Zanimljivost večeri: Đavo iz Kaspijskog mora ponovo u akciji

Za Amerikance je takozvani „Đavo iz Kaspijskog mora“ bio jedna od najvećih enigmi iz doba hladnog rata. Kada su ga špijunski avioni uslikali 1967. godine, CIA se našla u čudu šta su Sovjeti napravili, i kakva je svrha takvog limenog proizvoda. „Đavo“ je bio duži nego moderni avion Airbus A380, ali opet je imao relativno kratka krila da bi eventualno poleteo u na duže distance. Danas se nalazi na dnu mora za koje je bio napravljen, ali je njegova inspiracija ponovo u pokretu i uskoro će biti otvorena za posete turista. Ali krenimo redom …

Sve je započeto početkom šezdesetih godina prošlog veka kada je biro pod imenom Alekseyev Central Hydrofoil započeo rad na revolucionarnom vozilu pod imenom KM. Spomenuta slova su bila skraćenica za Корабль-макет, što se u bukvalnom prevodu može izreći kao „prototip broda“. KM je zapravo bio nešto šta se zove „ekranoplan“, a reč je o proizvodima koji su namenjeni da plutaju na vodi (čime stiču osnov da se klasifikuju kao brodovi), i to s relativno kratkim krilima, kako bi mogli da polete nekoliko metara iznad vode.

Sa dužinom od 92 metra, širinom od 37 metara i težinom od 240 tona, KM će narednih nekoliko decenija biti najveći i najteži leteći proizvod na svetu. Mogao je da dostigne brzine od 500 km/h i da preleti oko 1.500 kilometara sa jednim rezervoarom goriva.

Kao što je obično bio slučaj, Sovjeti se nisu hvalili svojim dostignućem, pa Amerikanci dugo vremena nisu znali o čemu je reč. Tek sredinom osamdesetih godina prošlog veka su Jenkiji saznali istinu, a do tada je bilo kasno, pošto je KM završio na dnu Kaspijskog mora tokom 1980. godine.

Sovjeti su proveli nekoliko decenija testirajući ga, a spomenute 1980. godine se srušio i značajno je oštećen nakon greške pilota. Bilo je potrebno oko sedmicu dana da potone, a Sovjeti nisu imali želju da ga dignu iz vode pošto je bio prevelik i pretežak.

Ali ova priča nije o „Đavolu“ (kako su ga „Jenkiji“ nazvali) već o modelu koji je inspirisan njime. Zvanično ime je bilo MD-160 i rad na istom je započeo početkom osamdesetih godina, to jest nedugo nakon što je KM oštećen. On je bio nešto kraći, sa dužinom od 74 metra, ali je širina krila iznosila 44 metra i generalna ideja se nije izmenila.

Pokretalo ga je osam motora tipa Kuznetsov koja su omogućavala maksimalnu brzinu od 550 km/h i mogao je da leti do pet metara iznad vode. Tako je mogao da uzleti ili sleti pri valovima visine do 2,5 metra. MK-160 je zvanično ušao u službu 1987. godine i narednih desetak godina će patrolirati uzduž i popreko Kaspijskog mora. Potrebno je spomenuti da je takođe bio i odlično naoružan sa šest Moskit P-270 raketnih sistema.

Ovih dana je MD-160 je ponovo u centru pažnje pošto je „šlepan“ 14 sati iz nekadašnje vojne baze, gde je proveo poslednjih 20 i kusur godina, do grada Derbent. Tu je dobio novi dom i očigledno novu karijeru. pošto Rusi planiraju da ga koriste kao turističku atrakciju.

Derbent se inače smatra najstarijim gradom na ruskoj teritoriji koji je uvek imao stanovnike, a u njemu će biti otvoren muzej pod imenom „Patriotski park“ gde će nekadašnja vojna oprema dolaziti do izražaja.

Izgradnja bi trebalo da startuje krajem godine, a do tada će MD-160 biti „parkiran“ na plaži. Za sada nema mnogo pojedinosti u vezi s tim šta će još Patriotski park nuditi svojim cenjenim posetiocima, ali barem Sovjeti imaju neverovatnu istoriju vojne opreme i suludih ideja koje verovatno nikome drugom ne bi pale na pamet, pa nema sumnje da će biti velika atrakcija kada zvanično bude otovoren.

Zoran Tomasović

(10995)