U medijima se prethodnih godina mnogo pričalo o zvaničnom muzeju modela Chevrolet Corvette koji se nalazi u gradu Bouling Grin (američka savezna država Kentaki). Sve je počelo još pre šest godina kada je iznenada kolabirao pod u glavnoj zgradi, nakon što su podzemne vode učinile strukturu objekta nestabilnom, a o ovome slučaju smo detaljno pisali u nedavnom članku koji govori o tome kako je jedan od osam oštećenih modela restauriran.
Muzej je nedavno dobio novog stanara, a reč je o specijalnom prototip modelu sa čak 12 cilindara koji je nastao onog momenta kada je Chevrolet shvatio da Dodge razvija novi Viper s deset cilindara. Njegovo ime je ZR-12, a dok je do sada bio sa statusom „samo gosta“ na pozajmici od strane General Motorsa, najveći američki proizvođač je naposletku odlučio da je vreme da se ovaj model nađe među 28 stanara zvaničnog muzeja omiljenog domaćeg sportiste.
Četvrta generacija Corvette, poznata pod kodnom oznakom C4, se proizvodila sa dosta uspeha od 1984. do 1996. godine. Većinu primeraka je pokretao 5,7-litarski V8 motor, od čega je ona osnovna verzija razvijala oko 250 konjskih snaga, a one najmoćnije, tipa ZR-1 čak 405 „grla“.
Ali, sredinom osamdesetih godina prošlog veka Chevrolet je saznao da Dodge radi na novom sportisti sa „kamionskim“ motorom od 8,0-litara i čak deset cilindara. Reč je naravno o svemogućem Viperu, pa se Corvette sa svojim osam cilindara činila kao stara vest. Naravno, Chevrolet nije želeo samo da sustigne Dodge već i da ga nadmaši, pa je odobrio razvoj prototip modela s 12 cilindara, iako u svojoj ponudi nije imao sličnu mehaniku.
Iz tog razloga, u pomoć je pozvana firma Ryan Falconer Racing iz američke savezne države Arizone. Ova kompanija je stekla reputaciju proizvodnje agregata za trkačke automobile i avione i po želji može da proizvede motor bilo koje konfiguracije i zapremine.
U ovom slučaju, za bazu je uzet spomenuti Chevroletov 5,7-litarski benzinac da bi zatim celokupni paket podignut na značajno viši nivo. Krajnji rezultat je bio 10,0-litarski V12 monstrum koji je razvijao 600 konjskih snaga i maksimalnih 922 Nm obrtnog momenta, dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko šestostepenog manuelnog menjača.
Ne verujemo da je Chevrolet ikada razmatrao serijsku proizvodnju, pošto je otvoreno priznao da nije testirao emisiju izduvnih gasova. Ryan Falconer Racing će kasnije izjaviti da je najteže bilo uglaviti toliki motor ispod haube Corvette, i da pri tom i dalje izgleda kao svaki drugi model na ulicama, pa je ZR-12 pretrpeo velike izmene po pitanju ogibljenja. Takođe je postalo jasno da tehnologija pneumatika ne može da parira performansama ove zveri, jer je ZR-12 ubrzavao iz mirovanja do 100 km/h za 3,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 347 km/h.
Razlog zašto ZR-12 nikada nije ugledao serijsku proizvodnju je finansijske prirode, pa će Ryan Falconer Racing reći da je samo jedan agregat koštao čak 45.000 američkih dolara (oko 89.300 novčanica u današnjoj vrednosti novca), čime nije imao ni najmanje šanse da ga masovno vidimo.
Ali, General Motors je ovom idejom uspeo u svojoj nameri, a to je da odvrati pažnju od Vipera, barem do momenta dok nova generacija Corvette nije debitovala
Priča ipak ima srećan kraj, pošto ZR-12 nije zadesila sudbina raznih prototip modela koji uglavnom završne pod presom, pa je sačuvan i često pozajmljivan raznim institucijama. Možemo zaključiti da je konačno stigao kući i da ne postoji bolja lokacija za njega od one u Bouling Grinu.
AutoRepublika
(177)
Pravi motor na pogrešnoj(prednjoj) osovini.