Procvat Daimlera podrazumeva smrt za mnoge manje firme iz industrije

Dakle, priča koju smo negde već čuli, dotiče sada i Daimler. Nakon Volkswagenove masivne, kako medijske tako i komercijalne električne ofanzive, sada i štutgartska kompanija naglašava da preduzima krupne poteze u smislu otklona od motora s unutrašnjim sagorevanjem. Tempo kojim Švabe nameravaju da se kreću u tom smeru, veoma je žustar. Do 2025. godine, udeo vozila s konvencionalnim motorima u gami Mercedesa, trebalo da bude manji za 40%, dok bi se procenat popeo i na celih 70, ali do 2030. godine.

Umesto vozila pogonjenih SUS motorima, Daimler želi da ulaže novac u razvoj električnih pogonskih sklopova, i to prevashodno onih koja će primenu naći u luksuznom segmentu. Kelenijus želi da se ratosilja brojnih, nagomilan modela i njihovih derivata, kako bi se u punoj meri koncentrisao na premijum segment.

Sada novi recept za uspeh, napisan u Štutgartu glasi: umesto ogromnih prodajnih brojki koje ilustruju prodaju uvodnih modela i njihovih varijanti, gde su marže značajno niže, treba se usredsrediti na vozila koja su drastično ekskluzivnija i gde su marže drastično veće. Ovo važi čak i po cenu da broj prodatih vozila počne da opada.

Počev od 2030. godine, teško da će ijedno od ovih skupih vozila posedovati motor s unutrašnjim sagorevanjem.

Čista matematika – ništa „palamuđenje“

Ostaje da se vidi kakve će biti posledice ove promene kursa. Međutim, uticaj na snabdevače će svakako biti snažan, kaže Stefan Bracel. On je profesor automobilske industrije na Univerzitetu primenjenih umetnosti za nemačku privredu iz Bergiš Gladbaha. “Ovde su u pitanju čvrsti brojevi – a ne nekakva teoretisanja. Za dobavljače automobilske industrije, one koji zavise od motora s unutrašnjim sagorevanjem i pomoćnih sklopova, to znači da će im prihodi pasti za 70%. To je jasno kao dan, ” kaže Bracel.

To će posebno teško podneti mala i srednja preduzeća iz ove industrijske grane, jer neka od njih u potpunosti zavise od dobrobiti motora s unutrašnjim sagorevanjem, a u nekim slučajevima, najdirektnije su zavisni od blagostanja pojedinih proizvođača automobila, to jest u ovom slučaju od Daimlera, tvrdi ovaj cenjeni ekspert.

Bosch ili Continental, svakako nisu tako ugroženi, s obziro da imaju znatno širu paletu proizvoda koje nude, baš kao što im je i portfolio kupaca drastično širi. “Nema tu dalje previše vremena. Teški dani dolaze za firme srednje veličine,” pojašnjava Bracel.

Jedan od najznačajnijih aspekata objave koja je došla iz Daimlera je iznad svega to što je najavljeno smanjenje broja varijanti, i tu se ne misli samo na broj modela u ponudi, već i u pogledu dostupne opreme s liste opcionala, kaže automobilski ekspert. “Uskoro više neće biti moguće poručiti automobil sa 250 različito uređenih enterijera. Dubina i širina ponude, to jest mogućnost personalizacije automobila, proizvođače košta puno novca. Onog novca koji, s druge strane, po tom osnovu zarađuju snabdevači. Čak i taj pramen na frizuri proizvođača je potšišan, da se izrazim metaforički,”nastavlja Bracel.

Ono što najviše sekira male dobavljače koji su se nedavno specijalizovali u proizvodnji komponenti enterijera i delova za motore s unutrašnjim sagorevanjem  jeste to što su te kompanije beležile i neke izuzetne poslovne rezultate nakon krize iz 2008/09. Kod nekih, to zlatno doba je trajalo do otprilike 2018/19.

Mnogi proizvođači automobila su tražili od svojih dobavljača da šire proizvodne kapacitete za izradu komponenti za SUS agregate i za nove opcije koje bi bile ponuđene kupcima. Na taj način, komponentaši su dovedeni u još više zavisan položaj u odnosu na same proizovđače četvorotočkaša, navodi Bracel. Sada je tome došao kraj, bar kada govorimo o motorima s unutrašnjim sagorevanjem i širokom ponudom raznoraznih opcija u enterijeru.

Šta onda preostaje manjim snabdevačima?

“Kompanije male i srednje veličine, iz sveta dobavljača automobilske industrije, sada moraju da pristupe potpunom redefinisanju poslovnog modela. U osnovi, dva su puta pred njima. Ako dobavljač proizvodi presvlake za sedišta ili naslone za glave, na primer, onda može nastaviti s proizvodnjom istih, ali s tim da će stvarati manji broj različitih varijanti istog proizvoda, s posebnim akcentom rada za proizvođače iz drugih industrijskih grana.

Dakle, jedna alternativa podrazumeva prekvalifikaciju, odnosno prelazak u drugi industrijski sektor U suprotnom, te komapnije moraju da pristupe ozbiljnom investiranju u sticanje znanja iz oblasti tehnologije, i da fokus stave na elektromobilnost, ili pak vodoničnu mobilnost. Eto i druge alternative,” poentira Bracel.

Jedna stvar je posebno važna za ovog stručnjaka za automobilsku industriju. Naime, po njegovom mišljenju, brojni snabdevači, uključujući one male i srednje veličine, već su propoznali šta se dešava na tržištu i pristupili su prilagođavanju svog poslovanja na adekvatan način. Saglasno obaveštenju za javnost iz Daimlera, ostatak kompanija iz sektora dobavljača automobilske industrije, sada imaju i javno iznete rokove, što im ostavlja, uslovno rečeno, dovoljno vremena da prilagode svoje poslovanje trenutku kraja motora s unutrašnjim sagorevanjem, a koji je relativno blizak.

AutoRepublika

(1094)