Marka za proizvodnju električnih automobila Arcfox je oformljena od strane kineskog koncerna koji je značajan suvlasnik Daimlera. Radi se o entitetu BAIC koji je pre pet godina predstavio nameru o lansiranju pomenutog brenda, iako on zaista nikada do ovog trenutka nije uveden na tržište.
Prvi model marke je trebalo da bude hiperautomobil Arcfox-7, kreiran od strane španske kompanije koja je pružila tehničku podršku timu Formule E, Campos Racing. Međutim, premijera je odložena a prodaja nije pokrenuta ni do danas. Tako je prvenac marke postao interesantan električni automobil Arcfox Life, ali ni on nije pretvoren u serijski model. Sada, u trećem pokušaju, pred nama je krosover Arcfox α-T (Alpha-T).
Prototip primerak koncepta je poneo naziv Arcfox ECF i predstavljen je pre godinu dana na Salonu automobila u Ženevi. Iako je Valter de Silva lično rukovodio razvojnim procesom u oblasti dizajna, BAIC o tome nije pričao puno, što se prilično kosi sa kineskim običajem reklamiranja, odnosno promocije proizvoda.
U slučaju serijske verzije, nigde se čak ni ne pominje učešće čuvenog Italijana u razvoju automobila. Naravno, verzija za masovnu proizvodnju, jednostavnija je od konceptualne, pa su tako izmenjeni stubovi koji nose krov. Pored toga, prednje svetlosne grupacije kao i retrovizori, sada poseduju izgled bliži konvencionalnom.
Prvenac kineske marke je po gabaritima srodan britanskom Jaguaru F-Pace ili pak nemačkom kupeolikom krosoveru BMW X4. Tako je prvi Arcfox dugačak 4.788 milimetara, širok je 1.940 milimetara, dok u visinu dostiže 1.683 milimetara. Međuosovinski razmak iznosi 2.915 milimetara. Zahvaljujući dobro osmišljenom dizajnu, koeficijent otpora vazduha električnog SUV-a je odličan i iznosi Cd 0,288.
Od ostalih pojedinosti koje bismo želeli da izdvojimo, ističu se ručke za otvaranje vrata koje se uvlače u karoseriju nakon upotrebe, kao i velike felne koje karakteriše prečnik od 19 inča, i to u bazičnoj verziji. Pored toga, u kabini je smešten široki ekran multimedijalnog sistema koji po dijagonali zauzima čak 20,3 inča. Centralna konzola je u potpunosti osetljiva na dodir.
Arcfox α-T je takođe postao i prvenac koji leži na modularnoj arhitekturi IMC (Intelligent Module Criterion), za koju su komponente isporučile čuvene snabdevačke kompanije BorgWarner, Siemens i Valeo.
Inače, što se tiče samog dizajna, može se zaključiti da ništa posebno nije pred nama. Pride, ni tehničke karakteristike krosovera nisu „vanzemaljske“. Svaka od osovina poseduje po jedan elektromotor. Ukupna moć koju pružaju dva motora iznosi 218 konjskih snaga uz 360 njutn metara obrtnog momenta.
Trakcionu bateriju koja je smeštena ispod poda putničke kabine krasi kapacitet od 93,6 kWh. Dobavljač za baterijsku jedinicu je korejski entitet SK Innovation. Nažalost, podaci o autonomiji su deklarisani u odnosu na manje-više bezvredni NEDC protokol i govore o dometu od 653 kilometara.
Dalje, predstavljen je sistem α-Pilot (Alfa-Pilot), što bi značilo da imamo informacije i o nivou autonomije koji novitet poseduje. Međutim, nemamo…
Arcfox α-T će na proizvodne trake nove fabrike kompanije koja nosi naziv BAIC BluePark Magna Automobile. Podignuta je u partmerstvu s Magnom, što je prva fabrika kompanije mimo Evrope, iako je po osnovu potpisanih ugovora austrijsko drušvo već učestvovalo u izgradnji brojnih pogona.
Probna proizvodnja je već pokrenuta, dok je u planu početak isporuke noviteta, za leto pred nama. Veruje se da će maloprodajna cena električnog krosovera iz Kine, biti postavljena negde oko granice od 40 hiljada američkih dolara.
AutoRepublika
(222)
