Amerikanci su izuzetno ponosni na svoje klasične automobile. Gotovo svaki od njih proizveden pre ranih sedamdesetih godina prošlog veka je danas vredan kolekcionarski primerak, a za neke od njih vlasnici su spremni izdvojiti milionske cifre. To se ne odnosi samo na modele koji su bili izuzetno skupi kada su napustili fabriku već i na one koje su i „obični smrtnici“ mogli da priušte.
A onda je iznenada stigla naftna kriza i veliki broj novih zakona po pitanju izduvnih gasova i bezbednosti. Automobili su preko noći postali manje moćni, teži i čudno dizajnirani. To je išlo do te mere da je većina završavala pod presom, kada bi se njihova radna karijera završila. AMC Pacer je jedan od takvih proizvoda koji privlači pažnju specifičnim dizajnom, ali i širinom od približno dva metra, što je bilo nečuveno za neki gradski automobil.
Proizvođač je prodao preko 280.000 jedinica između 1975. i 1979. godine i s vremena na vreme se mogu pronaći u oglasima po izuzetno povoljnim cenama (često i do samo 1.000 dolara). Ali jedan primerak nam je pokazao da su „Jenkiji“ možda spremni potrošiti veće sume novca čak i na proizvod kao što je Pacer, ukoliko je restauriran kako treba.
Reč je o primerku iz 1975. godine za koga je novi vlasnik platio sumu od 30.975 dolara. To i dalje nije rekord za ovaj automobil, koga je postavio jedan od primeraka iz filma Wayne’s World, ali jeste za Pacer koji nije povezan sa filmskom industrijom. Ono šta je možda još impresivnije je podatak da model iz priče nije ni neko skupoceno izdanje već je reč o osnovnom X paketu opreme.
Zanimljivo je da ga prethodni vlasnik nije detaljno restaurirao već samo osvežio tako što je zamenio zarđale delove metala, ofarbao u crvenu boju i dodao nove felne. Enterijer je uglavnom ostao identičan onom kada je Pacer napustio fabriku, dok se ispod haube krije linijski šestak, agregat zapremine 232 kubna inča (3,8 litara) sa 90 konja. Pacer je u ponudi imao nekoliko sličnih motora, kao i opcioni V8. Trostepeni automatski menjač je pozajmljen od Chryslera.
I ranije je bilo dokumentovanih slučajeva da određeni modeli iz osamdesetih godina dostignu visoke sume novca, ali ovo je prvi slučaj da neki jeftini primerak, onaj namenjen masovnoj proizvodnji pređe cifru od 30.000 dolara.
Mnogi već sada nagoveštavaju da će američki modeli iz navedenog vremenskog perioda dobiti na popularnosti pošto je definitivno teže pronaći desetak godina starijeg i popularnijeg Ford Mustanga ili Chevrolet Camara. Ako ništa drugo, na ulicama je još uvek dovoljan broj Pacera i sličnih kompaktnih automobila za veoma pristupačnu sumu novca.
AutoRepublika
(447)
