Prodaje se propali „gran turismo“ razvijen u saradnji Chryslera i Maseratija

U današnja vremena, Chrysler i Maserati pripadaju jednoj istoj grupaciji, a reč je naravno o Fiat-Chrysler korporaciji. U takvoj situaciji ne bi nas iznenadilo da proizvodi ove dve marke dele platforme, agregate pa i ostale delove, ali krajem osamdesetih godina prošlog veka, Chrysler i Maserati se nisu mogli povezivati u većoj meri. Ipak, nekim čudom su zajednički razvili model pod konfuznim imenom „Chrysler TC by Maserati“ koji se danas smatra jednim od najvećih promašaja u automobilskoj industriji. Ali čak i neuspesi imaju verne kupce, a jedan od njih se sada našao u oglasima.

Sredinom osamdesetih godina, Chrysler korporaciju je predvodio čovek pod imenom Li Ajakoka, onaj kog najviše pamtimo po uspesima tokom rada u Fordu. Njegovo ime je ispisano u pričama o mnogim legendarnim proizvodima, kao što su Ford Mustang, Mercury Cougar i Lincoln Mark-Series, ali je krajem sedamdesetih godina prešao u Chrysler i predvodio korporaciju u ponovnom povratku među lidere posle dugo godina finansijskih katastrofa.

Ajakokin najveći uspeh u Chrysleru je bila takozvana „K-Car“ platforma sa pogonom na prednje točkove, osmišljena za jeftine svakodnevne proizvode. Većina njih se prodavala izuzetno dobro, a Ajakoka je želeo da je iskoristi i za premijum automobile. Posle loše prodaje novog Chryslera Imperijala, Ajakoka se obratio u pomoć argentinskom industrijalcu Alehandru Detomazu, koji je u svom vlasništvu imao brendove kao što su DeTomaso i Maseati.

Plan je zahtevao da Maserati proizvede školjku novog kabrioleta dok bi se Chrysler postarao za mehaniku. Iako je ovaj potez kritikovan od strane eksperta kao „uzimanje najgorih karakteristika od obe marke“, Ajakoka i Detomazo su očekivali uspeh.

Dok je novi Chrysler TC by Maserati zapravo izgledao dosta privlačno, on je takođe imao dosta bolji pogonski sklop. Za početak, spomenuta „K-Car“ platforma je pružala pogon na prednje točkove, što je bilo nečuveno za neki skupoceni „gran turismo“ automobil. Chryslerov 2,2-litarski turbo agregat je razvijao 160 konjskih snaga (Cosworth će kasnije povećati cifru na 200 „grla“), a u ponudi je bio i Mitsubishijev „atmosferac“ sa 140 „konja“. Za izbor menjača, možemo reći da su tu bili manuelni sa pet stepena prenosa, kao i „automatici“ s tri i četiri „brzine“.

TC se pojavio u prodaji 1989. godine i u naredne tri godine će biti prodato samo 7.300 jedinica. Zanimljivo je da ovaj automobil nije imao nijednu opciju sa izuzetkom CD plejera, a cena od 37.000 američkih dolara (oko 70.400 zelenih novčanica po današnjoj vrednosti novca) se učinila prevelikom.

Štaviše, kasnija istraživanja će pokazati da je razvoj koštao 2,5 puta više nego što su Chrysler i Maserati zaradili sa prodajom. Tokom svoje kratke istorije, TC će često biti poređen sa Chryslerom LeBaronom, koji je dizajnerski ličio i pružao identičnu mehaniku za delić cene.

Primerak iz ove priče je iz 1989. godine, a trenutni vlasnik ga je kupio kada je automobil bio star tek godina dana. Pokreće ga 2,2-litarski turbo motor uz petostepeni manuelni menjač, a na satu trenutno stoji cifra od samo 23.000 milja (36.800 km). Vlasnik sa ponosom kaže da je ovaj TC proizveden u Milanu i da je svaki deo na njemu originalan sa izuzetkom potrošnih materijala.

Automobil je detaljno osvežen prošle godine i sada je spreman za vožnju na duže relacije. Tokom poslednjeg dana na aukciji najviša ponuda iznosi 12.289 dolara.

AutoRepublika

(2298)