Potpuni kolaps tržišta novih automobila u Nemačkoj tokom 2021. godine

Prodajni rezultati postignuti na tržištu novih automobila u Nemačkoj su pali na najniži nivo još iz doba kada je pao Berlinski zid. Krivac za takav epilog se pronalazi u pokidanim lancima nabavke.

Tokom prošle godine je u Nemačkoj registrovano novih 2,62 miliona vozila, što je za desetak procenata manje od ionako tužne 2020. godine. Prezentovane informacije je javnosti serviralo tamošnje Savezno telo nadležno nad pitanjima transporta (KBA). Koliko je to loš rezultat, možda najbolje ilustruje podatak o 3,6 miliona isporuka novih automobila u Nemačkoj tokom 2019. godine, kada pojmovi poput korona virusa i pokidanih lanaca snabdevanja nisu bili tako široko rasprostranjeni.

Poslednji put kada je broj zabeleženih novoregistrovanih automobila bio niži, bio je u doba pre ujedinjenja dve Nemačke.  Na ulice zapadnog dela Germanije, te 1985. godine je istrčalo ukupno 2,4 miliona novih četvorotočkaša.

„Umesto oporavka tržišta kao logičnog sleda događaja nakon jenjavanja prvog talasa krize s korona virusom, broj novoregistrovanih vozila je nastavio s opadanjem,“ rekao je Rajnhard Cirpel, predsednik Asocijijacije međunarodnih proizvođača vozila (Association of International Motor Vehicle Manufacturers – VDIK).

Glavni razlog koji je doveo do stabilnog i trajnog pada isporuka se tiče uskih grla u ciklusu nabavke, što se posebno odnosi na elektronske komponente. “Kupci su želeli da ubrzaju stvari i kupovali su intenzivnije. Ali, proizvođači tu tražnju nisu mogli u celini da podrže, već samo delimično, jer nisu imali sve potrebne komponente da sklope dovoljan broj automobila,” reče Cirpel.

Međutim, taj pad i opisani problemi se i nisu mnogo odrazili na eksploziju tražnje za baterijskim vozilima. Kako prenosi nemačko savezno telo KBA, skoro je 356 hiljada vozila s takvim pogonskim sklopom, među kontingentom od 2,62 miliona novoregistrovanih vozila. To je za oko 83% više nego 2020. godine i korespondira s udelom u broj novoregistrovanih automobila od 13,6%. Telo KBA se takođe tvdi da se na vozila s hibridnim pogonskim sklopom odnosi skoro 29%. U tom segmentu je ostvaren rast naspram lanjskog period od 43%, pa je tako tokom godine za nama isporučeno ukupno skoro 754.600 hibrida.

Ekološki aktivisti ovakav razvoj događaja, s rastom udela baterijskih vozila u inače opadajućem broj novoprodatih, kao samo delimično pozitivan pomak i dobru vest za sudbinu naše planete. „Niko ne bi trebalo da ostane zbunjen padom obima proizvodnje novih vozila usled nedostatka čipova i ekonmske neizvesnosti skopčane s tranzicijom na električni pogon,“ izjavio je stručnjak čuvenog Greenpeace koji se posebno uporno školova u oblasti saobraćaja i koji se zove Tobijas Ostrup.“ Iako broj električnih automobila raste osetno jakim tempom, napuštanje SUS motora koji su užasni za prirodu, i dalje ne ide dovoljnom brzinom.“

Udeo krosovera u ukupnom broju isporuka premašuje 25%

Dodatno, ukupan udeo isporučenih novih vozila segmenta SUV se takođe značajno uvećao u prošloj godini. Po podacima koje prezentuje KBA, bilo ih je više od četvrtine u prodajnom miksu.

Kako bi se dalje stimulisala tražnja za novim električnim automobilima, novoformirana nemačka savezna vlada želi da veći fokus stavi na promociju elektromobila uz dalje širenje infrastrukture za dopunu. Međutim, Savezna agencija za zaštitu prirode (Federal Environment Agency – UBA) takođe želi da upozori na to da električni automobili nikako ne bi smeli da budu doživljeni kao lekoviti u ovoj klimatskoj situaciji.

„Održivi zaokret u sektoru transporta će se dogoditi samo ako fokus bude usmeren na izbegavanje situacija u kojima se zagađenje prirode samo seli s jednog mesta na planeti na drugo,“ piše u jednoj ranije objavljenoj studiji s potpisom agencije UBA, gde se stručnjaci bave pitanjem ekološke podobnosti električnih vozila.

„Cilj bi trebalo da bude u zoni uspostavljanja organizacije gradova u kojima je javni prevoz savršen uz bezbroj novih pešačkih i biciklističkih staza. Pride, mesto stanovanja bi trebalo da bude blizu radnom mestu i maloprodaji u kojoj se građanin snabdeva osnovnim i drugim potrepštinama.“

U međuvremenu, VDIK je izneo pretpostavku da će se tržište novih automobila oporaviti u tek započetoj godini. Početko decembra je ova asocijacija iznela prognozu o isporuci oko tri miliona novih vozila tokom 2022. godine, što bi bio rast od nekih 15% u poređenju s prošlom godinom. Preduslov za tako nešto svakako ostaje u zoni eliminacije problema s pokidanim lancima nabavke, koji baš pošteno muče proizvođače. To bi dovelo i do toga da automobilske kompanije postignu da proizvedu ranije poručena vozila.

S druge strane, konsultantska firma EY misli da je ovakav epilog malo verovatan. „Nedostatak čipova će i u 2022. godini voditi ka značajnim gubicima u proizvodnji, dok je toliko željeni oporavak tržišta sve dalji i dalji,“ piše u izveštaju kompanije EY, a koji je utemeljen na podrobnoj analizi.

AutoRepublika

(1228)