Korona kao doping za pretplatničke servise četvorotočkaša

Retki su među nama oni koji nisu ranije barem nešto načuli o nazivima poput Sixt +, Volvo Care ili pak My Hertz Weekend ili Mercedes Flexperience? Proizvođači automobila i distributeri često koriste ove reči kako bi promovisali ponudu pretplatničkog servisa. Automobilska industra teži tome da upriliči paletu fleksibilne mobilnosti po unapred određenoj i nepromenjivoj ceni, odmerenoj na mesečnom nivou, a koja bi bila podesna za kupce koji tragaju za relativno kratkim periodom najma, obično od jednog do tri meseca. 

Kao dodatna prednost, nameće se i mogućnost da se kupac u bilo kom trenutku opredeli i za neki drugi model, što je praktično neostvarivo u lizing varijantama, koje često podrazumevaju trogodišnju vernost kupca konkretnom vozilu.

Do ovog trenutka, nemački građani i nisu iskazivali neke posebne afinitete u odnosu na ponude ovog tipa. Pretpostavljamo da je razlog takvoj reakciji na strani tražnje previsoko postavljena cena, koja kreće od par stotina, ali ume i da „pobedi“ cifru od hiljadu evra mesečno.

Interesovanje za pretplatničkim uslugama trenutno je u porastu u Nemačkoj, barem prema nalazima studije koju je pripremio konsultant Oliver Vajman, a u koju je redakcija Manager Magazina imala ekskluzivan uvid. U najbliskijoj prošlosti, oko 38% Nemaca je iskazalo zanimanje za zasnivanjem pretplatničkog odnosa kojim bi na raspolaganje dobili automobil, a jedna osmina anketiranih je već koristila takvu mogućnos u nekom prošlom momentu. Pre samo godinu dana, tek 25% ispitanika, od njih ukupno 500, izjavilo je da im ponuda pretplate zvuči zanimljivo.

Autor studije Joakim Dejnlejn smatra da je za razvoj ovakvog trenda najveća zasluga pripisiva novom korona virusu. Mnogi ljudi jednostavno žele da izbegnu neophodnost korišćenja gradskog transporta i biraju da koriste lični automobil, koji inače neće morati da dele sa drugima tokom najma.

Pandemija je pored toga donela i brojne neizvesnosti. Mnogi Nemci ne žele da „spucaju“ silne novce na kupovinu vozila u ovom trenutku, pa se alternativno opredeljuju i da koriste starog ljubimca još koji mesec ili čak i godinu. Sve ove okolnosti „doprinose popularnosti pretplatničkog poslovnog modela“, tvrdi Dejnlejn.

Povrh toga, kaže on, ponuđači pretplatničkih usluga su od nedavno i skratili periode na koje je moguće iznajmiti vozilo. Nekada je minimalni period najma morao biti šest meseci. „Sada idemo ka tome da će se četvorotočkaši iznajmljivati i na mesečnim osnovama,“ govori pomenuti konsultant.

Zbog visokih cena, pretplatnika je i dalje mali broj

Kriza s korona virusom je dodatno zamaglila razlike između usluga deljenja automobila i pretplatničkog odnosa nad istim. Tako imamo slučaj da kompanije Sixt i Share Now, na primer, nude i jednu i drugu uslugu na period od mesec dana. Iznajmljena vozila se dezinfikuju pre čina primopredaje, Za razliku od car sharing šeme, vozilima iz pretplatničkog odnosa može upravljati samo jedan vozač, tokom perioda najma, što je veoma blisko osnovnoj premisi pretplatničkog odnosa.

Broj korisnika pretplatničkih servisa je i dalje simboličan u zemlji Germana. Pružaoci usluga ne žele da izađu u javnost s tačnim ciframa, ali je sve više i više privrednih društava koja ulaze u posao iznajmljivanja vozila. Pored toga, i proizvođači automobila su prisutni na strani ponude ovih usluga, ali i klasični učesnici rent-a-car tržišta. Ne treba zanemariti ni novosonovane firme koje su namerne da se specijalizuju u predmetnoj delatnosti: Cluno, Like2Drive, Flexdrive ili Carvolution.

Oliver Vajman je intervjuisao oko 500 ljudi u pet zemalja a u vezi pretplate za korišćenje automobila. Intervju se dakako odigravao preko interneta. Otkriveno je, kako smo naveli, da ih je oko 38% zainteresovano. U Americi je taj procenat na nivou od samo 12, dok ih je u Švedskoj 25%. „Već smo angažovani na zadatku povećanja fleksibilnosti ponude usluga iz opusa takozvane nove mobilnosti,“ rekao je Dejnlejn govoreći o odnosima unutar Nemačke, gde je veliki broj aktera na strani ponude, dok raste i interesovanje među kupcima. To doprinosi razvoju tržišta pretplatnika.

Oko 16% ispitanika rado da za ove namene utroši i više od 1.250 evra mesečno

Skoro dve trećine ispitanih državljana Nemačke je izjavilo da je voljno da mesečno potroši ne više od 500 evra za ove namene, dok ih je najmanje 16% spremno da „iskešira“i veći iznos od 1.250 evropskih novčanica, kako bi imali dostupnom uslugu fleksibilnog najma četvorotočkaša.

Međutim, razlika između lizing i pretplatničke mesečne rate je i dalje impozantna, navodi Dejnlejn. To je razlog zašto se ovaj vid pretplatničkog servisa nije više „zapatio“ na tržištu. „Na tražnju deluje veoma limitirajuće to što su razlike u cenama na mesečnom nivou tako velike. U početku, to jest u trenucima kada se odluka donosi, kupac još uvek nema jasnu predstavu koliko će mu značiti i biti potrebna fleksibilnost, kao ni koliko je spreman da dodatno plati za istu.“

Visoki mesečni odlivi za pretplatu i dalje odvraćaju brojne potencijalne kupce. Cene mogu pasti ukoliko bi kupci pristali da iznajmljuju mlađe polovnjake, umesto potpuno nova vozila. Ili, još bolja cenovna ponuda bi se svakako mogla „skockati“ kada bi kupci prihvatili da iznajmljuju i vozila koja su bila u drugim službama, prevashodno misleći na deljene vožnje. Toga se još uvek nije setio niko sa strane tražnje.

Jasno je da potencijali za širenje ove delatnosti postoje, pitanje je samo trenutka kada će šansu prepoznati i ponuđači i kupci.

AutoRepublika

(422)