Istraživanje: Šta je najčešći izvor kvarova na klasičnom i električnom automobilu?
Nemački automobilski klub ADAC je upravo objavio novo izdanje statističkih podataka koje je prikupio u vezi s putničkim vozilima. Ispostavilo se da je klasični akumulator koji radi na naponu od 12 volti izvor najvećih sekiracija s kojima se suočavaju vozači s germanske strane Rajne.
Od ukupno, tokom 2020. godine, zabeleženih 3,386 miliona kvarova putničkih automobila, prvi put registrovanih između 2011. i 2018. godine (uz uslov da je barem jedne od svih pobrojanih godina barem 10 hiljada jedinica sklopljeno), ADAC napominje da je broj prijavljenih kvarova opao za 10%, što očito tačno reflektuje pad obima saobraćaja usled pandemije koja je diktirala naše živote tokom cele prošle godine.
Dodatno, najveći broj ispada se dogodio upravo u aprilu 2020. godine, nakon duge epizode samoizolacije. Saobraćaj je tada na nemačkim ulicama bio zamro, odnosno bukvalno je bio prepolovljen. Takva zapažanja prakično potvrđuju uticaj pandemije na broj kvarova vozila s kojim su se suočili vozači.
Klasičan akumulator
Ovo zaista i ne može da začudi. Naime, nakon višenedeljne pauze u eksploataciji vozila, u delu godine koji obiluje hladnoćom i neretkim mrazevima, veliki broj vlasnika automobila se suočio s problemima vezanim za akumulator od 12 volti. Bez dopune, a nakon neretko i višemesečne pauze, nije neuobičajen epilog da jedinica bude uništena. Posebno ukoliko nije nova, to jest već je bila u funkciji tokom više prethodnih godina.
Termalni i električni automobili se ne razlikuju po ovom pitanju, izuzev što baterijski automobili koriste glavnu, trakcionu bateriju za održavanje sistema.“ Prosečni životni vek akumulatora od 12V iznosi pet do šest godina,” navodi Adac.
Upravo je akumulator bio razlog zbog kog su sekiracije imali vlasnici automobila u 46,3% situacija tokom prošle godine, kada se govori o benzinskim i dizel vozilima. Poređenja radi, tokom 2019. je taj procenat bio na nivou od 41,8. Termalni motor, na koji se odnosi drugo po brojnosti mesto na rang listi uzročnika kvarova na vozilima, obeležen je kao krivac u 16% slučajeva u 2020. Nestanak goriva, kao ni bušenje gume nisu ubrojeni na listu kvarova.
Akumulatori su pod sve većim stresom
Nemački automobilski klub je izneo stav u pogledu razloga zbog kog su akumulatori praktično najranjivija komponenta na današnjim četvoročkašima. Problem leži u tome što je kroz vreme narastajuć broj sistema i komponenti koji se oslanjaju na rad akumulatora i traže dodatne porcije performansi klasične automobilske baterije. Ovaj fenomen posebno pogađa električna vozila.
Nevolja s akumulatorom ne znači nužno da on mora biti zamenjen. Niti jednoj bateriji ne prija da bude ostavljena bez dopune predugo, ali ako dopuna usledi na vreme, ona može nastaviti da besprekorno služi godinama. Bilo kako bilo, ADAC preporučuje vozačima da u svojoj garaži imaju punjač i drže napon u vozilu koliko toliko konstantnim, makar služeći se eksternim sredstvima.
Uostalom Dejan Stanković je napiso iscrpan i zaista fenomenalan serijal o baterijama, i ko je zainteresovan, dovoljno je da u polje pretraga kod nas kopira naslov sage „Anoda, katoda i nešto između“.
Šta je s električnim automobilima?
Elecktrični automobili profitiraju iz posebne analize. Međutim, kao i kod konvencionalnih vozila, i kod njih je uzročnik glavobolje vozača najčešće akumulator, pa čak je ovde problem i intenzivnije izražen. Naime, tokom 2020. gdoine je u 54% slučajeva disfunkcije elektromobila, razlog ležao u akumulatoru. Odsustvo problema s pogonskim sklopom, koje smo pominjali u ranijem delu teksta kod „običnih“ automobila, ovde još više naglašava važnost ovog dela opreme, to jest akumulatora.
Za vozila iz EV segmenta se takođe može reći da je za rad vozila, odnosno čak i za samo pokretanje, od esencijalnog značaja isto baš akumulator. Pa čak i pre startovanja motora, akumulator je bitan da bi se vrata mogla otvoriti, mada postoje i modeli kojima se vrata otvaraju mehaničkim putem.
Mnogi vlasnici elektormobila komentarišu kako im se akumulator ekspresno isprazni ukoliko samo nekoliko dana ostave nezaključano vozilo, što je navika stečena tokom decenija posedovanja konvencionalnog automobila, posebno za vlasnike vozila s garažom. U takvim okolnostima, potrošači energije ostaju u režimu pripravnosti i kao takvi „jedu energiju“.
| Procenat kvarova | |
| Akumulator 12V | 54% |
| Ožičenje i rasveta | 15,1% |
| Gume | 14,2% |
| Trakciona baterija, motor, dopuna | 4,4% |
| Grejanje, klima, ventilacija | 0,1% |
| Razni kvarovi | 12,2% |
Ostali razlozi
Drugi najvažniji, to jest najfrekventniji izvor stresa za vozače se tiče problema s električnom instalacijom i rasvetom (15,1%), pa slede pneumatici sa skorom od 14,2%. Problemi karakteristični samo za električna vozila, a koji obuhvataju trakcionu bateriju, sistem za dopunu, elektromotor, zajedno čine samo 4,4% od ukupnog broja kvarova.
Najmanje problema su doneli sistemi za ventilaciju i upravljanje temperaturom vazduha (tipa klima uređaj ili grejanje) i njih je bilo u simboličnom broju: 0,1%. Izneti udeo „pod razno“ od 12,2% tiče se sekiracija vezanih za karoseriju, šasiju, upravljanje, kočnice transmisiju, svašta pomalo…
Koji se zaključci mogu izvući?
ADAC upozorava korisnike izveštaja da ne interpretiraju informacije brzopleto i bez dovoljnog predznanja, što se posebno odnosi na kvarove trakcione baterije, elektromotora i sistema za dopunu baterijskih ćelija. Njivoe dobre performanse su ostvare uglavnom iz razloga što su to mnogo mlađi automobili od konvencionalnih, pa možemo očekivati porast broja problema u ovom segmentu s protokom vremena, upozoravaju iz ADAC-a.
Što se tiče trakcione baterije može se reći da je još uvek teško utemeljiti stav da je to najslabija tačka koncepta elektromobilnosti. Koji kriterijum treba zadržati da bi se nešto okarakterisalo kao kvar baterije? Da li je to odstupanje od fabrički deklarisane brzine dopune, odstupanja u najmanjoj autonomiji ili pak totalna nepokretnost četovorotočkaša?
AutoRepublika
(1076)
Da, savremeni automobili prosto jedu struju i kada se ne koriste … Tu leka nema.
Ne znam da li je AR pisala o tome, relativno nedavno sam gledao neki YT klip ili čitao, ne sećam se tačno izvora, gde se vlasnik nekog Mercedesa žalio ovlašćenom servisu da mu brzo crkava baterija te je zbog mnogo sličnih pritužbi angažovan stručnjak da proba da odgonetne u čemu je problem. Zaključak je bio da su moderni autmobili sa beskontaktnim ključem napravljeni tako da padaju u sleep mod (mod spavanja) tj režim minimalne potrošnje energije kada je zaključan i ključ daleko, gde u takvom režimu mogu da „izdrže“ mesecima te nikom nije bilo jasno zašto se akumulatori prazne. Posle… Pročitaj više »
Taj link je Don postavio ovfje na AR
E onda definitivno nisam to ovde video. 🙂
Dok sam se debelo interesovao za pravljenje E bajka, pročitao sam da je veoma važno da kada se bajs ne vozi, zimski perriod, da bi veoma dobro bilo da ima neki mali potrošač na bateriji, da polako curi energija, jer ne valja da se ništa ne troši npr mesec dana. Preporuka da ima neku LED sijalicu koja bi trošila struju.
Pitanje je šta kod elektro automobila, čije baterije baš puno koštaju…kako njih održavati….kada se ne vozi
Moj Lenovo laptop ima tkzv „battery saver“ mod koji kada je uključen drži bateriju na oko 60% napunjenosti kada je stalno na izvoru napajanja. To je za tu hemiju praktično konzervacija te može da produži vek bateriji godinama.
Novi uređaji takođe dolaze sa sličnim procentom napunjenosti iz istog razloga. Laičiki rečeno baterije napunjene na 100% ili potpuno ispražnjene brzo stradaju i postanu neupotrebljive.