Još od svog zvaničnog nastanka, što se dogodilo pre više od 73 godine, američki šampionat NASCAR je uvek bio ponosan što je osnovan, kako bi pokazao koji serijski automobili, oni sa ulica, su najbrži na stazama. Upravo je slovo „S“ u imenu i označavalo „stock“ ili u prevodu „fabričko, serijsko, iz masovne proizvodnje“ pa su četvorotočkaši bili identični onima iz izložbeno-prodajnih salona, s izuzetkom nekoliko bezbednosnih mera.
Takav način takmičenja se tokom godina jako izmenio, i automobili su postojali sve manje „stock“, a ključni razlog je bio onaj da su vozači ginuli u preko svake mere.
Dok je bilo moguće izraditi automobil koji će juriti 320 km/h, mnogo teži zadatak je bio onaj koji je podrazumevao da vozač prođe nepovređen, kada se slupa pri takvim brzinama. Debitovanjem pete generacije vozila, što je upriličeno 2007. godine, trkački automobili po prvi put nisu delili ništa sa serijskim verzijama, s izuzetkom nekoliko nalepnica, a ispred nas je sada osma generacija.
NASCAR kaže da je želeo da se vrati svojim korenima gde slovo „S“ ponovo označava „stock“, iako je tvrdnja pomalo ironična pošto vozila ponovo nemaju ništa zajedničko s onima na ulici, ali za promenu na prvi pogled barem izgledaju kao da je to slučaj.
I šta je onda novo? Pa za početak, i dalje ćemo videti tri automobila, i to su Ford Mustang, Chevrolet Camaro i Toyota Camry, mada su još neki proizvođači najavili da će razmotriti eventualno učešće, onda kada novi automobil debituje.
Razlog leži u tome što NASCAR tvrdi da je ovaj novi sportista razvijen konkretno da snizi troškove takmičenja pa samim tim očekuje da bi Honda, Hyundai, Volkswagen i BMW (koji su se aktivno spominjali prethodnih godina) mogli postati novi igrači.
Na prvi pogled je jasno da automobili značajno više liče na serijske modele. To je najviše izraženo kod Mustanga i Camara dok u slučaju Camrija deluje pomalo smešno, pošto je reč o limuzini sa četvoro vrata. Celokupna školjka je razvijena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, i na taj način NASCAR očekuje da će biti lakša i jeftinija za popravke i generalno održavanje.
Poboljšana je i aerodinamika zahvaljujući nešto nižem krovu, ali je ukupna dužina vozila sada skromnija za 15,2 centimetra.
Bilo je reči o tome da ćemo videti i hibridnu tehnologiju, ali to barem ovaj put nije slučaj. NASCAR je ostao veran svojim precima, pa se ispod haube ponovo krije atmosferski V8 motor zapremine 358 kubnih inča (5,9 litara), a snaga će zavisiti od staza na kojima se vozi.
Za one najbrže kao što su Daytona i Talladega, gde NASCAR želi da limitira maksimalnu brzinu na ispod 320 km/h, motor stiže sa 550 konjskih snaga, dok se pogonski blok za sve ostale staze može pohvaliti sa 670 „grla“. Nov je i petostepeni manuelni menjač koji treba da zameni dosadašnji, onaj s jednom „brzinom“ manje.
Spomenućemo da je NASCAR generalno „spor“ pri izmeni pravila po pitanju mehanike, pa je tako koristio karburatore sve do početka 2014. godine, a tek 2022. godine dobija nezavisno ogibljenje.
Svaka kompanija će nastaviti da implementira sopstvenu mehaniku, a u prošlosti bi posao uglavnom bio poveravan najvećem timu unutar tog brenda. Primera radi, Toyotine motore razvija Joe Gibbs Racing, za Chevroletove se postarao Hendrick Motorsport, a Ford je jedini gde svi timovi (pretežno Roush Racing, Team Penske i Stewart-Haas Racing) zajednični proizvode mehaniku.
Još jedna velika izmena i korak dalje od serijskih automobila su felne i pneumatici. U prošlosti su bili 15-inčni, ali počev od naredne sezone, timovi će moći da koriste nove 18-inčne aluminijske felne sa samo jednim centralno postavljenjim šrafom (u prošlosti ih je bilo pet, kao na drumskim vozilima).
Nove automobile ćemo imati prilike da vidimo na stazi početkom februara kada kreće testiranje za novu sezonu, a takmičarski debi će imati krajem istog meseca na trci Daytona 500.
AutoRepublika
(280)
Nadam se i povratku Dodgea u NASCAR. Bilo bi odlicno videti Dodge Charger kako se trka.