Zašto klirens nije ključna karakteristika terenaca?

Mnogi vozači su ubeđeni da je klirens glavna odlika vozila iz SUV segmenta, ona koja donosi ključnu prednost u vožnji po negostoljubivim terenima. Naposletku, što je viša cifra koja odražava klirens, to je bolja prohodnost automobila. Međutim, moramo da vam kažemo da klirens ne bi trebalo da bude doživljavan na taj način, a posebno ne kao krucijalna prednost terenskih vozila.

Klirens se definiše kao razmak između tačke na vozilu, bliske prednjoj osovini, a koja je najbliža tlu. Evo kako to u praksi izgleda. Klirens na vozilima s kontinualnim osovinama, što je koncepcijski primenjeno na ozbiljnim terencima, je često ograničen položajem kućišta menjača, kao najbliže tačke tlu. S druge strane, kada vozilo poseduje nezavisno oslanjanje, što je slučaj kod „urbanih krosovera“, najniža je obično tačka koja se nalazi na poklopcu, zaštiti podvozja ili pak na karteru. Ispostavlja se da zavidniji klirens imaju krosoveri, a ne punokrvni terenci.

Kao što smo i nagovestili, u stvarnom životu klirens nije najvažniji parametar. Naposletku, kada se automobil s nezavisnim oslanjanjem kreće po neravnoj podlozi, klirens je varijabla, stalno se menja, dok je kod terenaca s krutom vezom, on uvek konstantan. Dakle, ostale karakteristike izbijaju u prvi plan, pa možemo da pričamo o prilaznim i odlaznim uglovima.

Prilazni ugao, prema klasičnoj definiciji, predstavlja ugao između vodoravne površine i zamišljene linije koja spaja kontaktnu površinu prednjih točkova s najnižom tačkom prednjeg branika. Drugim rečima, ulazni ugao odražava sposobnost vozila da se penje ili uzdiže na neravnom terenu, bez rizika da će neki deo vozila dodirnuti zemljište, odnosno teren pod njim.

Izlazni ili odlazni ugao predstavlja identičnu kategoriju, onu koja se uklapa u gore formulisanu definiciju, uz logičnu opasku da se radi o zadnjem delu vozila. Veliki odlazni ugao umanjuje verovatnoću da će zadnji branik zapeti o prepreku na zemlji, ili da će niži deo luka oko zadnjeg točka stići slična sudbina, u slučaju da vozilo krene unazad na nekakvoj klizavici, na primer.

Krosoveri poseduju značajnije prepuste i odbojnici su najčešće niže pozicionirani nego što je to slučaj kod terenaca. Stoga, čak i kada urbani „džip“ poseduje zavidan klirens, rizik je ogroman da će branik ostati oštećen prilikom pokušaja terenske vožnje. Zato je potpuno lagodno voziti vozila tog tipa po zemljanim putevima i generalno neravnim terenima umerenih deformacija.

Postoji još jedna važna kategorija u ovoj priči, a to je ugao savladavnja prepreke, odnosno uzdužni ugao pod kojim je kretnja omogućena. To je praktično najveći ugao pod kojim se vozilo može kretati bez da elementi podvozja dodirnu zemljište. Direktno je određen kombinacijom podatka o klirensu i međuosovinskom rastojanju. Dakle, što je veći klirens a kraće međuosovinsko rastojanje, izraženiji je i ugao savladavanja prepreke.

Značaj ovog pokazatelja je možda najbolje vidljiv kod Lade 4×4 ili pak kod Land Cruisera, gde imamo verzije sa troje ili petoro vrata. Kome je bitniji komfor i lagodniji smeštaj porodice, izabraće verziju s petoro vrata, ali onaj kome je neophodna maksimalna prohodnost vozila, opredeliće se nužno za verziju s kraćim međuosovinskim rastojanjem. Međutim, ako vaša hacijenda, ranč ili kuća na selu i nijee tako zabačena s glavnog druma, a za „po šumi“ imate traktor, posao odlično vrše i gradski krosoveri.

(5496)