Kvalitet ostaje dugo nakon što se cena zaboravi (I deo)

Ove reči je izgovorio ser Henri Rojs. Zašto pričamo o njemu i ko je on uopšte? On jedan od dvojice ljudi koji su započeli priču o Rolls-Royceu, imenu dobro poznatom i cenjenom u svetu automobila. Odakle sad ovo? Pa jedan od prva dva članka koja sam pročitao na AutoRepublici je bio o Jaguaru. Ako mene pitate, Velika Britanija ima tri automobilska bisera: Rolls-Royce, Bentley i Jaguar.

Sve znam, tu su i Land Rover, Lotus, McLaren i nezaobilazni Aston Martin. Ali za mene su automobili oduvek bili velike limuzine, teške krstarice gde pozadi ima više mesta nego na prosečnom trosedu. Zato ova tri proizvođača gledam(o) zasebno u odnosu na sve ostale.

Ako se slažete i ovo vam zvuči interesantno, odvojte malo vremena, pokušaćemo nekako da popriličan broj godina, uspona i padova, legendarnih ljudi i još veći broj legendarnih modela spakujemo u nešto zanimljivo i ne previše opširno.

Ajmo prvo ko je bio Rojs?

Frederik Henri Rojs je rođen 1863. kao najmlađe od petoro dece. Nakon samo jedne godine školovanja, to jest 1872. ostao je bez oca, tako da je vrlo rano morao da napusti školu i obavlja poslove raznosača novina a i svega ostalog što bi jedno dete moglo da radi da bi pomoglo svojoj porodici. Šest godina kasnije, i uz finansijsku pomoć tetke, započinje „šegrtovanje“ u jednoj kompaniji pod nazivom „Great Northern Railway“.

Zapamtite ime ove kompanije, jer je svoj početak u njoj ostvario i (V.O. Bentli) osnivač Bentlija. Iako velikih razlika u poreklu i odrastanju, obojica su karijere započeli na ovom mestu, i ja bih se usudio da kažem (moje lično i krajnje skromno mišljenje), da su uz Rudolfa Dizela oni bili možda i najveći umovi vezani za napredak i konstrukciju SUS motora. No, ovo su sve teme za neku drugu i treću priču…

Nakon tri godine, novac za to praktično školovanje nestaje i on je prinuđen da ode. Put ga dalje vodi u neku fabriku za proizvodnju alata, zatim počinje da radi u kompaniji za električnu energiju i ulično osvetljenje. Posle par godina, 1893. Henri Rojs otvara svoju prvu radionicu za proizvodnju svetiljki. Inače, on se uvek potpisivao baš ovako, inicijalima „H.R., majstor“ i zanimljivo je da zaposleni u Rols-Rojsu u internim prepiskama i dan danas koriste taj način oslovljavanja – samo inicijali u potpisu.

Godine 1899. ta radionica, nakon nekoliko uspešnih leta postaje „Royce ltd.“, a portfolio proizvoda se proširuje na dinama i kranove. Početkom prve decenije dvadesetog veka, usled turbulencija nastalih ratovima, posao počinje polako da opada, i H.R. kreće da razmišlja o nečemu drugom što bi mogli da prave, nešto što bi moglo da postane njegov primarni proizvod.

Kao jedan od potencijalnih proizvoda razmatra i automobil, jer je ipak reč o čoveku koji je bio izuzetno nadaren i zainteresovan za mehaniku. Nakon što je došao u posed jednog automobila francuskog proizvođača „Decauville“ uvideo je da tu ima dosta prostora za poboljšanje, po svim aspektima. I tako je H.R. u ćošku svoje firme započeo sa sređivanjem sveukupno tri automobila, koja su na kraju nosila oznaku Rojsa. Jedan je ostao njemu, drugi je otišao kao poklon, a treći je kupio gospodin Henri Edmunds. On je taj automobil pokazao svom prijatelju, izvesnom gospodinu Čarlsu Rolsu.

A sada evo i Rolsa

Čarls Stjuart Rols je bio izdanak imućne porodice barona. Iako je imao dijametralno drugačije detinjstvo, i on je oduvek negovao zanimanje za mehaniku, pa su ga često znali i kao „prljavog Rolsa“. Gospodin Rols je sa 18. godina otišao u Francusku, i odatle se vratio sa jednim Pežoom, a to je bio jedan od prva tri automobila u Velsu.

Opčinjen time, i uz pomoć porodice, par godina kasnije otvara svoju auto-kuću koja je prodavala automobile u Londonu (Fulam). On je takođe jedan od osnivača moto kluba Velike Britanije koji je bukvalno nastao iz jednog „malog“ udruženja koje se protivilo apsurdima iskazanim u dokumentu poznatom kao „Locomotive Act“. To je bila jedna sveopšta papazjanija od propisa koja je bila ekstremno oštra prema svim vozilima koja su se kretala na motorni pogon.

Recimo, jedan od najrigoroznijih zakona je bio „zakon crvene zastave“ kojim ste bili obavezni da ukoliko vozite automobil, imate čoveka koji bi bukvalno išao ispred vas, i tako obaveštavao ostale učesnike u saobraćaju (konjska zaprega na primer) da ćete vi proći tu i tu, a bili ste i ograničeni na neku brzinu od 3 kilometra na čas u gradu, to jest 6 km/h na otvorenom putu.

Sve ovo je ekstremno obesmišljavalo posedovanje automobila. Sigurni smo da ljudi iz železnice i vlasnici konjskih zaprega nisu imali ništa sa ovim zakonom… No, nazad na naš dvojac. Prethodno pomenuti gospodin Edmunds je pokazao automobil prerađen od strane Henrija Rojsa, i oduševio Rolsa koji je žarko želeo luksuzni automobil proizveden u Britaniji kao jedan od modela u ponudi u svom salonu.

Stoga je Edvards upriličio sastanak u jednom mančesterskom hotelu i 1904. je došlo do dogovora da će gospodin Rols sva vozila koja H.R. bude mogao da proizvede, prodati i da će ubuduće svi ti automobili nositi oznaku Rols-Rojs. Te iste godine, na salonu u Parizu prikazan je prvi automobil sa tom oznakom, a 1906. godine je ugovor formalizovan tako da je H.R. postao glavni inženjer i direktor proizvodnje, a Rols je stao iza svega sa finansijskom i poslovnom organizacijom. Svako je preuzeo svoj deo u kome je bio najjači i istorija je stvorena.

Rolls-Royce Ltd. 1904. – 1971.

Za svo ovo vreme postojanja, Rolls-Royce je prošao nekoliko „faza“ postojanja i vlasništva, ali kod puritanaca nekako preovladava mišljenje da, jedino automobili napravljeni u ovom vremenskom dobu se mogu nazvati autentičnim proizvodima marke RR. Ako na primer čujete od ljudi koji sad poseduju RR da kažu „they don’t just make them like these anymore” („jednostavno ih takve više ne proizvode“), ne preostaje ništa drugo nego da se zapitate, šta pa onda ja da očekujem sa nekim Fordom/BMW-om/Volvoom/Lexusom?!

Da pojasnimo malo: ovo ćete najčešće čuti od pripadnika višeg staleža u Ujedinjenom Kraljevstvu. Onim istim ljudima koji su posedovali ova vozila unazad više decenija, i koji su mogli da priušte modele koji su proizvedenin upravo u ovom razdoblju. Oni nikad nisu preboleli, i na pravi način prihvatili činjenicu da se Rolls-Royce (ponegde skraćeno „RR“) sada nalazi u vlasništvu Nemaca.

Zato nalaze zamerke u dizajnu, motorizaciji, trenutnoj ponudi modela… Recimo, RR je u domovini jedno vreme trpeo rafalnu paljbu kritika, zbog kvaliteta kišobrana koji se nalaze u vratima. Takođe i sama činjenica da se kao najveća i najvažnija tržišta za marku, danas smatraju Azija, Arabijsko poluostrvo i naravno SAD, nikako ne pomaže. No, nazad na našu priču.

Na Salonu automobila u Parizu, održanom 1904. godine, široj javnosti su prikazani prvi modeli i prijem je bio izuzetan. Cene su kretale od nekih 395 britanskih funti (u današnjem novcu 40 hiljada funti) za osnovni model sa samo dva cilindra i 10 konjskih snaga. Prvi model je nosio jednostavan naziv Rolls-Royce 10. Ubrzo su usledili i novi modeli: 15, 20, 30. RR30 sa šestocilindarskim motorom je imao cenu od tada izuzetno visokih 890 funti (što je današnjih 90 hiljada funti). Fenomenalan kvalitet je ubrzo prepoznat i sa prodajom nije bilo nikakvih problema.

Tokom 1906. godine je H.R. radio na novoj i jačoj verziji motora sa šest cilindara. Taj motor je postavljen u novi model nazvan 40/50, i to je bio prvi u potpunosti samostalno razvijen i proizveden automobil od strane britanske kompanije. U 1908. godini su brzo došli do toga da je potražnja uveliko prevazilazila kapacitete.

Nova fabrika je napravljena okolini grada Derbija i to po svim detaljima i nacrtima koje je dao gospodin Rojs lično. Te godine se desilo još nešto što je nepovratno oblikovalo sve modele marke RR nastale do tada. Gospodin Klod Džonson, tadašnji direktor prodaje je nagovorio sve ostale kolege u upravnom odboru da prekinu proizvodnju svih modela sem RR40/50.

Jedan od tih prvih modela je imao sve detalje odrađene od čistog srebra (farove, kvake, ručke i poluge koje su postojale na vozilima u to vreme) i stoga je dobio naziv “Srebrni duh” (Silver ghost) i bio je neka vrsta pokretne vizit karte. I to kakve! Sam dodatak “Silver” je kasnije vrlo često upotrebljavan u nazivima RR modela. Koliko je traženo sve đto ima veze sa ovim modelom govori i činjenica da je sam RR 2018. Napravio limitiranu seriju od 35 komada koji su razgrabljeni po cenama od nekoliko stotina hiljada funti.

Čak je i ova tablica koju vidite AX 201 vredna više stotina hiljada funti! Koliko ja znam, zadnja se nalazi kod jedne gospođe u Škotskoj koja je strastveni ljubitelj i kolekcionar vozila ove marke.

Kada je krenulo interesovanje za avijaciju

O kvalitetu ovih vozila govori i činjenica da su oni poslužili kao osnova za prvo britansko oklopno vozilo. Ljudi iz ministarstva su se nakon početka Prvog svetskog rata pojavili u prostorijama kompanije, preuzeli sve školjke koje su tada bile unutra i preradilli ih. Verovali ili ne, takav prerađeni model se koristio u Velikom ratu, ratovima u Irskoj kao i u početnim godinama Drugog svetskog rata na severu Afrike! Toliko o kvalitetu.

Prvi svetski rat je doneo još jedan bitan događaj u kompaniji. Naime, gospodin Rols je počeo sve više da se zanima za letenje. Bio je fasciniran time. Samim tim, njegovo zanimanje za kompaniju je počelo da slabi pa je 1909. dao ostavku na sve izvršne funkcijem ali je i dalje ostao prisutan u samoj kompaniji. Naredne godine, prilikom leta dolazi do pucanja/loma na repu njegovog aviona i on gine u svojoj 32. godini.

Zvanično, to je prvi Britanac koji je nastradao u avionskoj nesreći. Sam HR je ovo veoma teško podneo i prihvatio. Pošto nije imao dece, bio je veoma blizak sa četrnaest godina mlađim Rolsom. Zanimljivo je da je Rols nekoliko puta pokušao da ubedi HR da bi trebalo da prave avionske motore ali je to uvek bilo neuspešno. Po početku rata, RR kao fabrika, od vlade i „ratnog kabineta“ dobija nalog da započne s proizvodnjom motora.

U početku su radili motore po licenci, ali su 1915. napravili svoj agregat u konfiguraciji od 12 cilindara („Orao“) koji je naravno imao legendarnu pouzdanost i kvalitet. Još jedan kuriozitet jeste taj, da jednostavno nisu uspevali da proizvedu tolike kontigente pomenutog motora kolika je bila tražnja za njima, i kompanija je trpela veliki pritisak da putem prenosa licencnog prava, ustupi svoju proizvodnju drugima. Uprkos svim pritiscima, oni nikad nisu pristali na to, duboko uvereni da to može negativno uticati na pouzdanost. Upravo ti avionski motori su kompaniju doveli do novih visina, ali su je isto tako kasnije i doveli do kolapsa.

Bolest napada Rojsa a Veliki rat se završava

Vratimo se malo nazad. Te godine su imale izuzetno težak uticaj na HR. Nakon gubitka poslovnog partnera 1910., Rojs se 1911. ozbiljno razboleo i završio u bolnici. Godine izuzetno teškog rada i nepoštovanje jednostavnih stvari kao što su obroci, je moralo kad tad doći na naplatu. Kroz istoriju, više puta se pokazalo da veliki inženjeri/vođe vrlo dobro znaju kako da naprave savršen proizvod, ili kako da vode jednu ogromnu kompaniju ali ne znaju da se brinu o svom zdravlju.

Zbog takvog stanja primoran je da napusti grad Derbi i fabriku i da se sa timom inženjera preseli na jug Engleske a da zime provodi na jugu Francuske. Nakon operacije koju je preživeo 1912. godine, od doktora dobija prognozu o svega nekoliko meseci života, ali na svu sreću, HR je pobedio ta sumorna predviđanja. Takođe, te godine se razvodi od svoje supruge a brigu o njemu do kraja života preuzima jedna bolničarka.

Rat i njegov završetak je doneo velike potrese na automobilskom nebu Velike Britanije. Postajala je inicijativa da se svi proizvođači udruže i tako proizvode automobile, ali su ljudi iz RR-a to kategorički odbijali. Kako je svuda vladala posleratna nemaština to se prenelo i na viši stalež koji je bio glavna klijentela.

Suočeni s padom profita 1922. godine, odustaju od politike jednog modela u ponudi i uvode manji i pristupačniji model „Twenty“. Tek 1925, na svetlo dana izlazi nova verzija modela 40/50. Otprilike u to vreme, pojavljuje se jedna nova marka automobila, koja će kasnije biti u tesnoj vezi sa RR-om. Bili su poznati po izuzetnim uspesima na trkama.

Bentli: „Nedostatak adekvatne zapremine motora se ne može nadomestiti“

Kao i RR, imali su jednog od najvećih inženjerskih umova iza sebe kao čoveka zaduženog za razvoj i bio je to V. O. Bentli. Ovaj čovek je izrekao jednu od mojih omiljenih uzrečica kad su automobili u pitanju: „There is no replacement for displacement“. Ako se neko ne snalazi sa engleskim, prevod je: „Nema zamene za zapreminu“.

Sudbina te automobilske marke je takva da su maltene od prvih dana bili u nekom finansijskom problemu i minusu. Ako niste znali, Bentley je četiri puta zaredom osvojio trku „24 časa Le Mansa“! Uprkos takvim uspesima, nekako Bentley nikako nije uspevao da na duže vreme konsoliduje svoje finansije. A tu su bili i famozni „Bentley Boys“… O njima možemo više neki drugi put, sve to je već ozbiljna i duga priča za neki drugi dan.

Tokom 1928. godine, gospodin Rojs je prilikom šetnje po plaži na svom imanju na jugu Engleske i razgovora sa svojim inženjerima o nekim avionskim motorima, crtajući neke modele u pesku, i razmenom ideja i predloga unutar te grupe, došao do ideje o novom motoru. Od crteža u pesku, do razvoja je prošlo manje od godinu dana i taj motor je već postavio novi brzinski rekord!

Ovo je moja omiljena priča vezana za HR. Čovek je bio vrhunski majstor i inženjer. Sam motor je nazvan jednostavno „R“. U godinama koje su usledile, motor je doživeo više izmena, razvoj je nekoliko puta prekidan zbog nedostatka novca, ali je na samom kraju, neke 1936. prezentovan sa novim imenom: „Merlin“. Najverovatnije najbolji i najpouzdaniji avionski motor u Drugom svetskom ratu.

Te 1928. godine, Rolls-Royce koristi loše dane posrnulog Bentlija i kupuje tu marku. Iako je sam V. O. Bentli osnovao pomenutu marku i ona je nosila njegovo prezime, on je davno izgubio vlasništvo nad njom, i bio je samo jedan od zaposlenih, a to je i ostao još neko vreme nakon preuzimanja od strane RR, tačnije do 1935,kada mu ističe do tada važeći poslovni ugovor, i on odlazi.

RR je vrlo brzo prekinuo proizvodnju modela „8 Litre“ koji im je bio direktna konkurencija, i polako su počeli da rasprodaju sve vezano za Bentli, tako da su faktički od njih koristili samo ime. Vrlo brzo su počeli da sklapaju svoje verzije Bentlija i reklamirali su ga kao „Tihi sportski auto“. Jednostavno oni su videli da sa svojom prvenstveno elegantnom postavkom ostaje i prostora za sportski deo tržišta koji su jednostavno rešili da pokriju na taj način. Faktički, modeli jedne i druge marke su se vrlo često razlikovali samo u bedžu napred.

Ali, prvi model po preuzimanju je u stvari bio kabriolet četvorosed modela 20/25 kome su stavili bedž Bentlija napred. Takav automobil su dovezli na jug Engleske do kuće HR-a da bi dobili njegov pristanak. Svi su bili veoma nervozni zbog svega što se dešava, jer niko nije znao kako će HR odreagovati.

Gospodin Rojs je bio zadovoljan viđenim ali je imao mišljenje da bi jednom tako brzom automobilu valjalo po želji promeniti tvrdoću vešanja. Ovaj model Bentlija nastao na RR 20/25 je dobio naziv „3 ½ litre“ i debitovao je 1933. Te iste večeri, u svom krevetu na jednoj običnoj koverti skicirao je svoju ideju, i dao pismo da se pošalje za fabriku. Sledećeg jutra, Henri Rojs je preminuo. A koverta i skica? Na njoj se nalazio prvi crtež amortizera sa podešavanjem tvrdoće vešanja.

Ovo je bio kraj jedne ere, nijedan od ljudi koji su osnovali fabriku više nije bio među živima. Stoga mislim da bi bilo prigodno da priču nakratko prekinemo ovde. Izvinjavam se svima što nemam više pobrojanih modela ali jednostavno, ovde ima toliko istorije i toliko zanimljivih detalja da kad bi se zadržavali na svakom, to otišlo u neku beskrajno dugu priču…

Dejan Stanković

(1254)