Ovako funkcioniše automobil koji koristi gorivne ćelije

Tehnologija gorivnih ćelija napreduje iz dana u dan, ali i dalje nije dovoljno zastupljena na tržištu. 

Trenutno aktivno na daljem razvoju upotrebe vodoničnih ćelija u automobilima aktivno rade Toyota i Hyundai, s tim da nemački proizvođači suptilno i u tišini eksperimentišu sa gorivnim ćelijama. Ipak, čini se da su nemački brendovi već rešili da se potpuno fokusiraju na električne automobile, te u suštini teret daljeg razvoja ostaje na azijskim markama.

Pomalo ironično je da gorivne ćelije svoje korene vuku upravo iz Nemačke, gde je Kristijan Fridrih Šenbajn daleke 1838. godine otkrio kako funkcionišu ove ćelije. Nije to ništa drugo nego obrnuta elektroliza. Dakle, kod gorivnih ćelija se elektricitet dobija iz raznih sirovih supstanci.

Važno je shvatiti da gorivne ćelije ne služe za skladištenje energije, već za njeno konvertovanje. Iako se za prethodno pomenuti postupak dobijanja elektriciteta mogu koristiti i metanol i butan, ali je vodonik taj koji je dominantan u upotrebi. Naravno, sa njim u korak ide i kiseonik, jer bez njega ovaj proces ne bi bio moguć.

Unutar svake gorivne ćelije nalaze se katoda i anoda, i obe ove elektrode obložene su slojem katalizatora (najčešće je u pitanju platina), dok je između njih postavljena tzv. elektrolitna membrana. Tokom procesa, vodonik se dovodi do anode, a kiseonik do katode potom dolazi do reakcije i nakon toga do stvaranja električne energije.

Naravno, ovo je uprošćeno, jer je stvarna hemijska reakcija daleko komplikovanija. Potrebno je istaći da nema emisije štetnih gasova kod vozila koja koriste gorivne ćelije.

Kako bi se vozilo koje koristi ovakav tip pogonskog goriva uopšte kretalo potreban mu je motor, u ovom slučaju elektromotor koji dobijenu električnu energiju pretvara u kinetičku. Glavna prednost automobila koji koristi gorivne ćelije naspram onog koji se oslanja na baterije jeste u tome da prvi imaju veću autonomiju, kao i da je proces punjenja vodonika jednostavan i brz.

Mnogi proizvođači su eksperimentisali sa gorivnim ćelijama, ali je samo šačica modela dospela do serijske proizvodnje. U Evropi su dostupni Toyota Mirai i Hyudani Nexo, dok je na drugim tržištima moguće kupiti i Hondu Clarity.

Mercedes je posebna priča, jer je plasirao model GLC F-Cell. U suštini ovde je reč o hibridu, jer pored gorivnih ćelija ovaj automobil ima i bateriju, tako da je moguće koristiti bilo koji od dva izvora energije. Nažalost, ova tehnologija nije zaživela kod proizvođača iz Štutgarta, pa je tako prodato svega 130 primeraka GLC F-Cell u matičnoj Nemačkoj.

Kao i kod električnih baterijskih automobila postavlja se jedno pitanje – koliko su vozila koja koriste gorivne ćelije ekološka? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako se zapravo dobija vodonik. Ukoliko se dobija elektrolizom uz pomoć energije koja stiže iz obnovljivih izvora, onda je ovo jedno veoma „zeleno“ vozilo. Ako se vodonik (što je u većini slučajeva) dobija od prirodnog gasa, onda se ne može reći da je takav automobil naročito ekološki.

Ostaje da se vidi da li će u budućnosti ova tehnologija dobiti više prostora, jer u teoriji obećava zaista mnogo toga. Ipak, veoma visoka cena ovakvih vozila i dalje je jedna od najvećih prepreka za dalju popularizaciju gorivnih ćelija.

AutoRepublika 

Izvor: Handelsblatt

(802)