike, sigurno će biti očuvan i narednih godina ćemo ga viđati na skupovima.

Ako ništa drugo, uvek je zanimljivo videti kakve ideje su proizvođači imali kroz istoriju i u kom pravcu je išao trend u neko doba, pa makar on i ne bio uspešan.

Zoran Tomasović

(469)