Serijal: Uvod u mikromobilnost (I deo)

Transportni sistem nije statičan pojam, već pojam koji se konstantno, tokom vremena, menja. Promene u transportnom sistemu javljaju se u tehnologijama, infrastrukturi, cenama ali i zahtevima za kretanje koje ljudi ispostavljaju. Sa tehnološkim napretkom došlo je i do razvoja novih vozila. Nova vozila zahtevaju razvoj infrastrukture što dovodi do promena u transportnom sistemu, ali i promena u izgledu gradova i načinu života stanovnika. Razvoj i porast u popularnosti vozila mikromobilnosi u svetu je evidentna. Razvoj malih vozila na električni pogon doveo je do promena u transportnom sistemu i zahteva promene u infrastrukturi.

Mikromobilnost se, takođe, može definisati kao transportno rešenje na električni pogon koje uključuje električne bicikle (e-bicikle), električne trotinete (e-trotinete) ili bilo koje drugo lagano vozilo za kretanje na kratkim distancama, ne duže od osam kilometara, koja dostižu maksimalnu brzinu od 25 kilometara na čas. Ograničenje težine ovih vozila od 500 kilograma razlikuje ova vozila od drugih transportnih rešenja i na taj način isključuje automobile.

Pretpostavlja se da će do 2050. godine 70% svetske populacije živeti u gradovima. To znači da će potražnja za javnim prevozom putnika porasti. Iako je javni prevoz još uvek najefikasniji način prevoza velikog broja ljudi, potencijal mikromobilnosti leži u povezivanju ljudi sa postojećom transportnom mrežom, rešavanju uobičajenog problema vezanog za prvi i poslednji kilometar u lancu dnevnih kretanja. Pored toga, ovaj vid kretanja je ekološki prihvatljiva alternativa za kretanja na kratkim distancama. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, više od polovine putovanja putničkim automobilom godišnje obavi se na distancama kraćim od osam kilometara, što je distanca koja se može preći korišćenjem e-trotineta ili e-bicikla.

Izraz mikromobilnost često ima dvostruki kontekst. S jedne strane, mikromobilnost odnosi se na asortiman lakih vozila koja su sve češća na ulicama širom sveta. Ova vozila omogućavaju lakše kretanje kroz gradove, pogotovu u uslovima zagušenja u saobraćajnom toku. S nastankom kompanija za iznajmljivanje ili deljenje vozila mikromobilnosti kao što su Bird  i Lime, a najčešće električnih trotineta i bicikala, ovaj način prevoza stekao je veliku popularnost za kratak vremenski period.

Ove kompanije nude usluge iznajmljivanja vozila putem aplikacija za pametne telefone ili iznajmljivanja na terminalima širom grada. Takav sistem korisnicima nudi fleksibilnu uslugu, odnosno korišćenje vozila u skladu sa njihovim potrebama. Jedno vozilo, u toku dana, služi za prevoz nekoliko korisnika.

S druge strane, izraz mikromobilnost takođe obuhvata i vozila koja su u privatnom vlasništvu. U Republici Srbiji, procentualno učešće privatnih vozila mikromobilnosti, još uvek, je znatno veće od učešća deljenih vozila.

Razvoju mikromobilnosti i rastu njene popularnosti doprineli su:

• Razvoj tehnologije baterija koji je omogućio proširenje raspona, odnosno udaljenosti koju ova vozila mogu prelaziti;
• Smanjeni troškovi kupovine ovih vozila, odnosno pristupačne cene;
• Ulaganja u prateću infrastrukturu, kao što su biciklističke staze ili trake.

Prednosti vozila mikromobilnosti

Razvoj mikromobilnosti predstavlja jedno od potencijalnih rešenja problema zagušenja koji postoji u većini gradova. Zbog svojih karakteristika predstavljaju rešenje koje ne zahteva velika ulaganja po pitanju infrastrukture, dok sa druge strane predstavljaju ekološki podobno rešenje, smanjujući potrošnju goriva.

Mikromobilnost ima veliki potencijal za razvoj i napredak gradova u oblasti održivosti. Razvoj mikromobilnosti, odnosno korišćenje električnih bicikala, električnih trotineta i drugih, sličnih vozila smanjuje udeo putničkog automobila u vidovnoj raspodeli, ali i podstiče pešačenje i korišćenje javnog prevoza. Ova vozila, za razliku od motornih, ne stvaraju buku i aerozagađenja. Niska cena vozila, veličina i masa predstavljaju prednosti zbog kojih se korisnici odlučuju da investiraju u vozila iz tog segmenta. S druge strane, postojanje opcije iznajmljivanja ovih vozila daje korisnicima alternativu korišćenja ovog vida prevoza, bez ulaganja. Jedna od velikih prednosti ovog vida prevoza je ta što se može kombinovati sa drugim vidovima transporta.

Promene u vidovnoj raspodeli – Saobraćajno zagušenje predstavlja debalans saobraćajnih zahteva koji se jednovremeno realizuju i kapaciteta mreže. Odnosno to je stanje sistema u kom su saobraćajni zahtevi veći od kapaciteta mreže. Jedno od potencijalnih rešenja ovog problema može biti prelazak sa putničkog automobila na druge vidove prevoza za realizaciju gradskih putovanja.

Sa razvojem i rastom popularnosti mikromobilnosti došlo je do promena u vidovnoj raspodeli u velikim gradovima. Određeni procenat kretanja koja su se ranije obavljala putničkim automobilom ili pešice sada se obavljaju mikro vozilima. Dodatni porast korišćenja vozila mikromobilnosti u gradovima sa postojećom infrastrukturom ne bi dao najbolje rezultate.

Jednostavnim istraživanjima na globalnom nivou utvrđeno je da je 36% putovanja koja se sada obavljaju vozilima mikromobilnosti ranije obavljano putničkim automobilom, 37% je obavljano pešice, 13% je obavljano javnim prevozom, 9% je obavljano konvencionalnim biciklom dok 9% pripada ostalim načinima kretanja. Podaci iz gradova Evrope u kojima je javni prevoz razvijeniji nego u američkim gradovima pokazuju da je procenat kretanja koja se sada obavljaju mikro vozilima, a ranije su se obavljala javnim prevozom znatno veći od 13%. Procentualna zamena drugih vidova prevoza kretanjem vozilima ovog tipa prikazana je na dijagramu 1 (dole).

Istraživanje sprovedeno u Baltimoru imalo je za cilja da utvrdi u kojoj meri su korisnici električnih trotineta nastavili da koriste ostale vidove prevoza. Ispitanicima je bilo postavljeno pitanje „Od prvog korišćenja električnog trotineta, da li se Vaše korišćenje drugih vidova prevoza promenilo?“ Istraživanje je pokazalo da više od polovine ispitanika ređe koristi putnički automobil i manje koristi taksi usluge.

Unutar dijagrama 1: Procenat kretanja koja su se obavljala drugim vidovima prevoza a sada se obavljaju vozilima za mikromobilonst

Dijagram 1 – Procentualna zamena vidova kretanja kretanjem vozilima mikromobilnosti

Istraživanje koje je sproveo Institut za saobraćaj i razvojnu politiku (ITDP) pokazalo je da putovanja e-biciklom u gradovima imaju slično, a ponekad i kraće, vreme putovanja od automobila tokom vršnih časova za udaljenosti do 10 kilometara, posebno na rutama koje imaju dostupnu biciklističku infrastrukturu. U nekim gradovima jedna trećina korisnika deljenih e-bicikala i e-trotineta prijavila je prelazak sa korišćenja putničkog automobila na korišćenje ovih vozila za realizaciju putovanja u gradu.

Ekološki aspekt – Gradovi koji sprovode strategije smanjenja emisije gasova koji prouzrokuju nastanak efekta staklene bašte koriste potencijal e-bicikala i e-trotineta kako bi korisnici obavljali manji broj putovanja motornim vozilima. Korišćenjem ovog vida prevoza smanjuje se emisija sumpor-dioksida (SO2) i štetnih čestica (PM čestice) koje su posledica sagorevanja fosilnih goriva.  Na grafikonu 1 prikazana je emisija SO2 i štetnih čestica korišćenjem putničkog automobila, motocikla i e-bicikla.

Unutar grafikona 1: Emisija SO2 i štetnih čestica po jednom putnik-kilometru

Grafikon 1 – Emisija SO2 i štetnih čestica po jednom putnik-kilometru po kategoriji vozila

Ukoliko se u obzir uzme energija potrebna za punjenje e-bicikla, on emituje skoro jednu trećinu štetnih čestica po putnik-kilometru u odnosu na motocikl i skoro polovinu štetnih čestica po putnik-kilometru u odnosu na putnički automobil. E-bicikl emituje nešto viši nivo SO2 u odnosu na motocikl zbog načina proizvodnje električne energije.

U odnosu na električne automobile, električna vozila ovog tipa su malih težina, što im daje značajnu prednost. Istraživanja su pokazala da emisija CO2 koju emituju električni trotineti predstavlja 1% do 2% emisije CO2 koju emituje automobil za istu pređenu distancu. Ovi procenti su posledica prikupljanja električnih trotineta koji su za javnu upotrebu, obično u kasnim večernjim časovima, kako bi se tokom noći punili.

Ova prikupljanja se najčešće obavljaju kombijima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koja emituju određenu količinu CO2. Neke kompanije za iznajmljivanje električnih trotineta koriste isključivo obnovljive izvore energije za punjenje svojih vozila, odnosno električnu energiju proizvedenu uz pomoć solarnih panela ili uz pomoć vetra.

Niska cena vozila – Kupovina električnih trotineta u Srbiji lako je dostupna. Na domaćem tržištu postoji veliki broj modela čije se cene kreću u proseku od 25.000 dinara do 70.000 dinara. Ova vozila, za razliku od putničkog automobila, nemaju troškove registracije, osiguranja, plaćanja parkinga, goriva itd. Baterija na ovim vozilima puni se, u proseku, oko 5 sati. U zavisnosti od kapaciteta baterije, ova vozila sa jednim punjenjem mogu preći oko 25 kilometara. Cena električnih bicikala je u Srbiji nešto viša, i kreće se od 50.000 dinara naviše.

Dimenzije vozila, težina vozila i poslednji kilometar u lancu kretanja – Mikro vozila karakteriše mala težina. Ukoliko se u obzir uzmu i dimenzije ovih vozila, zaključuje se da su ona lako prenosiva. Prosečna težina električnog trotineta iznosi oko 10 kilograma. Na slici 2 prikazane su prosečne dimenzije električnih trotineta.

Većina električnih trotineta može se sklopiti, tako da su veoma pogodni za nošenje. Prednost ovih vozila je ta, što se mogu kombinovati sa drugim vidovima prevoza. Sklopljen električni trotinet se može uneti u vozila javnog prevoza ili stati u prtljažnik putničkog automobila.

Vozači putničkih automobila mogu svoje automobile parkirati na parkiralištima van centralnih zona i u iste otići korišćenjem električnog trotineta. Stanovnici zona koje nisu dovoljno dobro pokrivene linijama javnog prevoza mogu koristiti ova vozila za dolazak do stajališta koje je previše udaljeno za pešačenje.

Infrastruktura – Za kretanje vozila mikromobilnosti nije potrebna posebna infrastruktura. U zavisnosti od zakona, ova vozila mogu se kretati pešačkom infrastrukturom, biciklističkom infrastrukturom ili ulicama zajedno sa motornim saobraćajem.

Uz pomoć istraživanja rađenog u Portlandu, dobijeni su podaci o tome da korisnici vozila mikromobilnosti najradije koriste biciklističku infrastrukturu za kretanje. Podaci iz Pariza pokazuju da ukoliko je biciklistička infrastruktura dostupna, 93% vozača e-trotineta je koristi za kretanje. Istraživanje je pokazalo da se korisnici e-trotineta osećaju nebezbedno ukoliko se moraju kretati ulicama zajedno sa motornim saobraćajem.

Buka – Evropska Unija procenjuje da je 40% stanovnika Evrope svakodnevno izloženo opasnom nivou buke koji je posledica saobraćaja. Ovaj nivo buke utiče na mentalno zdravlje ali i kvalitet života. Vozila na električni pogon proizvode jako nizak nivo buke i jako su pogodna sa ovog aspekta.

Nedostaci vozila mikromobilnosti

Kada se posmatraju nedostaci vezani za mikromobilnost, neophodno je u obzir uzeti da je ovaj vid prevoza, još uvek, nov. Koncept mikromobilnosti ima prostora za unapređenje, kako bi ovaj vid prevoza bio što efikasniji i bezbedniji. Nedostaci mikromobilnosti vezuju se za zakonsku regulativu, odnosno nedostatak zakonske regulative u Srbiji, bezbednost učesnika u saobraćaju, osiguranje, kapacitet vozila ali i zavisnost od uslova okruženja.

Zakonska regulativa i bezbednost učesnika u saobraćaju – U Srbiji korišćenje vozila mikromobilnosti nije zakonski regulisano. Neophodno je definisati sveobuhvatne propise vezane za korišćenje ovih vozila kako bi se poboljšala bezbednost kako korisnika ovih vozila, tako i drugih učesnika u saobraćaju. Preporuka je da se ova vozila kreću trotoarima, brzinom pešaka i korišćenje zaštitne kacige tokom vožnje.

Međutim, u realnosti jako mali procenat vozača ovih vozila poštuje date preporuke. Vozačka dozvola nije potrebna za upravljanje ovim vozilima i u Srbiji još uvek nije definisana minimalna starost vozača vozila mikromobilnosti, pa su tako veće šanse da će doći do nastanka saobraćajnih nezgoda. Jedan broj vozača, naročito mlađi vozači, mogu potceniti brzinu kretanja i opasnosti vezane za kretanje ovih vozila. Neodgovorno ponašanje pojedinaca daje stvara lošu reputaciju ostalim vozačima ovih vozila, pogotovu vozačima električnih trotineta.

Kapacitet vozila – Vozila mikromobilnosti uglavnom su namenjena za prevoz jedne osobe jednovremeno. Ukoliko više ljudi zajedno ispostavlja zahtev za kretanjem, vozila mikromobilnosti nisu dostupan vid kretanja. Ova činjenica stavlja putnički automobil u bolju poziciju za realizaciju gradskih kretanja ukoliko se posmatra kapacitet.

Zavisnost od vremenskih uslova – Vozila mikromobilnosti namenjena su povoljnim vremenskim uslovima. Većina sredstava mikromobilnosti može se kretati po vlažnim površinama bez rizika od kvarova. Međutim, najveći procenat ovih vozila nije vodootporan, što znači da nisu namenjeni za vožnju po jačoj kiši.

Takođe, vozači ovih vozila su potpuno nezaštićeni od vremenskih uslova, što znači da u najvećem delu kasnih jesenjih i zimskih meseci korišćenje ovih vozila nije moguće. Postoje modeli električnih trotineta koji se mogu koristiti i u toku zimskih meseci, po snegu, međutim takva vozila su najčešće skuplja od običnih.

Ivana Kuljanin

(1065)