Zanimljivost dana: Ludi Sovjeti i MAZ-7907

Postoji ona teorija i večito pitanje u vezi s dilemom šta bi bilo da je Sovjetski Savez kojim slučajem investirao u civilnu proizvodnju, onoliko koliko je izdvajao za potrebe razvoja vojne opreme, i gde bi im bio kraj? Ruku na srce, njihova automobilska industrija je uglavnom privlačila podsmehe čak i od strane sopstvenih građana, i u većini slučajeva je bila zasnovana na zastarelim modelima, izrađenim pod licencom odobrenom od strane inostrane kompanije.

Ali, kada je reč o vojnoj opremi, teško da su imali rivala, posebno zato što se nisu voleli hvaliti svojim dostignućima. Stara izreka kaže da se čovek najviše boji onoga o čemu ništa ne zna, pa su sovjetska oružja često bila velika enigma za NATO, i to do te mere da detalje nisu uspeli da saznaju sve do pada komunizma.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo se pozabaviti jednom grdosijom o kojoj se jako malo zna. Reč je o glomaznom teretnjaku pod imenom MAZ-7907, koji su Sovjeti želeli koristiti za prevoz svojih balističkih nuklearnih raketa do željenih lokacija. Konkretno, reč je o oružju RT-23 Molodets, koje je debitovalo 1987. godine, i koje je imalo domet od preko 11.000 kilometara. Pošto u spomenuto vreme još uvek nisu postojala vozila sa pneumaticima, a koja bi mogla da prevezu takve rakete, Sovjeti su razvili posebnu seriju vozova s vagonima, ali su istovremeno kontaktirali i domaćeg proizvođača zvanog MAZ, sa instrukcijom da započne rad na specijalnom kamionu.

MAZ (Мінскі аўтамабільны завод ili Fabrika automobila Minsk) je važio za izuzetno cenjenog proizvođača kamiona, autobusa i ostalih teretnih vozila u Belorusiji i ako je neko bio u stanju da ispuni stroge državne zakone, to je svakako bilo ovo preduzeće.

Zvanični zahtev je upućen još 1983. godine, dok su RT-23 rakete bile u kasnoj fazi razvoja, a zvanično ime vozila je bilo MAZ-7907. Kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, kamion je delovao kao nešto što nije s ovoga sveta. Koliko je MAZ-7907 bio glomazan, možda najbolje potvrđuje podatak je bio dugačak 28 metara, uz širinu od 4,1 metra, visinu od 4,4 metra i težinu od oko 66 tona. Iza poveće kabine se nalazio tovatni prostor gde je kamion bio u stanju da ponese terete dužine do 20 metara i mase od čak 150 tona. U prevodu na neki jednostavniji jezik, MAZ-7907 je bio više nego sposoban da na „svojim leđima“ nosi spomenutu raketu RT-23.

Da bi vozač stigao do kabine, morao je da se penje posebnim merdevinama, ali je prostor unutra zapravio bio jako uzak. Ali možda najimpresivniji podatak je onaj koji se tiče mehaničkih rešenja.

Ako vas ne oduševljava to što je MAZ-7907 ležao na čak 24 točkova, i što je svaki od njih nezavisno funkcionisao, onda su mehanički podaci svakoko znatno ispred svog vremena. Naime, kamion je pružao turbinski motor iz čuvenog tenka T-80 sa 1.250 konjskih snaga, ali njegova svrha nije bila da pokreće točkove. Naime, spomenuti motor je služio kao generator za električne motore, a bilo ih je čak 24, to jest po jedan za svaki točak. Ne samo što je svaki točak računao na po jedan električni motor snage 30 kW već je istovremeno pružao i hidraulično ogibljenje, slično onom koje smo videli na raznim Citroenovim modelima.

Tokom narednih nekoliko godina, MAZ je masovno testirao svoje čedo i navodno je prevalio preko 3.000 kilometara u nekim od najekstremnijih uslova koji su se mogli naći u Sovjetskom Savezu.

Rezultati su bili veoma zadovoljavajući, ali na kraju dana ipak nije dobio zeleno svetlo za masovnu proizvodnju. Ključni razlog je bio finansijske prirode, pa se voz pokazao jako sposobnim za prevoz raketa RT-23, a MAZ-u ja naređeno da se koncentriše na nešto manje kamione u verzijama sa osam, dvanaest, pa i šesnaest točkova. Raspad Sovjetskog Saveza je samo pogoršao situaciju, pošto je Belorusija postala samostalna država, a da pritom nije imala oružje dovoljno veliko da bi vozila poput ovog s oznakom MAZ-7907, uopšte i bila neophodna. Drugačije rečeno, ovaj kamion je jednostavno izgubio svoju svrhu.

Ali, priča ipak donekle ima sretan kraj. Tokom 1996. godine kamion se ponovo pojavio u javnosti kada je iskorišćen za prevoz broda teškog 88 tona između dva grada, a tada je prevalio distancu od 250 kilometara. Nažalost, tokom prevoza su uništeni određeni električni motori nakon što je voda ušla u njih, pa je kamion šlepan do MAZ-ove fabrike. Na toj lokaciji se nalazi do današnjeg dana i veoma je popularna tema među turistima.

MAZ-7907 nije bio jedini revolucionarni proizvod beloruske fabrike, a preporučujemo vam i da pročitate kako je model 2000 Perestroika izmenio kamionsku industriju u Evropi u istom periodu.

Zoran Tomasović

(9597)