Zanimljivost dana: Mišićavi automobil za džentlmene od pre pedesetak godina
Američki mišićavi automobili iz perioda šezdesetih godina prošlog veka uglavnom prate istu formulu. Kupe ili kabriolet srednje veličine, sa moćnim V8 motorom i pristupačnom cenom, pa nam kada to znamo postaje jasno zašto ih je mlađarija toliko volela i zašto danas vrede brdo novca. Ali svako nepisano pravilo ima svoj izuzetak, a u ovom slučaju se on odnosi na fantastični Oldsmobile 442.
Za razliku od većine već opisanih modela, 442 je ciljao na one kupce koji su se zadesili u „krizi srednjih godina“, koji su možda malo stariji, ali istovremeno žele da se osećaju mladim u duhu i nisu zaboravili na svoje korene.
Istu strategiju je pratio i sam Oldsmobile, pa su njegovi kupci uglavnom bili u svojim četrdesetim godinama i kada sportski Pontiac više ne zadovoljava potrebe, a bez da su ti ljudi još uvek spremni da pređu na luksuzni Buick.
Model 442 je imao dugačku istoriju, a sve je započelo 1964. godine kada je Pontiac debitovao s čuveni modelom GTO. Oldsmobile je očajnički želeo i svoju verziju, pa je na modelu Cutlass dodao konfiguraciju 442. Ova značka je nagoveštavala četiri karburatora, četvorostepeni manuelni menjač i dve izduvne grane.
Pošto je bio napucan opremom kakva se očekivala od strane Oldsmobilea, reklamiran je kao „mišićavi automobil za džentlmene“, nešto nalik onome što BMW radi danas za aktuelnu Seriju 8. Kako bilo, 442 će imati karijeru u trajanju od dvadesetak godina, a vrh ponude je stigao 1970. godine. General Motors je konačno skinuo zabranu na motore od preko 400 kubnih inča (6,6 litara), o čemu smo ranije i pisali, a kompanija je odlučila da ga iskoristi do maksimuma.
Primera radi, ispod haube se krio „kamionski“ V8 zapremine 455 kubnih inča (7,5 litara) sa 360 konjskih snaga dok je opcioni paket W30 dodao još deset „grla“. Upravo je jedan takav nedavno promenio vlasnika, nakon što je bio oglašen na sajtu Bring a Trailer, i to za sumu od čak 127 hiljada američkih dolara, a možda jedina mana je ta što snagu prenosi na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Upravo to nas je i podsetilo na njega i inspirisalo na pisanje zanimljivosti dana koja je pred vama.
Jedan od razloga za visoku vrednost vozila jeste i vrhunska restauracija izvedena po najvećim svetskim standardima, uz određene modifikacije, kao što su one koje su se ticale haube i prednjih krila, što je sve proizvedeno od laganih materijala. Montirane su i disk kočnice.
Dok je većina mišićavih automobila bila relativno pristupačna i pritom uglavnom spartanski opremljena po pitanju enterijera, 442 se mogao pohvaliti kvalitetnom kožom i drvetom, visokim standardom završne izrade i mnoštvom onoga šta uglavnom nismo viđali u navedenom periodu, kao što je na primer klima uređaj.
Spomenućemo da je ovaj četvorotočkaš originalno prodat u februaru 1970. godine u izložbeno-prodajnom salonu Guy Martin Oldsmobile u gradu Vudlend Hils, a u američkoj saveznoj državi Kaliforniji je ostao sve do 2012. godine. Posle toga je usledila već opisana restauracija pre nego što je vraćen tamo gde je i proizveden.
Kroz celu svoju istoriju, 442 nije bio preterano popularan automobil u novom stanju, iz razloga što je koštao relativno visokih 4.219 američkih dolara (oko 29.746 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a sva dodatna oprema je povećala masu i oštetila performanse.
U takvim uslovima „bratski“ Chevrolet Chevelle i Pontiac GTO su se činili kao daleko bolja kupovina, a za one koji su želeli ultimativni luksuzni mišićavi automobil, tu je uvek bio fantastični Buick GS.
Ali, i 442 je pokazao da narod ume da ceni ono šta valja, čak i posle pet decenija, pa iako Oldsmobile nije sa nama već dvadesetak godina, njegov duh živi u svakom prodatom klasiku za koji je javnost očigledno spremna da plati poveće sume novca.
Zoran Tomasović
(490)
Ovo je više kičeraj nego što je gospodski.
Kič kolica.
Imao sam dosta prilike da vidim originalni 442 uzivo, posebno one iz 1960-ih godina. Ajde oni iz 1980-ih su vec bili smesni, prakticno prepakovani Chevrolet sa drugacijom oznakom i 30% vecom cenom, ali ovi originalni 442 iz 1960-ih godina su fantasticni.
Pazi, sam naslov kaže „mišićavi“ automobili za gospodu. Ti američki „muscle cars“ i gospoda ne idu u istom kontekstu.
Ako si već želeo da prikažeš neki od automobila koji su bili rađeni za gospodu, u pravom smislu te reči, te da imaju američko srce, meni prvo pada na pamet Iso Grifo.
Drugi bi bio švajcarski Monteverdi.
442 je od prvog dana reklamiran kao „gentleman’s muscle car“. Dobijao si snagu Chevelle i GTO, ali i svu onu luksuznost koju Oldsmobile nude.
Mislim da je i pored tog „luksuza“ koji je nudio i dalje to „obican“ muscle car, dizajnom i pojavom na putu.
Eleganciju Talijanskih dizajnera za GT automobile iz tog perioda ne može ništa da zameni. To su automobili za gospodu.
GT automobili jesu automobili za gospodu, ali je 442 muscle car za gospodu. U svetu muscle cars Oldsmobile 442 i Buick GS svakako jesu bili luksuz. Mozda i Mercury Cyclone.
Bem ti stator i rotor, pa kad je Musa sa kočijom bario trebe kod Kelopatre!
‘Misicavi automobil’!!! Kakav glup prevod.
Termin ‘muscle’ u engleskom jeziku primarno znaci ‘misic’ ali ima i drugih znacenja.
U kontekstu autobilizma ‘muscle’ znaci ‘sirova snaga’ ili ‘snagator’. Upravo su ti automobili tako i nastali, dodavanjem sirove snage od velikih motora inace prosecnim jeftinim vozilima.
No sikiriki.🙊Danas svako svašta radi pa i prevodi.Završi par kursića na Oksvordu i odmah prevodilac.Zato imamo slučaj da automobil može biti „mišićav“, čovjek može biti „čeličan“, itd.Prevodi se naveliko i naširoko, jedino mozak prilikom tog procesa nije konsultovan ni 1%.
Prava skula Zoki nema šta😁.