Mercedes Tourrider će u Americi igrati ulogu evropske Setre

Logika kojom se vode glavišine divizije Mercedesa angažovane u proizvodnji autobusa je odavno prepoznatljiva po misterioznosti. U Evropi je očigledno da su se odrekli turističkog segmenta, ostavljajući da kajmak pokupi premijum marka koju Daimler takođe kontroliše, pri čemu očigledno mislimo na Setru. Ali, kao što vidimo, to zasigurno neće biti slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je pre par dana debitovala zasebna porodica autobusa koju objedinjuje indeks Tourrider.

Dve su verzije rodbine koja se preziva Tourrider: Business i Premium. Oba vozila krasi jednaka dužina (skoro 14 metara), tri osovine i isti nemački dizel motor koji razvija 450 konjskih snaga (OM 471) uz američki hidraulični Allison WTB 500R. U stvari, ovde imamo posla s amerikanizovanim verzijama jedinog preostalog u gami „ne-urbanog“ modela Tourismo.

Razlike između dve verzije su male, i uglavnom se odnose na visinu postavke kabine. Naime, u izvođenju s oznakom Premium, pod je u poređenju s izdanjem Business izdignut za 2,36 inča, što će reći za 6 centimetara u nama čitljivim jedinicama mere. Začudo, gledano od spolja, uočljive su i razlike u kućištima retrovizora, kao i na rešetki hladanjaka i drugačijim svetlosnim grupama na nosu autobusa.

U unutrašnjosti se ososbenosti svode samo na ugradnju različitih sedišta i kvalitet izabranih materijala za izradu enterijera. Tu mislimo na različite palete tkanina za presvlaku sedišta, kao i njihov kolorit, dekorativne štepove i ostale kozmetičke detalje. Dodatno, derivat Tourrider Premium putnicima može da ponudi i jedinstveni ugođaj obezbeđen zahvaljujući staklenom krovnom otvoru koji proizvođač naziva TopSky Panorama.

Naravno, za koju god verziju da se kupac opredeli, računaće na set elektronskih anđela koji se naširoko koristi u vozilima koja silaze s Daimlerovih traka. Tu je uključen sistem kamera koje snimaju zbivanja oko vozila u punom krugu od 360 °, zatim pomoć pri održavanju pravca unutar saobraćajne trake, aktivn pomoć pri kočenju u dramatičnim situacijama (pete generacije), kontrola budnosti i koncentracije vozača (ATAS), kao i nadzor nad zbivanjima uz bokove autobusa (obogaćen mogućnošću prepoznavanja i pešaka).

Retko ko će poverovati, ali istina je da globalna marka Mercedes nikada nije nudila američkom tržištu modele autobusa iz turističkog segmenta. Bilo je manjih modela, ali i to u nekakvim kontingentima skromnijeg obima, i to počev od kasnih šezdesetih godina prošlog veka.

Prodaja minibuseva s oznakama Sprintera, koji se u Americi nudi pod brendovima Freightliner i Dodge, bila je manje ili više zapažena. Međutim, u ostalim klasama je Mercedes predstavljen od strane lokalnih ćerka firmi. Tako je školske autobuse proizvodila firma Thomas Bus, dok su gradske modifikacije bile izrađivane od sada zatvorene firme Orion.

S druge strane, Setra je više puta okušavala sreću s Amerima. Međutim, sve generacije autobusa ove luksuzne marke su ostajale ekstremno retkim na drumovima Severne Amerike. Sada se Mercedes odvažio da unese malo živosti i rivalskog duha među svojim predstavnicima u turističkom segmentu.

Naposletku, možda se ispostavi da je ovo bio potpuno pogrešan korak ekipe iz Nemačke jer je američko tržište prezasićeno, povrh svega i ekstremno izbirljivo. Pride, ionako slabašna prodaja Setre će biti još dodatno oslabljena novom biznis idejom Nemaca.

Uostalom, propratićemo sudbinu noviteta i rodbinske marke Setra, pa ćemo u pogodnom trenutku upriličiti izveštaj na ovu temu.

AutoRepublika

(381)