Britanska železnica odbacuje električne i vraća se dizel lokomotivama!

Iz Velike Britanije ovih dana stiže jedna neobična vest. Baš tokom klimatskog skupa, električne lokomotive su počele da ponovo ustupaju mesta dizelom pogonjenim jednicama, što je potez kojim se javno železničko preduzeće na ostrvu svrstalo iza ekvivalentnih kompanija osnovanih u manje razvijenim delovima Evrope. Kao opravdanje je navedena visoka cena električne energije.

Dizel lokomotive su bučnije, sporije i značajno prljavije od električnih pandana, ali su zato s druge strane, značajno jeftinije u eksploataciji. Tako je barem u ovom trenutku u Velikoj Britaniji. Nagla i oštra povećanja cena struje su, sudeći po medijskim napisima, dovele do toga da različite železničke kompanije počnu ponovo da koriste dizel lokomotive, isključujući iz saobraćaja električne, posebno u teretnom saobraćaju.

Freightliner, kao jedna od najvećih železničkih ćerka-firmi američke kompanije Geneese & Wyoming, a koja posluje u sektoru teretnog saobraćaja na teritoriji Velike Britanije, u međuvremenu je skoro u potpunosti skrajnula električni pogon za lokomotive. Koliko dugo će dizel jedinice ostati u upotrebi, ostaje otvoreno pitanje: „Povlačenje flote električnih lokomotiva je privremeno rešenje koje se kontinuirano preispituje,“ rekao je glasnogovornik kompanije Lin Kramp novinarima nemačkog Spiegela, gde smo izveštaj i pročitali. Međutim, u ovom trenutku su u toku završne pripreme da se i poslednja linija koja povezuje Englesku i Škotsku prebaci na dizel. Sve ovo se događa, ironično, baš tokom održavanja klimatskog samita u Glazgovu.

Freightliner u svojim istupima ovim povodom, obavezno navodi da je prelazak na naftu kao pogonsko gorivo uslovljeno činjenicom da je struja za kompaniju poskupela za nestvarnih 210 procenata između septembra i oktobra ove godine, na koji način bi se troškovi kompanije uvećali za ogromnih 9,5 miliona evra za samo dva meseca, da nije doneta odluka o preorijentaciji na naftu.

Oko 80% od visine cena trakcione električne energije je čvrsto ispregovarano i zacementirano do aprila 2024. godine, ali su transportne kompanije ipak bile prinuđene da prihvate nove ogromne naknade za istu, jer je struja u Velikoj Britaniji, mahom dobijena konverzijom prirodnog gasa, a koji je opet od januara 2021. godine pa do danas, poskupeo za oko 440 procenata. I to samo pričajući o veleprodajnim cenama ovog uvezenog energenta.

Udar novouspostavljenih cena struje nisu bili u stanju da apsorbuju kompanije koje se bave železničkim transportom, pa ni njihovi klijenti, navodi industrijska asocijacija teretnog železničkog transporta Rail Freight Group. Zato su transportne kompanije i bile prinuđene da pribegnu, sada nepopularnom i prljavom tehnološkom rešenju iz dvadesetog veka. Ipak, železničari napominju da čak i u takvim okolnostima, u prirodu se emituje za 76% manje štetnog jedinjenja CO₂, u poređenju s alternativom drumskog, kamionskog prevoza tovara.

Kako bilo, i dalje ostaje većinski izbor najvećeg broja britanskih kompanija. Kontaktna električna mreža je postavljena na svega oko 36% železničkih pruga čija se dužina na ostrvu meri s 16,5 hiljada kilometara. Poređenja radi, dužina železničke mreže u Srbiji je 4.096 kilometara (1.279 km pod kontaktnom mrežom), dok je u Nemačkoj ona na nivou od 38,4 hiljada kilometera, i to pišući samo o delu mreže koji je elektrifikovan.

Dok je odnos elektrifikovane i ukupne dužine pruge u Srbiji i razumljiv, s obzirom na činjenično mučno stanje ekonomije, dotle u Velikoj Britaniji čudi i da je od 162 lokomotive u posedu pomenute kompanije Freightliner, njih samo 23 pokretano električnim pogonom. S druge strane, priča je u Nemačkoj posve drugačija. Naime, 95% transportnih usluga železnice se temelji na upotrebi električne energije, dok se umirući dizel koristi na svega pet procenata sekundarnih ruta. Ovde je još vredno pomena i to da nemački Deutsche Bahn oko dve trećine utrošene struje proizvodi u sopstvenoj režiji.

AutoRepublika

(1496)