Analiza: Novi izazovi za Volkswagen
Nemačka grupa se, iako još uvek zapletena u dizelgejtu, fokusira na električnu energiju. Takođe se priprema da postane glavni igrač na tržištu autonomnih automobila i da ojača svoje kapacitete u razvoju softvera. Ali, da li Volksvagen ima načina da ostvari svoje ambicije?
Od nekih cifara će vam se vrteti u glavi. Tako je VW grupa do danas isplatila 30 milijardi evra zbog dizelgejta. Ovaj skandal koji je otkriven 2015. godine, još uvek se vuče po sudovima. Podsetićemo da je VW svojevremeno priznao da je jedanaest miliona dizel vozila širom sveta opremio softverom koji može falsifikovati rezultate ispitivanja emisija i prikriti emisiju koja ponekad premašuje odobrene standarde i za do četrdeset puta.
Štaviše, nedavna odluka suda Evropske unije otvara put ka mogućnosti naknade štete kupcima koje su prevarili proizvođači automobila. Ali u isto vreme, nemački proizvođač je odlučio da uloži rekordne iznose u elektrifikaciju. Do 2025. godine, prema planu će ubrizgati sumu od 35 milijardi evra, kao deo od ukupno predviđene 73 milijarde evropskih novčanica, a sve to zarad razvoja automobila budućnosti. Značajna suma koja će se koristiti za razvoj modela, ali i za transformisanje fabrika i obezbeđivanje sredstava za kontrolu čitavog lanca, od sirovina do ćelija baterija, uključujući električne motore. Ovo se slobodno može nazvati kockanjem, i svakako nije bez rizika.
Iz tog razloga je Volkswagen najavio prestanak s aktivnostima u auto-moto sportu. Od stručnjaka koji su posebno bavili razvojem modela ID.R, koji je električni automobil sa 680 konjskih snaga i koji je oborio brojne rekorde, traži se da svoje veštine stave u funkciju jačanja baterijske porodice s oznakama ID. Ambicija marke je takođe da isporuči milion električnih vozila do 2025. godine. Da bi na tržište plasirao 70 modela planiranih do 2030. godine, nemački gigant je razvio specifičnu platformu (MEB) koju će koristiti sve podružnice grupe, i koja bi mogla biti ponuđena konkurenciji. Ford će, na primer, imati mogućnost da koristi arhitekturu MEB.
Ovde treba skrenuti pažnju na dve stvari, a to je postoji posebna platforma za sportske modele. S tim u vezi, Bentley će doći pod patronat Audija u martu 2021. godine, zahvaljujući ćemu se očekuje stvoranje sinergijetskih efekata u elektrifikaciji. Drugo, što se tiče Forda i Volkswagena, dva proizvođača su povezana partnerskim sporazumom. Pokrenut prvo u sektoru pikapova i komercijalnih vozila, zatim je proširen na elektrifikaciju i autonomnu vožnju.
Ulaganja u baterije i stanice za dopunu
Kada je reč o elektrifikaciji, VW se ne zadovoljava zaključivanjem sporazuma sa dobavljačima baterija, među kojima su kompanije CATL, LG Chem, Samsung, SK Innovation ili švedskim Northvoltom sa kojim je osnovao zajedničko preduzeće za giga-fabriku u Nemačkoj. Takođe ulaže u obećavajuća novoosnovana, takozvana startap preduzeća, poput društva QuantumScape, koji je razvio poluprovodničku tehnologiju za baterije u čvrstom stanju, i gde s velikim uspehom radi i prvi potomak Martina Vinterkorna, o čemu smo pisali pre neki dan.
Pored toga, grupa je takođe obratila pažnju i razvoj punjača za baterije. Na primer, VW finansira mrežu ultrabrzih stanica za punjenje Ionity, što je projekat u koji su uključeni još i Audi, BMW, Daimler, Porsche, Hyundai i Kia.
Dodatno, odeljenje Volkswagen Group Components razvilo je robote za punjenje koji pune automobile na parkiralištima. To je jedan od načina da se nadoknadi nedostatak utičnica. Svaki robot je opremljen kamerama, laserskim skenerima i ultrazvučnim senzorima. Zapravo se kreće poput autonomnog vozila i vuče prikolicu opremljenu mobilnim uređajem za skladištenje energije.
Automobili na baterije imaju kapacitet približno 25 kWh energije. Zahvaljujući integrisanoj elektronici za punjenje, sistem može da ponudi brzo punjenje jednosmernom strujom do 50 kW po vozilu. VW je čak nabavio i novi brend Elli (Electric life) kako bi postao dobavljač zelene energije. Kompanija sa sedištem u Berlinu razvijaće proizvode i usluge za energiju i punjenje za brendove grupe.
Želja za ovladavanjem softverom
Još jedno polje na kom Volkswagen vrši istraživanja su aplikacije, odnosno kompjuterski programi. Očigledno je da ovo može da izazove podsmeh kod čitaoca, posebno kada znate da su problemi sa greškama, takozvanim bagovima, odložili lansiranje Golfa 8, a takođe su uticali i na premijeru električnog heča I.D. 3.
Nije lako ovladati veštinama informacione tehnologije, kao što je učinila na primer kompanija Tesla, posebno kada imate teško nasleđe koje podseća da ste gigant, ali prvenstveno mašinske industrije. Ipak, Volkswagen grupa se u velikoj meri oslanja na softver i čak je osnovala diviziju namenjenu razvoju automobilskog softvera. Ambicija je da se u narednih pet godina dostigne, da nivo od 60% ugrađenog softvera u vozilima koja sklapa grupacija, bude interno razvijeno.
Pride, grupa se ponosi svojim vw.OS operativnim sistemom, sposobnim za interakciju sa programima na spoljnom čvrstom disku (cloudu) u otvorenom okruženju. Drugim rečima, VW je uspeo da uspostavi operativni sistem integrisan u vozilima, koji je sposoban da se osvežava bežičnim putem. U jednom trenutku je čak bilo reči o savezu sa Daimlerom, s ciljem zajedničkog rada na tom polju.
Pitanje softvera je strateško po prirodi, i to za dobar broj igrača koji su postavili slične strukture, bilo da su proizvođači (Toyota ili kineski SAIC) ili proizvođači komponenti (Bosch, ZF).
Volkswagen takođe gura svoje pulene u polje povezanih vozila. VW je u 2018. godini preuzeo 75,1% udela u WirelessCaru, švedskom specijalisti za telematiku koji je bio u vlasništvu Volvoa. Cilj je pružanje pune povezanosti budućim generacijama vozila i razvijanje usluga sa dodatom vrednošću za kupce (poput ažuriranja), putem Volkswagen Automotive Clouda, kojim upravlja Microsoft. Kroz veliku digitalnu transformaciju, VW želi da bude u mogućnosti da lako poveže kupca, vozilo i njegovu mrežu nakon prodaje. Takođe sebe vidi kao operatera mobilnosti.
Solidno iskustvo u autonomnoj vožnji
Što se tiče razvoja autonomnih vozila, koje će za pet godina „progutati“ 27 milijardi evra, Volkswagen takođe namerava da savlada i tu tehnologiju. Grupa radi na toj polju sa Fordom, o saradnji s kim smo već dali napomenu u uvodu ove analize, koji je ubedio Nemce da investira u Argo AI, startap firmu specijalizovanu za autonomnu vožnju, sa sedištem u Pitsburgu u Sjedinjenim Državama.
VW je u nju „ubrizgao“ 2,6 milijardi dolara (uključujući milijardu iz sopstvenog džepa, a ostatak čini njegov odsek za autonomno inteligentno upravljanje, čija je vrednost 1,6 milijardi). Ford je obezbedio ostatak, pa je američka kompanija danas teška 7 milijardi dolara.
Međutim, VW ne stavlja „sva jajca u isti koš“. Proizvođač automobila nedavno je pokrenuo podružnicu pod nazivom Volkswagen Autonomy GmbH (VWAT GmbH), smeštenu u Minhenu i Volfzburgu, sa podružnicom u Silicijumskoj dolini. Tokom saradnje sa Argom, razvijaće se vozila tipa robo-taksi.
Ne smemo zaboraviti da je mnogo pre drugih proizvođača nemački gigant istraživao autonomnu vožnju otvaranjem VAIL-a (Volkswagen Automotive Innovation Lab) 2009. godine na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji. Sa Touaregom (krštenim Stanley), brend je 2005. godine pobedio na prvom takmičenju za autonomna vozila (Challenge Darpa) u Sjedinjenim Državama.
Pored toga, grupa je takođe uključena u takozvane inteligentne transportne sisteme (ITS) čineći od grada Hamburga izložbeni prostor za mobilnost sutrašnjice. Tamo će se takođe održati svetski kongres na ovu temu u oktobru 2021. VW će biti zainteresovan da pokaže svoje znanje u oblastima povezanih vozila i automatizacije vožnje (uključujući potpuno kontrolisanu uslugu autonomnog parkiranja), pored elektrifikacije i prevoza na zahtev.
Kolos na staklenim nogama?
Program je vrlo ambiciozan. Ali, strategija (Zajedno 2025+), posebno prelazak na električnu mobilnost i povezane automobile, ima punu podršku nadzornog odbora.
Iako je oslabljen, šef grupe Herbert Dis je pokušao da se kocka tražeći da mu se prerano produži ugovor, koji traje do 2023. godine. Međutim, on ostaje na čelu grupe i može da iskoristi bezrezervnu podršku, čak i ako je bio primoran na ustupke (Lamborghini i Ducati moraće da ostanu u grupi), a izvore uštede moraće da pronađe negde drugde.
Herbert Dis, koji želi da sustigne Teslu u električnom automobilskom sektoru, stoga može da razmotri svoj pravac. Dobar početak modela ID.3 je prilično ohrabrujući. Iako mnogi misle da VW vrši „zeleno pranje“ kako bi ljudi zaboravili dizelgejt, treba imati na umu da je VW prvi proizvođač automobila koji je posvećen Pariskom sporazumu.
Volkswagen takođe želi da postane klimatski neutralan do 2050. godine…
AutoRepublika
(351)
