Zanimljivost dana: Citroen Bijou – neuspeli pokušaj da se penzioniše „Spaček“

Citroen 2CV, ili kako je kod nas popularno prekršten u „Spaček“, je jedan od onih automobila koji jednostavno nije znao kada je vreme za penziju. S karijerom koja je trajala čak 42 godine i preko devet miliona proizvedenih primeraka, ukoliko uračunamo i modele zasnovane na istoj platformi, „Spaček“ je nadživeo većinu svojih planiranih naslednika i pokazao da je strategija Citroena sa naprednim inženjerstvom davala rezultate. Ipak, bez obzira koliko je 2CV bio popularan u razrušenoj posleratnoj Evropi, jedna država se izdvajala kao tržište koje nije preterano volelo francuskog predstavnika.

Reč o Velikoj Britaniji, koja je možda najmanje bila oštećena ratom i jedna od retkih evropskih država koju nisu okupirali Nemci. Britanci su takođe sebe smatrali gospodom, pa je mnogima bilo „ispod časti“ da se voze u jednom običnom i jednostavnom automobilu kao što je 2CV.

To je znao i sam Citroen pa je sredinom pedesetih godina prošlog veka, odobrio razvoj noviteta koji bi delio platformu sa Spačekom, uz dosta moderniji dizajn. Za dizajn se postarao Piter Kirvan-Tejlor, koji je u prošlosti radio za Lotus, a automobil je dobio ime Bijou po francuskoj reči za nakit. Proizvodnja se trebala odvijati u jedinoj Citroenovoj fabrici u Engleskoj koja se nalazila u gradu Slou.

Kao što smo spomenuli, Bijou je bio baziran na kultnom modelu 2CV i dva automobila su delila većinu mehanike. To se odnosi na benzinski motor s dva cilindra, zapremine 425 kubnih centimetara, koji je razvijao 12 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Školjka se proizvodila od stakloplastike, i to od strane kompanije Whitson & Co i delovala je značajno modernije u poređenju sa „Spačekom“.

Ipak, u šest godina proizvodnje (od 1959. do 1964.) će biti prodato svega 210 jedinica, a spomenućemo da su ranije fabriku napustila još dva prototip modela za testiranje. Eksperti navode da je problem ležao u težini, zbog čega je Bijou bio sporiji od već tromog „Spačeka“, a i veći potrošač goriva.

Veliku ulogu je igrala i visoka cena od 674 britanskih funti, dok su se Ford Popular i BMC Mini, s moćnijim agregatima i više prostora u ponudi, mogli dobiti za svotu skromniju od 500 funti. Na kraju dana, Bijou jednostavno nije imao šanse kod probirljivih Britanaca i njihovih domaćih brendova bez obzira što je bio tehnički napredniji.

Od spomenutih proizvedenih 210 primeraka, danas je poznata sudbina 150, ali manje od 40 jedinica se i dalje nalaze na britanskim putevima.

Zoran Tomasović

(1243)