Pomozi servo-uređaju i pomoći se nadaj!
Kako čak i iskusni vozači zimi slučajno „ubiju“ servo?
Upravljački mehanizam je jedan od onih automobilskih sistema na koje prosečan vozač najmanje obraća pažnju. Radi, i tu je sve u redu. Ovaj pristup često postaje razlog prevremenog otkaza ove važne jedinice, one koja je najdirektnije odgovorna za bezbednost na putevima.
Vozač, po pravilu, ni ne sumnja da je njegov stil vožnje doveo do smrti, na primer, servo upravljača. Bilo kakva zamena, bilo kakvo popravka takve jedinice rezultira ozbiljnim troškovima.
Kako da ga čuvate, posebno na hladnom, tako da služi dugo i bez problema? Zimi mnogi vozači moraju, ne samo da ujutro iskopaju automobil ispod sloja snega, već i da iz njega izvuku ozbiljno postignuće, da bi sa zavejanog parkinga izašli na put.
U ovom slučaju, ponekad morate naporno raditi ne samo sa pedalom za gas, već i sa upravljačem. Da bi se automobil sa pogonom na prednje točkove mogao “iskopati” napred, ponekad je potrebno dozirati gas okrećući volan udesno i ulevo, kako bi se gume nekako dohvatile manje klizave površine. Istovremeno, vozač zdušno okreće volan skroz udesno i ulevo, ne obraćajući posebnu pažnju na to da sistem upravljanja provodi mnogo vremena u svakom od ovih položaja.
Za hidraulični pojačivač, čak i ako je super pouzdan, takav način rada nikako nije koristan. Naročito kada je reč o, da kažemo to tako, ne sasvim novom vozilu, u kojem su sva creva i zaptivke već primetno „umorne“ od višegodišnje eksploatacije. Povećanje pritiska u hidrauličnom sistemu, koje se javlja u ekstremnim položajima upravljača, može prouzrokovati curenje radne tečnosti kroz zaptivke i usloviti nuždu naknadnih popravki.
Imajte na umu da ne samo „off-road“ zimske avanture mogu izazvati neprijatan ishod. Za neke vozače pogled na ledom prekriveni asfalt na parkiralištu bez automobila, ili u napuštenoj ulici budi uspavanog kaskadera iznutra, koji s oduševljenjem počinje da pali točkove na klizavoj površini – uvijajući volan do kraja, naravno.
I prisiljavanje upravljačkog sistema da radi u ekstremnim uslovima. I uopšte, zimi, kada se sve tečnosti u automobilu zgusnu, tek nakon starta motora nikako ne bi trebalo da započnete žustriju vožnju. Ima smisla dozvoliti, ne samo lagano zagrevanje motora nakon pokretanja i to odmerenim vozačkim stilom, već isto važi i za radnu tečnost servo upravljača.
Dakle, krećemo jutro laganim okretanjem volana, uz izbegavanje krajnjih pozicija. Tako da zbog povećane viskoznosti izazvane mrazom, ne oštetite zaptivke sistema.
Električni servo upravljač, iako lišen slabosti hidrauličkog sistema, takođe može da pati od jakog mraza. Plastična izolacija njegove električne instalacije, sa ozbiljnim „minusom“ postaje veoma krta a uz oštre manipulacije volanom može pucati, otvarajući put vlagi i nečistoćama „ka struji“.
Kao rezultat, sasvim je moguće dobiti kratki spoj i kvar cele jedinice. Pored toga, u automobilu sa hidrauličkim i električnim pojačivačem, manžetne na zglobovima, kao i sami ležajevi (na primer) na hladnoći postaju izuzetno krti. Iz tog razloga imaju tendenciju da se pocepaju i pucaju tokom oštrije vožnje sa naknadnim prodorom vlage i prljavštine u pomenute elemente.
Zaključak: pre nego što se pretvarate da ste šampion zimskih auto-moto trka, pustite da se ceo sistem upravljanja zagreje na jakom mrazu – trajaće duže, a vas će vožnja koštati manje.
AutoRepublika
(1484)
