Prodaje se mišićavi automobil koji na papiru ni ne postoji

Ukoliko ste ranije čitali moje priče na ovom sajtu, onda znate par činjenica o meni. Naš „supreme leader“ Zvezdan kaže da sam „Fordovac u duši koji vozi Toyotu i voli Hyundai i Kiju“, ali takođe sigurno znate da sam veliki ljubitelj klasike i to konkretno one iz Amerike iz perioda pre ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Moj „specijalitet“, ako tako mogu da ga nazovem, su takozvani mišićavi četvorotočkaši koji su palili gume ulicama Detroita tokom šezdesetih godina prošlog veka.

Posedujem mnogo knjiga na ovu temu i retko kada me neka informacija iznenadi, to jest posle ovolikog broja godina teško da pronađem nešto novo što već nisam znao. A onda sam na čuvenom sajtu oldtajmera Hemmings našao na model Plymouth Belvedere sa Hemi motorom i dopunio znanje.

Zašto je ova vest bitna? Iz prostog razloga što Belvedere Hemi nikada nije trebalo ni da postoji, i većina istorijskih knjiga će vam reći tako nešto. U doba sredine šezdesetih godina, ovaj model je predstavljao neku „zlatnu sredinu“ u ponudi Plymoutha i većina prodatih primeraka je pružala neki manji V8 motor u limuzinskom i karavanskom izdanju.

Istovremeno, korporacija Chrysler pod čijom komandom je Plymouth poslovao, je tokom 1964. godine predstavila čuveni Hemi motor zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara). Na papiru je razvijao „samo“ 425 konjskih snaga, ali će kasnije biti dokazano da je brojka zapravo bila bliža cifri od 550 „grla“.

Hemi je u početku korišćen samo u profesionalnom auto-moto sportu, ali kada je postao zabranjen iz razloga što nije bio serijski agregat, Chrysler je bivao primoran da ga ponudi i u uličnom izdanju. Tokom 1966. godine je uveden u serijsku proizodnju zarad ugradnje na modelima Dodge Charger i Coronet, a godinu dana kasnije i na Plymouthu GTX.

Određeni broj primeraka je ugrađen i u modele Plymouth Satellite, Barracuda i Dodge Dart pošto je reč o manjim vozilima gde je masa dolazila do izrađaja, ali sve do nedavno, nije postojala dokumentacija da se ijedan Hemi nalazio pod haubom spomenutog Belvedera. Razlog za tako nešto je uvek bio finansijske prirode, pa je Plymouth želeo da proda što više skupljih GTX-a, umesto jeftinijih Belvedera.

A onda je jedna žena odlučila da promeni tako nešto. Njeno ime je Džudi Lili i ime je stekla u rodnom Koloradu gde je tokom ranih šezdesetih godina dominirala u amaterskom takmičenju. Lili je privukla pažnju jedne od najuticajnih osoba za Chryslerov trkački program Dejla Rikera, koji joj je ponudio dogovor da vozi za Plymouth tokom 1967. sezona u šampionatu NHRA (National Hot Rod Association) šampionatu. Konkretno,  ponuda se odnosila na kategoriju Super Stock koja se ticala trkanja na četvrtini milje (402 metra). Lili je zahtevala baš Belvedere zbog njegove male mase i lično je prisustovala u fabrici kada je u njega ugrađen Hemi motor.

Lili će pobediti na četiri trke u sezoni voženoj 1967. godine, pre nego što je Plymouth odlučio da „uštedi“ još više na masi i ponudi motor Hemi, ovaj put na manjem modelu Barracuda. To znači da je primerak s priloženih fotografija izuzetno redak, pošto je proizvedeno tek tri primerka, a preživeo je samo ovaj jedan.

Pošto su korišćeni za profesionalni auto-moto sport, duži životni vek se nije mogao ni očekivati, a jedna od slika nam pokazuje da se ovaj primerak pojavio u oglasu magazina Hot Rod, još početkom devedesetih godina. Nalazio se u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko i kupio ga je čovek po imenu Skot Smit. On je u početku bio skeptičan pošto, kao što smo rekli, ulični Belvedere sa Hemi motorom u teoriji nije trebalo ni da postoji.

Postavlja se naravno pitanje „kako nije trebalo da postoji, ako je dokumentovano da je proizveden i još se takmičio u profesionalnom sportu?“. Razlog leži u podatku da je reklamiran samo kao „1967 Plymouth“, a Super Stock kategorija je označila da su takvi automobili legalni i za uličnu upotrebu. U prevodu na neki jednostavniji jezik, ovaj Belvedere poseduje broj šasije kao i svaki drugi drumski automobil i jedini način da potvrdite autentičnost je poređenje broja šasije sa brojem motora, iako u spomenuto vreme Plymouth nikada ne bi priznao tako nešto. U ovom slučaju, slova i brojevi „RL21“ i „J“ nam kažu da je reč o Belvederu sa Hemi motorom, a broj „7“ da je proizveden 1967. godine.

U svakom slučaju, kada je Smit pronašao automobil, bio je ofarban u braon boju i delovao je kao nečija „šklopocija“ u garaži, umesto legendarnog trkačkog modela. Međutim, kada je skinuo boju nanetu na karoseriju, došao je do one originalne i čak našao ime Džudi Lili na zadnjem delu vozila.

Na njegovu sreću, Lili je još među živima i poseduje dosta dokumentacije, pa kada je Smit kontaktirao, dobio je informacije koje su samo njoj (i verovatno korporaciji Chrysler) bile dostupne. Usledila je dugogodišnja restauracija posle koje je Belvedere stavljen na aukciju.

Posle osam ponuda, ona najviša ponuda trenutno iznosi 115 hiljada američkih dolara, a do kraja aukcije je ostalo još više od devet dana. Veruje se da će konačna brojka biti milionska, pa je ova priča još jedan primer koji svedoči da nikada ne treba osuđivati „stari automobil“ na osnovu prvog utiska. Jer nikada ne znate gde je bio, šta je video i kakve vam tajne, brojevi šasije i motora mogu odati.

Zoran Tomasović

(678)