Zanimljivost dana: Neko je platio sto hiljada dolara za disfunkcionalni Tucker Torpedo

Svi znamo da je Citroen ID/DS, ili kako je odavno prekršten u „Ajkulu“, jedan od najnaprednijih automobila u istoriji. Kada je debitovao davne 1955. godine doneo je mnogobrojna tehnička rešenja koja su bila daleko ispred svog vremena i konkurenciji će trebati dugo vremena da bi ih adekvatno ispratila. A da li ste znali da je i Amerika imala svoju verziju „Ajkule“ i da je slavni Francuz pozajmio mnogo toga upravo od njega?

Reč je o modelu Tucker 48, ali je poznatiji pod nadimkom „Torpedo“. Debitovao je 1948. godine kada ga je predstavio čovek pod imenom Preston Taker, a spomenućemo neke od najzanimljivijih detalja.

Tucker je imao treći far na sredini automobila koji bi se pomerao zajedno sa volanom, što je vozaču svakako davalo bolju vidljivost. Takođe se mogao pohvaliti i pogonom na zadnje točkove i motorom postavljenem pozadi, čime se dobijala odlična trakcija u svim vremenskim uslovima.

Krov je posedovao standardan „roll-bar“ dok su se svi delovi u prednjem delu automobila nalazili daleko od vozača, tako da u slučaju sudara ne naprave veće povrede putnicima. Prednje staklo je bilo urađeno u jednom delu i napravljeno tako da pri udarcu ispadne iz automobila, čime bi vozač u putnici prošli bez većih povreda od polomljenog stakla.

Vrata su se prostirala u krov zarad lakšeg otvaranja u slučaju sudara, a motor je držalo samo šest šrafova čime je Preston tvrdio da je potrebno samo trideset minuta da bi se zamenio. Kako bi dokazao da je bezbednost na visokom nivou, jedan inženjer se nalazio u automobilu koji se prevrnuo četiri puta pri brzini od 153 km/h. Ne samo što je vozač izašao iz automobila nepovređen već je automobil uspeo da upali i da ostane u voznom stanju.

Preston je imao još nekoliko ideja kao što su direktno ubrizgavanje goriva i disk kočnice, koje će tek godinama kasnije da uđu u serijsku proizvodnju. Motor zapremine 334 kubna inča (5,5 litara) je razvijao 166 konjskih snaga i originalno je bio namenjen za helikoptere Lycoming.

Tucker je proizveo samo 51 primerak pre nego što je firma bankrotirala pod čudnim uslovima. Naime, Preston je bio tužen od strane države da je dobio velike sume novca od banaka na osnovu prevare, dok je on tvrdio da je cela priča „teorije zavere“ od strane General Motorsa, Ford i Chryslera da bi uveli u stečaj njegovu firmu, i kako bi se sačuvali od značajno modernijeg rivala. Ukoliko uspete da pronađete neki od njih u prodaji, očekujte platiti preko dva miliona dolara.

Tokom 1988. godine je snimljen i film „Tucker: A Man and His Dream“, režiran od strane legendarnog Francisa Kopole (koji inače poseduje nekoliko Tuckera). Pošto Kopola nije bio u stanju da pronađe dovoljan broj originalnih „Torpeda“, odlučio je da napravi kopije koje će samo izgledati kao pravi automobili.

Za bazu je preuzet Ford LTD iz 1974. godine, koji je zadržao svoju šasiju, volan i ogibljenje, ali su motor i menjač izbačeni. Samo jedna vrata su bila funkcionalna i to ona sa vozačeve strane, a da bi se sakrio Fordov enterijer celokupno staklo je bilo zatamnjeno. Automobil se zatim pojaviljuje u nekoliko scena.

Nakon što je snimanje završeno, „Torpedo“ je prodat familiji Taker, a oni su ga donirali muzeju nazvanom Ypsilanti Automotive Heritage u američkoj saveznoj državi Mičigen. Primerak sa slike je jedan od samo četiri koji su proizvedeni za snimanje filma i jedini koji je preživeo.

Posle šest dana aukcije, najviša ponuda je iznosila 100 hiljada američkih dolara. To je svakako visoka suma novca za lažni automobil koji pri tom nije funkcionalan, a istovremeno opet daleko manja cifra u poređenju sa onom koja bi morala biti izvađena iz džepa da bi se kupio pravi Tucker.

Sigurno je pomoglo i to što je prethodni vlasnik imao svu potrebnu dokumentaciju i najavio da će da donira 10% prodajne cene u dobrotvorne svrhe …

Zoran Tomasović

(4607)