Reuters: Sveobuhvatno obrazloženje zašto su tuženi BMW i Daimler

Kako smo izvestili, juče su nemački aktivisti podneli tužbe protiv lokalnih proizvođača automobila, kompanija BMW i Daimler, a sve zbog njihovog odbijanja da pooštre, učine ambicioznijim ranije proklamovane ekološke ciljeve. Ovo je praktično prvi slučaj u kom su nemački državljani tužili privatne kompanije zbog negativnog uticaja na klimatske promene.

Tužbu su nadležnom sudu podneli čelinici organizacije Nemačko telo za zaštitu prirodne sredine (Deutsche Umwelthilfe – DUH), koje predstavlja nevladinu organizaciju (NGO), a koja je veoma nalik onoj tužbi koju su složili u pravnom timu organizacije Greenpeace, uz asistenciju još jedne slične asocijacije i nepoznatog zemljoposednika, a protiv Volkswagena. Ipak, predmet nije pokrenut protiv kompanije iz Volfzburga kojoj je ostavljen rok do 29. oktobra, kako bi reagovala na optužbe.

DUH je čak prozvao i firmu iz oblasti energetike sa sedištem u Vintershalu, kako bi sopstvene emisione ciljeve učinila ambicioznijim, ali ni protiv tog entiteta još uvek nije podneta tužba.

Veoma je zanimljivo šta sve ovaj slučaj nosi sa sobom i koje bi mogle biti implikacije presude po ovom osnovu.

Otkud sad to?

Još u maju prošle godine je nemački vrhovni sud presudio da ekološka regulativa važeća u germanskoj državi nije dovoljno oštra po pitanju uzimanja u zaštitu zdravlja budućih generacija. Ti propisi su nametnuli emisione ciljeve za vodeće privredne grane, uvećane za dodatne procente u kojima bi se moralo izraziti smanjenje emisija spram onih iz 1990. godine, i to za 2030. godinu sa 55% na 65%, uz obavezivanje da Nemačka postane ugljenično neutralna do zaključno s 2045. godinom.

Dok bi ispunjenje ovih zahteva nužno donelo određena odricanja u pogledu životnog stila aktuelne generacije, odstupanje od nameta bi značajnije uticalo na kvalitet života budućih pokolenja i njihovu nužno drastično veću žrtvu jer bi živeli u svetu koji bi pružao lošije uslove za isti. Sve ovo je posledica nedovoljno detaljno definisanog tempa promena koje se nameću. Sve ovo je stajalo u tadašnjoj presudi.

Ekološki aktivisti Holandije su istog meseca pokrenuli spor protiv čuvene naftne kompanije Shell, upravo zbog toga što su smatrali da nije dovoljno učinila da prevenira posledice svog delovanja na klimatske promene, što je prva privatna firma kojoj su sudske vlasti naložile da redukuju emisije koje uzrokuju.

Sada nemački aktivisti temelje svoje tužbe protiv Daimlera i BMW-a, upravo na dve opisane presude.

Zašto je to toliko važno?

Ovaj slučaj je važan po dva osnova, odnosno na dva nivoa.

Prvo, zato što bi mogao postati pravni presedan, ako bi sud procenio da su kompanije direktno odgovorne za kvalitet života ljudi, a po osnovu emisija koje se generišu u proizvodnji njihovih proizvoda.

Ako pobede aktivsti, onda bi građani dobili vetar u leđa da optuže i druge firme po istom osnovu. Odgovarali bi tako brojni entiteti zbog nečinjenja dovoljno radnji na temu prevencije klimatskih promena, od avionskih prevoznika do kompanija iz energetskog sektora.

Drugo, važnost dodaje to što bi po prvi put pravna lica mogla biti obavezana da dokazuju korektnost proklamovanih emisionih ciljeva, odnosno zato što bi njihove tvrdnje bile predmet analize na sudu.

Zašto baš ove kompanije?

Daimler i BMW su postavili brojne klimatski motivisane ciljeve, odnosno težnje čijem se ispunjenju teži, a u vezi ekoloških zahteva.

Daimler želi da proizvodi jedino čisto električna vozila do 2030. godine, dok je ideja Švaba da do 2025. godine svakom konvencionalnom automobilu dodaju i električnu alternativu. S druge strane, BMW cilja na to da barem polovina globalne prodaje grupacije bude iz segmenta električnih vozila, i to do 2030. godine. Pride, Bavarci žele da umanje emisiju CO2 po jednom vozilu za 40%, i to u istom vremenskom okviru. A tu je i Volkswagen koji je najavio obustavu proizvodnje vozila pogonjenih SUS motorima do 2035. godine.

Sve tri firme su objavile da su im ciljevi usklađeni s međunarodnim Pariskim klimatskim sporazumom, a koji bi trebalo da spreči dalje globalno zagrevanje. Ali, tom stavu su suprotstavljeni ljudi s tužilačke strane, navodeći da ciljevi nisu dovoljno energični, niti da kao takvi mogu dovesti do poštovanja nemačkih državnih ciljeva po ovom pitanju, niti onih koji su postavljeni na Međuvladinom panelu za klimatske promene (Intergovernmental Panel for Climate Change – IPCC).

Time što nastavljaju sa sprovođenjem aktivnosti koje vode ka daljem generisanju emisija ugljen-dioksida, kompanije postaju direktno odgovorne za kršenje prava individua koje će morati da dodatno trpe u budućnosti, jer s ovakvim poslovanjem neće moći biti ispunjeni ekološki ciljevi koji su ranije uspostavljeni.

Ovom prilikom tužene kompanije, uz Volkswagen, svakako nisu jedine koje će biti izvedene pred časni sud, naravno ukoliko ishod spora bude u korist DUH-a.

Šta oni u stvari žele?

DUH želi da oba proizvođača automobila prihvate da se u pravno obavezujućem aktu posvete ukidanju proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem do 2030. godine i da obezbede da će emisije CO2 nastale tokom redovnih poslovnih aktivnosti ostati u okvirima poštenih.

Šta oni smatraju „poštenim udelom“ u ukupnim emisijama? Da bismo došli do odgovora, moramo se upustiti u kompleksnu računicu, ali da pojednostavimo koliko je to moguće. Nevladina organizacija DUH je preračunala lični „ugljenični budžet“ za svaku zasebnu kompaniju, na osnovu kojih se dobija zbir određen kao limit od strane pomenutog međuvladinog panela IPCC, a kojim bi se obezbedilo da temperatura vazduha na Zemlji ne probije rast od predviđenih 1,7 stepeni Celzijusa. Pride, tu se vidi i koliko ugljenika su emitovale pojedinačne kompanije tokom 2019. godine.

Sudeći po proračunima koje su zeleni izveli, trenutni ciljevi kompanija nisu dovoljni da obezbede željene rezultate u pogledu nivoa emisija, što bi značilo da, čak i kada bi svi ostali bili u liniji s kalkulisanim budžetima, opet bismo bili u crvenoj zoni, zahvaljujući tim firmama.

Šta tvrde u tim firmama?

Daimler je prekjuče izjavio da ne vidi pravni osnov za tužbu. „Još davnih dana smo dali jasnu izjavu povodom našeg puta ka klimatskoj neutralnosti. Naš je cilj da postanemo čisto električna firma do kraja ove decenije, gde god to bude bilo moguće, misleći na pojedina tržišta,“ piše u izjavi kompanije iz Štutgarta.

BMW ojbavljuje da su kompanijski klimatski ciljevi već među vodećim u industriji i da su u liniji s težnjom da se globalno zagrevanje ograniči na manje od dodatnih stepen i po Celzijusa.

Volkswagen je najavio da pristupa razmatranju slučaja, ali da „ne vidi smisao tužakanja individualnih firmi kao podesnog metoda za rešavanje društvenih izazova.“

Šta sledi dalje?

Sada će nemački regionalni sud odlučiti o tome da li ima smisla priču podići na viši nivo, odnosno da li ima osnova za pokretanje postupka. Ako nadležni procene u tom smeru, kompanije će biti zamoljene da predstave svoju odbranu od tužbi, a onda se pristupa pisanom dijalogu između dve strane.

Kako bilo, presuda je možda godinama daleko od nas. Ali, što duže to bude trajalo, veći će rizik biti na kompanijama jer će im preostajati sve manje vremena da se usklade sa zahtevima suda koji će takođe, eventualno biti oročeni na 2030. godinu.

AutoRepublika

(329)