O potencijalnim naslednicima Fiata 500L u Kragujevcu
Fiat 500L sve je bliži kraju svoje karijere, te je vreme postaviti pitanje – koji će naredni automobil silaziti sa proizvodnih traka u Šumadiji?
Za početak, altruistički verujem da će Fiatova fabrika u Kragujevcu opstati. Najave Karlosa Tavareza koji će preuzeti rukovođenje novonastalnim entitetom kada dođe do spajanja FCA i PSA, govore o tome da neće biti gašenja pogona, odnosno da se proizvodni kapaciteti moraju maksimalno iskoristiti.
Ako sagledamo šta je Tavarez napravio od francuske grupacije, nema sumnje da je kadar isto učiniti i kada se spoje sa FCA. S tim u vidu, i jasnom željom da se izvrši atak na VW grupu, velika je šansa da će šumadijska fabrika nastaviti sa radom. Uostalom, pogon u Kragujevcu sposoban je da proizvede 200.000 vozila na godišnjem nivou, što nije cifra za zanemarivanje.
Verovatno će ljubitelji nemačkog „narodnog automobila“ poskočiti da me napadnu nakon ovih reči, ali je činjenica da je Volkswagen grupa zapala u ozbiljnu krizu. Efekti dizelgejta se i dalje osećaju, unutar menadžmenta su velika previranja, radnički sindikati ne odustaju od svojih zahteva i pritisaka na upravu, pre svega kada je reč o samom Volkswagenu, a tu je i naravno ogroman trošak elektrifikacije.
Navedeni razlozi čine ovaj trenutak veoma povoljnim za ofanzivu protiv nemačkog giganta i nema sumnje da će Tavarez upravo to i učiniti, čim dođe do spajanja FCA i PSA. Dakle, u tom svetlu postoji nemala prilika za dalji život fabrike u Šumadiji.
No, po svemu sudeći kratkotrajna prognoza za kragujevački pogon nije dobra. U ovom trenutku, kao što je svima i poznato, radnici su se vratili na proizvodne linije, ali rad će trajati prema poslednjih informacijama svega 8 dana, pri čemu će se napraviti određen broj automobila, od čega je velika većina predodređena za italijansko tržište.
Fiat 500L prisutan je i u ostatku Evrope, ali je glavno tržište za ovaj MPV ipak Italija. Kako je na Apeninskom poluostrvu haos sa korona virusom trajao više meseci, tako je i tamošnje tržište novih automobila potpuno zamrlo. U junu i maju pokazali su se prvi znaci oporavka tržišta, ali se očekuje da cela godina bude veoma teška kada je reč o prodaji novih vozila. Dakle, loša situacija u Italiji znači i malo posla za kragujevačku fabriku.
Nema sumnje da je i sam Fiat 500L na kraju svoje tržišne karijere, pre svega jer pripada izumirućem MPV segmentu, te je za očekivati da naslednik ovog modela stigne tek nakon spajanja FCA i PSA, kada se stvori nova strategija u vezi sa plasmanom budućih proizvoda.
Pa, koji bi to automobili mogli u budućnosti da silaze sa proizvodnih traka u Kragujevcu?
Fiat 500XL
O ovom modelu bilo je više puta reči u italijanskim medijima, ali smo do sada dobili svega nekoliko izjava rukovodilaca Fiata o potencijalnom SUV-u. Dakle, pomenuti 500XL nastupio bi ga kao naslednik za 500X i 500L, i došao bi u vidu SUV modela.
Olivije Fransoa, šef Fiata govorio je više puta o ovom automobilu. „Verujem da ćemo u narednoj generaciji spojiti dva modela u jedan – 500X i 500L. L varijanta je posebno pogodna za dodavanje baterija, te je neophodno da razmislimo o istom pristupu kupcima ali u različitoj verziji, jer 500L pripada ne baš popularnom MPV segmentu“, rekao je u maju ove godine Fransoa.
Britanski mediji tada su pisali da bi 500XL mogao stići i kao SUS model, ali i kao EV, te da bi baterijska varijanta trebalo da koristi proširenu platformu novog električnog izdanja modela 500. U tom smislu, moguće je da bi se konvencionalni 500XL proizvodio u Kragujevcu, a EV verzija bi verovatno bila pravljena negde u Italiji.
Bilo kako bilo, o potencijalnom Fiatu 500XL se retko govori, te je jasno da je ovaj model samo jedna od opcija o eventualnim naslednicima za 500X i 500L.
Centoventi kao rasadnik
Fiat je prošle godine predstavio konceptualni EV po nazivu Centoventi. Iako se inicijalno verovalo da je u pitanju samo pokazni model koji ima za cilj demonstrirati tehnologiju kojom raspolaže italo-američka alijansa, nakon nekoliko izjava šefa Fiata, da se razmišljati i u drugom pravcu.
Olivije Fransoa potvrdio je nekoliko puta da će Centoventi biti uzor za mnoge buduće modele Fiata, s tim da neće svi imati električni pogonski sklop. Veruje se da će FCA uskoro plasirati niz krosovera u B segmentu, i da će većina njih biti delimično inspirisana pomenutim konceptom.
Tako italijanski mediji navode da će Alfa Romeo nakon modela Tonale izbaciti na tržište i manji krosover, koji će biti dostupan i kao EV. Ističe se i da će i Fiat verovatno učiniti isto, ali i još jedna marka – Lancia.
Da, dobro ste pročitali. Legendarna Lancia mogla bi da plasira još jedan model, i to sa uvećanim klirensom koji neće biti predviđen samo za italijansko tržište, kao aktuelni Ypsilon, već i za ostatak Evrope.
U tom svetlu, moguće je da će jedan od ovih modela za dom dobiti Kragujevac. Ako bih morao da odaberem jedan, verovatno bi to Fiatov krosover, jer se Alfin adut sigurno neće praviti van Italije, a slično verujem i za Lancijin model.
Povratak džedaja, odnosno modela Punto
Ova opcija u ovom trenutku čini se kao i najrealnija. Naime, nakon fuzionisanja FCA i PSA doći će do stvaranja planova za nove proizvode. Italijanski, ali i francuski mediji (što me navodi na to da se radi o autentičnim informacijama, a ne nagađanju), pišu da će se Fiat vratiti u B segment.
Ne samo da će se vratiti, nego će i naziv Punto opet biti prisutan na tržištu, jer će Tavarez insistirati da Fiat ima automobil u ovoj klasi. Ovakav razvoj situacije bio bi sjajno rešenje za Kragujevac jer je sigurno da bi novi Punto koristio CMP platformu poreklom iz PSA grupe.
Ova arhitektura omogućila bi i elektrifikaciju, ali i mogućnost da se u istoj fabrici proizvode i drugi modeli sa istom bazom. Ovde pre svega mislim na potencijalni krosover koji bi kod Fiata imitirao ono što je recimo Peugeot uradio sa modelima 208 i 2008, ili Opel sa Corsom i novom Mokkom.
Kako su Opel Corsa i Peugeot 2008 modeli sa nešto višom početnom cenom, sasvim je moguće da PSA i FCA odluče da novi Punto bude pristupačniji model u cenovnom smislu i na taj način se nametne kao konkurent za Daciju Sandero.
Koliko bi onda trajala konverzija fabrike u Kragujevcu za prelazak na tehnologiju iz PSA grupe. Ako sagledamo da je Opel ovu transformaciju završio za manje od dve godine, verovatno je da bi isti period bio potreban i za šumadijski pogon.
Novi Fiat Punto bi se verovatno pored CMP platforme oslonio i na pogonske sklopove iz francuske grupacije, pa bi tako paletu motora činili 1,2-litarski PureTech i 1,5-litarski BlueHDi. Što se tiče potencijalnog baterijskog modela, smatram da je nerealno očekivati da se takav automobil u dogledno vreme proizvodi u Srbiji.
Bilo kako bilo, ovo su optimistične pretpostavke, s tim da verujem da će ako dođe do stvaranja nove generacije Punta gotovo sigurno njegov dom biti u Srbiji, jer između ostalog i subvencije koje je FCA dobila u našoj zemlji, i ostala podrška države, nisu nešto što se može lako zanemariti, bar kada se to gleda iz ugla rukovodilaca proizvođača automobila.
Đorđe Platiša
(4472)
Nisam čitao tekst no iz iskustva znam da kupovine idu malo teze, a ovdje je riječ o udruživanju , Jel tako? I novonastala firma je na bazi 50-50 , niko nikoga nije kupio. Jedna firma radi po svojim standardima što uključuje menadžere, upravljanje timovima , fabrike , materijale , dobavljače , softvere … Dosta stvari rade eksterne firme po naređenju pa se onda to sklapa sve u jedan auto. i tu treba gledati gdje će rezati , sta će umrežiti. Sigurno da će morati zadovoljiti sindikate u matičnim zemljama, sigurno da će ostaviti u životu fabrike koje su iole moderne… Pročitaj više »
„Bog je kadar“. Kriza je golema. VW je odustao od izgradnje fabrike u Turskoj. Jer je izvestan na duži rok pad potražnje. Neće ništa bolje proći na FCA. Imaće i oni višak proizvodnih kapaciteta. Pre će „rezati“ van Italije, nego u Italiji.
Moja ‘filozofija’ sa Fiatom u Kragujevcu je malo drugacija. Smatram da je Fiat jos sezdesetih godina dvadesetog veka ukapirao da se prihodi ne moraju ostvariti pod obavezno proizvodnjom i prodajom automobila, vec da ima i drugih nacina kao npr prodajom tehnologije proizvodnje pa i razvojem modela za druge koji bi hteli da proizvode svoje automobile ali ne znaju kako. Otuda nastanak VAZ-a u Rusiji i Lada na bazi Fiata iz sedamdesetih i osamdesetih, otuda Zastava, otuda FSM i FSO sa Peglicom, Pezejcom i Polonezom, pa SEAT, a sigurno ima i drugih nama manje poznatih. Mislim da je u poslednje vreme… Pročitaj više »
Citao sam jednom davno analizu zasto su toliko auta iz tadasnjih komunistickih drzava bili bas na bazama Fiata. Prosto – od svih drzava sa razvijenom auto industrijom Italija je imala najjacu komunisticku partiju, cini mi se da su dobijali oko 1/3 glasova na izborima. A Fiat je naravno bio najveci proizvodjac u Italiji. Plus, u to vreme Fiat je zaista bio napredna firma, mozda najnapredniji proizvodjac u Evropi u „radnickoj klasi“.
Toljati!
Odlican tekst. Hvala.