Citroen Xantia – zaboravljeni francuski sedan

Citroenova limuzina je još jedan u nizu priuštivih mlađih klasika, koji i dalje imaju šta da ponude kupcima. 

Klasični automobili, pogotovo ne oni koji pripadaju youngtimer sferi, ne moraju biti prava egzotika. Često se mnogi modeli previde, a takav je slučaj i sa Citreonovom Xantijom.

Francuski hidropneumatičar je bio pravo remek-delo kada se pojavio na cestama krajem daleke 1992. godine i tada je zamenio model BX. Tokom desetogodišnje proizvodnje u zemlji Gala stvoreno je 1.216.000 primera, a sam model je 1997. godine prošao kroz restilizaciju. Ipak, Xantia je i danas najpoznatija po svojoj voznoj dinamici, a svojevremeno je bila fenomenalna na testu „severni jelen“ koji je uspela da prođe sa rekordnih 85 km/h!

S obzirom na da to je Xantia ipak velikoserijski automobil, spisak opreme bio je impresivan za početak poslednje decenije 20. veka. ABS, vazdušni jastuci (napred i sa strane), dok su kao deo opcionala bila dostupna sedišta presvučena velurom, panorama krov, automatski klima uređaj…

Ipak, ono što je bila najveća vrlina Xantije jeste njena neverovatna udobnost, upravo zahvaljujući hidropneumatskom ogibljenju. Nemački Spiegel je razgovarao sa Ralfom Šulcom, ljubiteljom Citroenove limuzine. „Moja Xantia plovi po putu, ne kao DS ili CX, ali zaista pluta“, navodi Šulc glavni adut svog ljubimca.

Francuski sedan imao je vrlo široku ponudu motora koja je počinjala sa 1,6-litarskim benzincem koji je isporučivao 88 ks, dok je krunu ponude činila 3,0-litarska V6 pogonska jedinica sa 190 „grla“ i maksimalnom brzinom od 230 km/h. Naravno, tu su i HDi dizel agregati koji su i u ono vreme posedovali filtere čestica.

Citroen je tokom karijere Xantije konstantno unapređivao hidropneumatski sistem, da bi se na kraju stiglo do tzv. Xantije Activa koja je postavila pomenuti rekord na testu „severni jelen“.

Xantia se u Francuskoj proizvodila do oktobra 2002. godine, kada je ustupila mesto modelu C5. Potonji automobil postaće ujedno i poslednji Citroenov hidropneumatičar. No, montiranje je nastavljeno u Iranu gde se taj proces odvijao sve do 2010. godine.

Zašto baš Xantia?

„Teško možete da dobijete toliko mnogo tehnologije za tako malo novca“, navodi gospodin Šulc. On je nedavno kupio i Xantiju Activa, te sada poseduje i nju uz verziju sa bazičnim motorom. Ovaj potentni automobil on je nabavio za nešto više od 1.000 evra, ali priznaje da iako je u potpuno voznom stanju moraće da uloži malo novca u njega.

Ponuda u Nemačkoj je solidna, mada dominiraju vozila sa 1,6-litarskim benzincem i ručnim menjačem, naravno reč je o berlinama, ali se nađe na oglasima i poneki karavan. I u Srbiji ima šta da se vidi na oglasima ukoliko se potražuje Citroen Xantia, većina primeraka košta manje od hiljadu evra, ali je činjenica i da dobar deo nije u pohvalnom stanju.

S druge strane Xantia V6 Activa je već sada izuzetno cenjen automobil kod mlađanih klasika. Za vrlo dobro očuvan model u inostranstvu je potrebno izdvojiti oko 10.000 evra.

Delovi i slabe tačke

Citroen već neko vreme ne proizvodi rezervne delove za Xantiju, ali nije nemoguća misija pronaći ih. Ako ih nema kod bivših dobavljača, onda se mogu pronaći na auto-otpadima.

Ralf Šulc navodi primere cena za njegov automobil sa 1,6 motorom. Set kočnica (napred i pozadi) – otprilike 160 evra, zupčasti remen sa pumom za vodu je nekih 90 evra, a isto toliko je potrebno izdvojiti za polovni prednji odbojnik.

Hidropneumatika je kompleksna, što ume zadavati glavobolje, naročito zbog velike starosti vozila. Automatski menjači su se pokazali kao problematični, a čest nedostatak je i „opušteno“ nebo u kabini. Ipak, Citroen je u ono doba primenjivao odličnu antikorozivnu zaštitu na Xantiji, pa ni danas ovi automobili nemaju problema sa rđom.

To je lepo čuti, jer je dokaz da ćemo Xantije viđati i u budućnosti. Treba odati počast Citroenu za ovakvo vozilo, zaista je u pitanju nesvakidašnji model koji sa pravom postaje sve poželjniji.

AutoRepublika 

(3828)