Zanimljivost dana: Neznani junak Shelbyija – Dodge Omni GLH, GLH Turbo & GLHS
Kerol Šelbi je ime koje sigurno nije nepoznato većini ljubitelja automobilizma. Od čuvenog sportiste Cobre pa do specijalnih verzija modela Forda Mustanga i trkačkog programa, koji je rezultirao pobedama na legendarnoj trci 24 sata LeMansa, Šelbi iza sebe ima toliko bogatu biografiju da su šanse male da će je iko nadmašiti.
Međutim, ono šta je javnosti nepoznato su njegove godine provedene u Chrysler korporaciji tokom devete decenije prošlog veka. Na neke od njih smo obratili pažnju pre nekoliko godina kada se deo kolekcije našao u prodaji, kao i u izdanju o zaboravljenom Dodge Chargeru, a za ovo izdanje zanimljivosti dana ćemo se kocentrisati za najpoznatiji i najbolji automobil Chrysler korporacije pod Shelby oznakom – Dodge Omni.
Zapravo, gledajući suve činjenice, Omni i nije bio čistokrvni američki automobil. On je razvijen u Francuskoj i Velikoj Britaniji sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Chrysler korporacija još uvek bila vlasnik brendova Simca i Talbot i prodavao se kao Simca-Talbot Horizon.
Po mnogim karakteristikama je bio izuzetno dobar proizvod, što potvrđuje i podatak da je proglašen za evropski automobil godine u izboru organizovanom 1979. Iste godine je debitovao i u Americi pod dva imena (Plymouth Horizon i Dodge Omni), ali i sa par bitnih izmena. Naime, ogibljenje je modifikovano da automobil bude udobniji, dok se najveći agregat zapremine 1,4 litre činio premalim za američke standarde. Iz tog razloga, od Volkswagena je kupljen njegov 1,7-litarski benzinac, sve dok Chrysler nije razvio sopstveni motor zapremine 2,2 litre.
Nedugo nakon što se Omni pojavio u prodaji, čelo kompanije je preuzeo Li Ajakoka. Ovaj legendarni biznismen je proveo prethodnih tridesetak godina u Fordu, gde je bio zaslužan za mnoge legendarne proizvode, a javnosti je najpoznatiji Mustang.
Ajakoka i Šelbi su bili veliki prijatelji pa je tjuner pristao da se pozabavi s Omnijem za 1984. godinu. Automobil je dobio oznaku GLH (Goes Like Hell – Ide kao đavo), a 2,2-litarski agregat je razvijao 110 konjskih snaga. To je bilo za 14 „grla“ više od serijskog modela, zahvaljujući većoj kompresiji motora, a ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 8,7 sekundi. Pored nešto moćnijeg agregata, Šelbi je modifikovao ogibljenje i dodao veće kočnice, dok je jedina vizuelna izmena bila u vidu 15-inčnih felni.
Prodaja je startovala dosta sporo, i prve godine je samo 3.285 primerka pronašlo kupce. GLH je bio pristupačniji nego većina hot heč konkurenata (pre svega Volkswagena GTI, za koji je bilo potrebno izdvojiti 1.000 dolara više), ali opet generalno skup za jedan američki gradski automobil. Bilo je potrebno platiti oko 7.330 dolara (18.088 dolara u današnjoj vrednosti novca), što je bilo za 1.500 (3.700) zelenih novčanica više nego standardni Omni.
Već naredne godine, u ponudu biva dodat i turbo, koji je podigao snagu na solidnih 146 „krla“. Sa ubrzanjem, od nule do 100 km/h za 7,5 sekundi, GLH Turbo je bio brži za punu sekundu od Volkswagena GTI. On je takođe dodao i agresivnije branike i 16-inčne felne, pa je polako počeo da stiče imidž performanog modela.
Od 6.513 prodatih primeraka modela GLH tokom 1985. godine, čak 3.509 jedinica je ispod haube imalo novi turbo agrekat. Naredna godina je bila poslednja za standardan GLH, ali je Šelbi spremio jedno veliko iznenađenje 1987. godine. Automobil je nosio oznaku GLHS (Goes Like Hell Some More – Ide kao đavo i više od toga), a ponuda je ograničena na samo 500 jedinica.
Ovaj specijalni model je dodao veći turbo punjač na postojeći 2,2-litarski agregat, a snaga je porasla na 175 „grla“. GLHS je mogao da ubrza iz mirovanja do „stotke“ za 6,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 216 km/h, što je za svoj period bio fantastičan rezultat. Samo jedna boja je bila dostupna i to crna, a ovaj put je pažnja posvećena i enterijeru gde su određeni delovi (volan i ručica menjača) bili obloženi kožom.
Možda najimpresivniji pokazatelj o kakvom proizvodu je ovde bila reč, stigao je na testu koji je obavio Road & Track magazin, gde je GLHS zabeležio bolje vreme u pogledu brzine prevaljenog kruga, nego što je to uspeo mnogo hvaljeni (i Šelbijev omiljeni automobil) Ford Mustang Shelby GT350 iz 1965./1966. godine. GLHS će biti opcija i 1987. godine, ali samo na modelu Charger.
Dodge je proizveo preko 219.000 Omnija od 1984. do 1986. godine, ali manje od 13.000 primeraka je nosilo oznaku GLH. Sa izuzetkom poslednje specijalne verzije, oni nisu preterano popularni kao klasici u državi gde je sve u znaku V8 motora, ali sada znamo da je Šelbijeva karijera bila bogatija i pokrivala je i druge, a ne samo automobile koje ceo svet poznaje.
Zoran Tomasović
(598)
Ne može se od g…a pita praviti.
Džaba je Šelbi radio izmene kad je već i osnovni model pregazilo vreme, a i tržište je malo promašeno. U Evropi ne bi imao šta da traži pored Golfa Gti, Kadett-a GSI (i onog prethodnog GTE) i Pežoa 205 Gti.
Jbga, nije ni Šelbi mađioničar već poslovni čovek koji je zarad para prihvatio da prepravi kantu i proba da napravi „hot hatch“.
Pa Shelby je napravio fantasticni GT350 od obicnog Mustanga koji je u sustini najjeftiniji 1960 Falcon – napravljen da bude jedan od najjeftinijih auta u Americi.
Carroll Shelby je stekao slavu sezdesetih godina sa Cobrom, i modelima baziranim na Mustangu tipa Shelby GT350 i GT500. Ono sto je pod njegovim imenom radjeno osamdesetih godina, modifikacije hajde da budemo velikodusni i kazemo prosecnih vozila tipa Dodge Shadow, Lancer (u Evropi poznat kao Chrysler LeBaron GTS), Spirit (Chrysler Saratoga) pa i Dodge Omni (odn Plymouth i Talbot-Simca Horizon) – hmmmm… Recimo da kao sto ne bih stvaljao u istu ravan sve sto je Mercedes napravio kroz istoriju, tako i ovde. Ima u engleskom uzreka: ‘You can’t polish a turd’.
Ironija je stvarno ta da je Omni GLH imao bolje vreme na stazi nego GT350, iako svi hvale Mustanga kao „pravog Shelbyja“, a GLH kritikuju da je „sminkanje svinje“. 😉