Evropljanima uštirkan Sportage od Kije!

Globalna verzija pete generacija popularnog krosovera zvanog Kia Sportage je već debitovala, i kao takva je značajno gabaritnija od pretka. Planetarno izvođenje se već nudi na domaćem terenu, a naći će se i pred američkim kupcima. Isto važi i za Kineze, kao i za ostale Azijate.

Međutim, Kia je procenila da su Evropljani čudne voćke i posebno za njih je pripremila modifikaciju s kraćim međuosovinskim rastojanjem. Sada je vidimo posredstvom interneta, a moći će da se razgleda i uživo, na predstojećem Salonu automobila u Minhenu, koji je od, na primer Beograda, udaljen oko 940 kilometara, pa i nije tako dalek, barem ne kao Frankfurt što je bio.

Odmah ćemo se prisetiti da i patronski Hyundai nudi analogni kompaktni krosover s oznakom Tucson, i to u istom stilskom pakovanju, bez razlike da li se radi o verziji sa dužim ili kraćim međuosovinskim rastojanjem. Nasuprot toj ideji, stoji vizija razvojnog tima Kije koji se poslužio potpuno drugačijim konceptom.

„Patuljasta“ evropska varijanta poseduje originalnu stražnjicu koja se u dizajnerskom smislu nadovezuje na ono što su promovisali modeli iz prethodnih naraštaja. Ovaj Sportage je prepoznatljiv po originalnoj liniji praga, podebelim C stubovima, kao i po stakloj površini na petim vratima, a koja je skromnijih gabarita.

U poređenju s krosoverom od kog se oprostismo, međuosovinsko rastojanje novajlije je ipak veće. Istini za volju, to je samo za jedan centimetar, dok je kod globalnog izvođenja, prirast milimetara među osovinama izražen cifrom od 85. Kako bilo, evropski Sportage između prednje i zadnje osovine ima 2.680 mm.

Dužina evropskog SUV-a iznosi 4.515 mm, dok je nekada bila na nivou od 4485 mm. Da podsetimo da je planetarno ponuđena verzija duga 4.660 mm. Takođe, s dolaskom nove iteracije, Sportage je postao i centimetar širi i isto toliko viši. Sada je 1.865 milimetara širok i 1.645 mm visok.

Evropljani neće moći da dobiju verziju Sportagea koja se ne oslanja na LED rasvetu, dok će najprestižnija izdanja moći da se pohvale i aplikacijom tehnologije matriks farova. Dalje, kupci će moći da biraju naplatke koji u promeru mere 17, 18 ili 19 inča.

Po prvi put će biti omogućeno da se doplati za krov koji bi bio farban u crno. Dodatno, iako to ranije nije bila praksa, sada će biti moguće već od momenta premijere naručiti sportsku verziju koju Azijati nazivaju GT-Line. Ponudiće tradiconalno privlačnije detalje na karoseriji.

Dizajn enterijera Sportagea se ne razlikuje zavisno od toga da li se radi o globalnoj ili evropskoj verziji. Jedina distinkcija se tiče činjenice da je drugi red bliži prednjim točkovima u „našoj“ varijanti od planetarne, jer i samo vozilo je kraće. Pride, i zapremina prtljažnika kod evropske Kije Sportage je na nivou od 591 litar (mada verujemo da to može biti verodostojno za prostor koji se proteže jedino od poda pa do krova), dok je kod globalnog izdanja taj podatak na nivou od 637 litara.

Međutim, to je i dalje za stotinak litara više nego kod „pokojnog“ evropskog Sportagea. Naslon na zadnjoj klupi je izdeljen u tri dela. Najlakše je segmente ilustrovati iznošenjem (uobičajene) proporcije 40:20:40. Još je jedan neobičan detalj u kabini, a on se tiče naslona za glavu na prednjem sedištu. Naime, iskorišćeni su da posluže i kao ofingeri za garderobu koju je moguće kačiti sa zadnje strane fotelja za pilota i kopilota.

Novi Euro-Sportage je ponuđen s bogatom paletom dostupnih pogonskih sklopova. Osnovni turbodizel nosi oznaku 1.6 CRDI i može isporučivati 115 ili 136 konjskih snaga, dok se nadovezuje i turbobenzinac 1.6 T-GDI sa 150 ili 180 konjskih snaga. Deo standardne opreme je i sistem anlaser-alternator (starter-generator), ali samo kada se govori o benzincima. Ko hoće dizel, pa bi još i da bude laki hibrid, moraće da plati Kiji.

Kupci mogu birati između šestostepenog „manuelca“, pri čemu treba znati da menjačka kutija kod dizela nema mehaničku vezu između pedale i spojnice, ili sedmostepeni robotizovani menjač s dvostrukom spojnicom. Pogonski točkovi su u osnovi uvek prednji, dok se doplaćuje za verziju koja je sposobna da u izrazito retkim situacijama u realnom saobraćaju uključi i prenos na zadnje točkove (zahvaljujući instaliranoj spojnici i na toj osovini). Proizvođači ovakav sistem pogona uglavnom nazivaju 4×4, ali fer je reći da je to u stvari prednji pogon s povremenim i retkim uključivanjem i zadnjeg.

U današnje doba lansirati novitet bez hibridnih pogonskih sklopova nije dovoljno ozbiljno. Tako i Kia kao sve uglednija marka nudi dva hibrida, a oba su vezana za pomenuti motor 1.6 T-GDI sa 180 konjskih snaga.

Osnovna verzija nema mogućnost dopune baterijskog pakovanja iz spoljašnih izvora, pa tako 60 konjskih snaga moćni elektromotor ugrađen u šestostepenu automatsku menjačku kutiju, struju dobija iz baterije koju puni SUS motor ili se dopunjuje putem konverzije kinetičke u električnu energiju. Maksimalna moć ovog pogonskog sklopa dostiže 230 konjskih snaga. Ipak, ovako pogonjen krosover nije u stanju da ponudi bešumni režim vožnje, jer je kapacitet litijum-jonske baterije, smeštene ispod zadnje klupe, samo 1,49 kWh.

Naprednija je naredna verzija hibrida. Radi se o PHEV izdanju koje smešta baterije ispod poda putničke kabine. I sami „rezervoari za električno gorivo“ su kapacitativniji, pa smeštaju 13,8 kWh struje. Ovde električni motor raspolaže sa 91 konjskom snagom, dok je maksimalna vatrena moć novajlije u ovoj modifikaciji, na nivou od pozavidnih 265 konjskih snaga.

Evropski Sportage poseduje mogućnost izbora nekoliko režima vožnje, uključujući i onaj namenjen negostoljubivim terenima. Taj se naziva Terrain Mode. Opcionali uključuju i stavke poput adaptivnog sistema vešanja uz elektronski kontrolisane amortizere. Novajlija je „pun k’o oko“, što se tiče sistema elektronskih pomagala individui za volanom. Tako su u kompakt s povišenom pozicijom sedenja ugrađeni adaptivni tempomat, sistem za autonomno kočenje u kritičnim situacijama, kao i ispomoć u težnji da se očuva kretanje unutar saobraćajne trake.

Nova generacija Kije Sportage će se naći u evropskim izložbeno-prodajnim salonima pre isteka ove godine. Ko želi da je kupi, treba da zna da se verzija s produženim međuosovinskim rastojanjem neće nuditi na Starom kontinentu, pa je ne treba čekati.

Pride, verujemo da ne treba sumnjati da će „naš“ uvoznik od samog starta prodaje, tačnije od prvog dana prodaje obezbediti razne vrste „pogodnosti i popusta“, tipa „uvećaćemo cenu za 30%, pa ćemo odobriti (navodni) popust u odnosu na (navodno) redovnu cenu, po kojoj inače u istoriji nije prodat niti jedan primerak, i to od 20%“.

Kako bilo, nema dileme da će kupaca biti jer „dok je ćurana, biće i podvarka“.

AutoRepublika

(1982)