Osmišljen SUS motor koji tokom rada ne emituje CO2 niti bilo kakva štetna isparenja

Nov motor je zasnovan na korišćenju keramičkih membrana koje eliminišu sve zagađivače u gasovitom stanju, a koji bi mogli da naruše zdravlje čoveka, prevashodno misleći na azotne okside, tako što ih prikupe i uz ugljen-dioksid iz atmosfere, prevedu u tečno stanje.

Istraživači Instituta za hemijsku tehnologiju (ITO) koji je oformljen zajedničkim snagama Višeg saveta za naučna istraživanja i Politehničkog univerziteta iz Valensije, kao i Insituta za termalne motore CMT, su dizajnirali nov motor s unutrašnjim sagorevanjem čijim radom se ne generišu štetni gasovi, niti se formira ugljen-dioksid.

Radi se o „revolucionarnom“ motoru, kako tvrde njegovi kreatori, koji je već sada usaglašen s ekološkim normama koje bi trebalo da stupe na snagu 2040. godine. Ističe se visokom efikasnošću. Prvi od dva prototipa takvog motora će biti predstavljen svetskoj publici zahvaljujući investicijama koje je počinila Agencija za inovacije iz Valensije (AVI).

Upotrebljena tehnologija kako bi se postigao ovaj uspeh nazvan kao „ključan“, je zasnovana na upotrebi MIEC keramičkih membrana. Rešenje je patentirao Institut za hemijsku tehnologiju, izvestili su lokalni španski mediji.

„Pomenute membrane, uključujući i one u samom motoru koji pokreće vozilo, dozvoljavaju selektivno izdvajanje kieonika iz vazduha kako bi se proizvelo kiseonično gorivo (oxy-fuel). Na ovaj način se obezbeđuje čist izduv kao rezultat sagorevanja, sačinjen od vode i ugljen-dioksida koji se lako „uhvati“ i smešta u zasebne rezervoare u vozilu, bez neophodnosti da se taj gas ispusti u atmosferu, objasnio je istraživač, profesor Hoze Manuel Sera.

Tehnologija razvijena od strane ekipe istražitelja na opisani način „bi omogućila da vozilo sutrašnjice poseduje autonomiju i kapacitet rezervoara koji bi bio na nivou koji krasi današnje konvencionalne automobile“ ali „uz ključnu prednost koja se ogleda u tome što su novi motori potpuno čisti, to jest bez ikakvih emisija, zagađenja ili drugog lošeg uticaja na planetu, baš kao što su to elektromobili.“

Tako smo i došli do situacije da se primenom ove tehnologije „kombinuje najbolje iz sveta dva tipa motora – električnog i onog s unutrašnjim sagorevanjem,“ rekao je Luis Miguel Garsíja-Kuevas Gonzalez, s Politehničkog univerziteta iz Valensije.

Ali, to nije sve. Ne samo da se eliminišu štetna isparenja, već se vozila s takvim motorima mogu smatrati svojvrsnim fabrikama za proizvodnju i lagerovanje jedinjenja CO2. U procesu rada novih motora, velike količine azota i azotnih-oksida se generišu tokom sagorevanja, dok se u veoma visokim koncentracijama stvara i pomenuti ugljen-dioksid i voda, koji se kasnije, putem kondenzacije, lako razdvajaju.“

Tako nastali ugljen-dioksid se pod pritiskom smešta u male rezervoare i može biti kao takav, u visokoj koncentraciji, istočen na odgovarajućim mestima za kasniju industrijsku upotrebu. To bi značilo da vozila nove generacije moraju posedovati, pored klasičnog rezervoara za gorivo, i dodatni spremnik za CO2, poentirao je pomenuti profesor Luis Miguel Garsíja-Kuevas.

Tehnološko rešenje koje smo opisali je najpodesnije za upotrebu u transportnim preduzećima koja se bave, kako prevozom robe, isto tako i prevozom „žive sile“. Dalje, moguće je koristiti nove motore na kopnu i na moru, ali i u avijaciji, doduše do određenog nivoa. Povrh toga, novi motor je veoma podesan za primenu kod dizel motora za vozila predviđena za specijalne namene.

„U slučaju aplikacije kod manjih vozila, moguća je i samo delimična primena, gde se značajno redukuju, ali i ne eliminišu u potpunosti štetne emisije“, naglasio je drugi profesor saradnik na ovom projektu, Francisko Hose Arnau.

Tim naučnika izrađuje u ovom trenutku dva laboratorijska prototipa revolucionarnog motora, što se finansira od strane državne agencije za inovacije iz Valensije, a za šta se konzorcijum izborio na tenderu raspisanom prošlog jula.

AutoRepublika

(6463)