Tihi ispraćaj dizela iz Evrope u carstvo nebesko
Dizel vozila postaju zastarela, demodirana, jednom rečju nepoželjna na evropskom tlu u segmentu putničkih automobila, smatra Ferdinand Dudenhofer. Svoj stav temelji na prodajnim rezultatima zabeleženim na zapadu Starog kontinenta tokom prvih devet meseci ove godine, gde je udeo novoregistrovanih dizela pao na 27,2%. Tokom 2019. godine, udeo „naftarica“ je bio 31%, a 2011. je čak 58% od svih, te godine registrovanih putničkih vozila, bilo pogonjeno dizel motorima.
Dudenhofer je prikazao tendencije u navikama kupaca u najnovijoj studiji u koju je redakcija nemačkog ogranka Business Insidera imala uvid. U dokumentu, on izražava uverenje da će stroži emisioni ciljevi koje diktira Evropska unija, udruženi sa sve češćim zabranama kretanja dizela u gradskim centrima i zabranama motora s unutrašnjim sagorevanjem (poput nedavno obznanjenog a koje se tiče Velike Britanije), dovesti do toga da se dizel praktično istrebi s drumova u narednih najviše deset godina.
„U toku je tihi oproštaj od dizel. To je trend koji ne može više da se preokrene, pa niti da se zaustavi. Evropa izgovara tiho zbogom dizelu,“ piše automobilski ekspert. „Elektrifikacija pogonskih sklopova bespovratno krade tradicionalne kupce dizela.“
„Gubitkom Evrope, dizel gubi jedini preostali bastion“
Dizel je u proizvodno-razvojnom smislu postao preskup i uštede koje nudi u pogledu skromnije emisije CO2 to više ne mogu da kompenzuju. „Poslednje uporište dizel tehnologije su velika SUV vozila, kompanijski automobili viših segmenata i poreske pogodnosti koje opstaju još uvek u nekim zemljama, među kojima se najviše ističe Nemačka, čini mi se,“ kaže Dudenhofer.
Udeo dizela u novoregistrovanim vozilima u Germaniji je ostao na 30% u prva tri kvartala aktuelne godine, na koji način dizel ostaje popularniji nego u većem delu zapadne Evrope. Sličan slučaj je i u Francuskoj gde je odnosni udeo na nivou od 31%, dok je u Italiji učešće dizela 34,6%. Druga krajnost je Norveška gde samo 10% novih vozila nosi dizel motor, ili još upečatljivje – Holandija sa 4,5%.
Poreske olakšice su dugo držale dizelu „glavu iznad površine vode“ ali su počele da bivaju ukinute. Razlog tome je razočarenje koje se ogleda u činjenici da očekivanja zakonodavaca u pogledu željenog efekta na emisije ozloglašenog ugljen-dioksida nisu ispunjena.
„Bez poreskih podsticaja, znatno manji broj preduzeća se opredeljuje za dizel vozila. Shodno tome, kompanije sve više biraju manje automobile“, piše ovaj autompobilski ekspert. Dizel emituje 174,4 grama CO2 po kilometru, kada su nova vozila u pitanju, dok benzinski automobil u atmosferu ispušta samo 152,8 grama ugljen-dioksida po prevaljenom kilometru. Logika koja se krije iza ove zakonitosti otprilike glasi ovako: „Jeftinije gorivo rasplamsava tražnju za većim automobilima.“
“S gubitkom Evrope, dizel gubi i poslednji svetski region koji ga je preferirao. Dizel tehnologija postaje relevantna kategorija samo u proizvodnji i razvoju teških transportnih sredstava” objašnjava profesor. Trošak razvoja novih dizel motora više nije opravdan. „Postoje mnogo bolje alternative dizelu, ako se želi uštedeti na emisijama ugljen-dioksida.“
AutoRepublika
(5174)
Ne bih se ja složio baš sa mišljenjem ovog gospodina. On, naime, veli „Poreske olakšice su dugo držale dizelu “glavu iznad površine vode”. Da li hoće da kaže da je današnji udeo dizela u Norveškoj od 10% ili u Holandiji od 4,5% posledica ukidanja poreskih olakšica na dizele? Nije tačno, dizeli su tamo istrebljeni poreskom politkom koja drakonski kažnjava sve kupce dizela, a stimuliše kupce EV-a, pri čemu su kupci klasičkih benzinaca u poreskom smislu „negde na pola puta“ (a kupci hibrida opet dalje, tj. bliži kupcima EV-a). Slično je i u ostalim zemljama Evrope. Lupiš kupcima dizela totalno sumanute… Pročitaj više »
Амин
Dizeli agregati su skuplji za proizvest a i za održavati, jedino što je jeftinije gorivo al pri tome imaju grublji rade nakon 100 000km tako da se malo kome sviađju. Ispuštaju i NOx-a što uzrokuje veliko zagađenje a sad poskupile su im i registracije u modernim državama. Benzinac nema problema sa diznama, dpf-om, ergom a to su sve skupi dijelovi. Vozio sam par godina starijeg dizela iz 2010. sad vozim iz 2017 al sljedeće auto će biti benzinac ili potpuno električni.
a i vi nadjete svaku budalu da citirate cim sere po dizelima…nema niti jedan ama bas niti jedan afirmativni clanak od dizelu u zadnjih xY godina…toliko o pravdi i postenju. pljuc
Živeo dizel!
Nisu problem dizeli sa euro 6 sa DPF filterima koji ne dime, u skladu su sa normama. Problem su ovi kod nas koji su presli mnogo pa imaju probleme sa DPF, diznama, EGRom i nemaju katalizatore i mnogo truju i dime. Znam, besparica je ali mislim da treba nekako podsticati ljude da u buduce kupuju bar benzince. Dobar atmo benzinac nije skup za odrzavanje, a vuce sasvim dobro. Oprakve su u poredjenju sa dizelima mnogo jeftinije. Prednost dizela je u manjoj potrosnji, ali kad se pogleda na kraju amortizacija benzin je apsolutno u prednosti, pogotovo sa ugradjenim plinom. Mada sta… Pročitaj više »
Upravo zato ih treba ukinuti kad se zacepi dpf oni ga probiju, scr iskljuce itd. Onda sa Euro6 dodje na Euro 0.
„Dizel emituje 174,4 grama CO2 po kilometru, kada su nova vozila u pitanju, dok benzinski automobil u atmosferu ispušta samo 152,8 grama ugljen-dioksida po prevaljenom kilometru“ (…) Топ листа надреалиста? Иначе могу да прихватим овакве текстове као разбибригу, типа Дарко Лазић потпуно променио имиџ.. И ништа више од тога. Возићемо оно што будемо могли да возимо и купимо. Шта тачно ја имам од тастатурних битака са ветрењачама, осим дизања личних фрустрација..? Кога брига колике су предности дизела ако за пар година неће моћи да се купи, а богами можда и вози.. Оде бре живот, ј.бо и дизеле и бензинце, а… Pročitaj više »