Par „ptica trkačica“ stiže na aukciju kuće Barrett-Jackson
Sigurno gledate priložene fotografije i mislite kako samo neka američka firma može da proizvede tako ružan automobil, i iskreno rečeno – niste daleko od istine. Dodge Daytona iz 1969. godine i Plymouth Superbird proizveden godinu dana kasnije, su neki od najčudnijih serijskih četvorotočkaša koji su ikada napustili fabriku, ali razlog za tako nešto i te kako postoji.
On leži u popularnom šampionatu NASCAR gde je bio cilj pobediti na sve većem broju trka na najvećim stazama, a zatim privući i kralja ovog takmičenja Ričarda Petija nazad u Plymouth, nakon što je godinu dana ranije prešao kod velikog rivala Forda.
Veliki rat aerodinamičnim modelima između Forda i korporacije Chrysler (Plymouth-Dodge) je započeo krajem šezdesetih godina prošlog veka, nakon što je Ford shvatio da sa impresivnijom aerodinamikom može da postigne dosta bolje rezultate nego s više snage.
Dodge je odgovorio modelom Daytona 1969. godine, na kome je dodat poseban aerodinamični nos, ovalnije zadnje staklo i veliki spojler za bolju stabilnost. Plan je urodio plodom pošto je ovaj automobil postao prvi koji je prešao magičnu brojku od 200 mph (320 km/h).
Superbird je pratio većinu stilskih detalja sa Daytone i u izložbeno-prodajnim salonima se pojavio 1970. godine. Dok je homologacija ranije zahtevala proizvedenih pet stotina serijskih primeraka, NASCAR je kasnije podigao zahteve i to formulisao kroz pravilo prema kom je proizvođač morao da pruži najmanje jedan model za svaki salon.
Plymouth je na kraju proizveo 1.920 jedinica, čime je Superbird manje poželjan nego Daytona, ali za njim i dalje važi veliko interesovanje.
Na aukciju pod pokroviteljstvom kompanije Barrett-Jackson stižu dva primerka. Prvi od njih je crvene boje i možete ga videti na priloženim fotografijama. Pokreće ga V8 motor zapremine 440 kubnih inča (7,2 litre) sa 375 konjske snage. Reč je o ukupno 171. proizvedenom primerku i stiže sa crnim enterijerom, kožim sedištima i 15-inčnim felnama.
Beli model sa slika pokreće identičan motor, ali u verziji sa 390 „grla“ i ukupno je 716. proizvedeni. U oba slučaja menjač je četverostepeni automatski. To znači da nijedan od ova dva Superbirda ne pokreće najpoželjniji Hemi sa 425 „konja“, ali eksperti i dalje smatraju da će potražnja biti velika.
Oba su restaurirana i tako dovedena u originalno stanje. Trenutno se nalaze u rukama privatnih vlasnika. Očekivana prodajna cena bi trebalo da iznosi oko 300 hiljada američkih dolara za svaki od njih ponaosob.
Zanimljivo je da je tokom 1970. godine Superbird bio toliko ružan da su mnogi izložbeno-prodajni saloni skidali „nos“ i spojler i prodavali ih kao standardni model Road Runner na kojem je bio zasnovan, a čak i u tom slučajevima nekada bi bilo potrebno proći nekoliko godina da bi nekako uspeli da pronađu vlasnika.
Superbird je takođe pobedio na „samo“ 18 trka u NASCAR-u, pre nego što je zabranjen, pošto nije bio masovno proizvedeni automobil, pa je definitivno zanimljivo videti koliko je danas cenjen i skup, iako je „zakazao“ u svoje vreme.
AutoRepublika
(297)
