Ko se već uskladio s nastupajućom emisionom regulativom EU a ko još uvek „cvika“?

Uprkos ubrzanom tempu prodaje električnih vozila, a o čemu smo i juče pisali, prema nalazima pre dan-dva objavljene studije, Daimler, Volkswagen, Jaguar Land Rover, Hyundai i Kia, kao i još neki veliki globalni proizvođači još uvek nisu uskladili svoje prosečne flotne emisije sa zahtevima nove evropske regulative u pogledu limita štetnih isparenja ugljen-dioksida. Ovi proizvođači rizikuju da budu predmet kaznene odmazde regulatornih organa EU.

Sve navedeno proizvedno proizilazi iz studije koju je objavila evropska organizacija s više ogranaka Transport & Environment (T&E) nakon što su analizirali dostupne podatke koje su objavili proizvođači automobila, a koji se tiču realizacije od početka godine do aktuelnog trenutka.

Nasuprot pobrojanim proizvođačima u prvom paragrafu, stoje revnosne, progresivne kompanije koje su već uskladile svoje poslovanje s dolazećim normativima. Tu je Volvo, BMW, marke unutar PSA grupe i unutar Fiat Chrysler korporacije, ali treba znati da se italo-američki konglomerat za tako nešto može zahvaliti Tesli, s kojim je FCA ušla u emisioni savez, to jest kupio ekološke bonuse.

Renault, Nissan, Toyota, Mazda i Ford se nalaze na samo 2 grama od zelene zone. Prodaja samog modela Renault Zoe je pogurala flotu francuskog proizvođača naniže za celih 15 grama i omogućila da se skoro dostigne limit, piše u izveštaju.

Shodno donetim propisima koji uskoro stupaju na snagu, tržišni udeo električnih automobila u Evropi će porasti za 3 do 10%, a mogao bi dostići i svih 15% u narednoj godini. Povrh toga, prodaja malih elektromobila je dodatno ubrzana zahvaljući subvencijama koje brojne države isplaćuju zbog krize s virusom, pri čemu posebno mislimo na Nemačku.

Limiti koji stupaju na snagu od 1. januara ograničavaju propisanu emisiju ugljen-dioksida svih vozila koje proda proizvođač, na nivo od 95 grama po kilometru. Upravo to je razlog zbog kog su proizvođači zainteresovani da prodaju što više elektromobila, koji svojim radom ne ispuštaju ni gram ozloglašenog jedinjenja. To je ujedno i način da se kompenzuju emisije koje uzrokuju veliki i teški krosoveri.

Postoji takođe i značajan broj kritika upućenih ka vrednovanju emisija koje uzrokuju alternativni pogonski sklopovi, jer su procedure podešene na način da i teški SUV modeli s hibridnim pogonom mogu iskazivati niske cifre u pogledu potrošnje goriva. Nasuprot tome, specifična ograničenja važe za emisije azotnih-oksida (NOx).

Kada pričamo o poziciji Volkswagena, treba naglasiti da je kompanija još uvek u neželjenoj zoni, što je sitacija koja će se izmeniti kada prosečna flotna emisija padne za dodatnih 5 grama po kilometru. Daimleru nedostaje 9 grama, Hyundaiju samo 3 grama, dok je Kia 7 grama po kilometru daleko od sreće. Najtužniji i najzabrinutiji bi trebalo da bude upravni odbor kompanije Jaguar-Land Rover zbog 13 grama koji ih dele od bezbedne zone. Ako ne uspeju u nameri da snize emisije, kazne će biti drakonske i obračunavaće se na svako prodato vozila.

VW i Daimler bi i dalje mogli postići zacrtani cilj, ali bi to podrazumevalo lansiranje još električnih i hibridnih vozila. VW polaže ogromna očekivanja od ID dueta, modela ID.3 i ID.4. Daimler, s druge starne, pomak može napraviti intenziviranjem prodaje plug-in hibridnih modela (E Klasa, C Klasa, A Klasa). Tražnja za vozilima tog tipa je u nedavnoj prošlosti drastično osokoljena.

Šef Daimlera je juče pričao kako je kompanija na korak od ispunjenja cilja i kako će težiti preuzimanju liderske pozicije u segmentu električnih pogonskih sklopova i softvera u godinama koje dolaze. Mercedes planira da ponudi najmanje četiri luksuznih baterijskih modela, počev od 2021. godine.

Međutim, automobilksu industriju očekuju još rigidnija, još teže ispunjiva pravila u vezi emisije CO2 već od 2030. Šef Evropske komisije  Ursula fon der Lejen  (61) je predložila uspostavljanje novog cilja u pogledu emisije štetnih gasova, a koji bi bio najmanje za 55% ispod nivoa karakterističnog za 1990. godinu. Vremenski okvir za tako nešto je postavljen na pomenutu 2030. godinu. Raniji cilj je bio manje strog (40%).

Šef Volkswagena Herbert Dis (61) je u ovom kontekstu upozorio javnost na to da će doći do dodatnog udara na likvidnost kompanija, kao i da bi moglo doći do gubitka radnih mesta, ako Evropska unija bude insistirala na tako strogim normativima. „Što brža tranzicija bude zahtevana, to će rizik po ekonomiju biti veći,“ objasnio je Dis.

AutoRepublika

(461)