Zašto ljudi za ove kršine daju opskurne sume novca?

Aukcijske kuće u ovom periodu ozbiljno prifitiraju po osnovu rastućeg trenda popularizacije klasičnih automobila. Sve je više i više „pronalazaka“ starih automobila i sve je više primeraka koji završavaju na javnim nadmetanjima, čak i uprkos tome što su počesto u očajnom stanju. Ne samo to, takve olupine neretko postižu i groteskne cene, zbunjujući stručnjake koji se stalno pitaju „Ko će kupiti ovu kršinu?“

E sada, retko kad je moguće naći prikladniju situaciju za plasiranje fraze: “ovaj pronalazak je definitivno video bolje dane” nego što je to u slučaju ovog kupea s mekim sklopivim krovom, nazvanog Jaguar XK150 S Drophead Coupé. Upravo primerak s fotografija će biti predmet ponude tokom javnog nadmetanja u organizaciji aukcijske kuće Bonhams. Kao što vidite, nos vozila je izbubijan, prednji blatobrani skroz ulubljeni, dok je boja umrljana, mutna i mestimično se ljušti.

Međutim, za kupca, pa možemo reći „ostataka ovog Jaguara“ proizvedenog 1960. godine, to i nije bilo tako važno. On (ili ona) su zavukli ruku u džep, izvlačeći pritom sumu od 127.500 američkih dolara, kako bi postali vlasnici. Stručnjaci iz aukcijske kuće su procenili da olupina iz prošlosti vredi šest puta manje od postignute cene. Trend su zapazili i novinari kuće Bloomberg, pa su tako preneli ovu priču uz propratne ocene da tržište oldtajmera trenutno „puca od zdravlja“, koje je izneo Rob Hubard, kao direktor Bonhamsa.

Ostaje pitanje da li je kupcima ovakvih četvorotočkaša to zaista samo hobi, ili su u pitanju investitori koji tragaju za načinima da obezbede najveće prinose na svoj uloženi novac. Bonhams i Sotheby’s su nedavno, tokom samo jednog vikenda, prodali stara vozila vrednija od 60 miliona američkih dolara. Bloomberg je preneo da su ta nadmetanja organizovana u američkoj saveznoj državi Floridi.

U svakom slučaju, priča s Jagurom nije izolovan slučaj. Kada se ovakva priča pojavi, onda se obavezno koristi kovanica, termin koji je praktično neprevodiv s engleskog jezika „barn find“, a koji bismo najbolje približili duhu našeg jezika ako bismo rekli da „odnekud iskopasmo starudiju od automobila“. Kako bilo, u pitanju su vozila koja su na prvi pogled (a na drugi još i intenzivnije) bliža otpadu nego javnom drumu, ali su to ona i koja budu prometovana za stravične sume novca.

Često čak i znalci prilika i istorije automobilizma ostaju zatečeni kada shvate koje su cene postignute. Tako je Džon Mejhed, kao ekspert koji je zaposlen u britanskoj firmi HOSTY’s Automotive Intelligence izjavio ovim povodom: „Iskren da budem, pojma nemamo zašto ljudi toliko puno novca troše u ove svrhe.“ Nekada na visinu izlicitirane sume nije od ključnog značaja stanje vozila, već priča, istorija skopčana s četvorotočkašem koji se prodaje. Ako je priča prava, neki kupci prosto „kliknu, odlepe“ i onda zavlače ruku u džep mnogo dublje nego što bi to inače morali. Očigledno se radi o tome da i oni sami žele „da postanu deo te istorije i neke šire priče,“ kaže Mejhed.

Međutim, sudeći po katalogu koji je sročila ekspertska kuća Hagerty Price Guide, model Jaguar XK150 vredi oko 280 hiljada američkih dolara ukoliko je netaknutom stanju. Tako ovde čak ni takozvani „istorijski“ argument ne može objasniti tako visoku cenu koju je olupina dostigla. Ono što se zna u vezi s pričom koja stoji iza ovog primerka, i nije baš prozaično. Automobil je vozila jedna osoba, i to od 1969. do kobnog „kišnog dana“ iz septembra 1996. godine, kada je vozač izgubio kontrolu nad ostrvskim lepotanom i jednostavno ga „popeo na drvo“.

Vozač je prošao udes bez ogrebotine, dok se za Jaguar to baš i ne može reći, kao što i sami vidimo.

AutoRepublika

(4470)