Zanimljivost dana: Tarek Volvo (51) je slepi automehaničar iz Kaira

Veoma je verovatno da ne postoji osoba na ovom svetu koja vam tačno može reći koliki je u Kairu broj priručnih radionica i preuređenih garaža u kojima se servisiraju automobili raznih marki. Teško da neko može da ih pobroji čak i ako se fokusira samo na one smeštene u kvartu El Zejtun. Ipak, jednog mehaničara poznaju apsolutno svi. On ima 51 godinu i zove se Muhamed Mahmud Muhamed Sulejman. 

Pa opet, logično je da ga niko ne poznaje po imenu. Svi ga zovu po zvučnom nadimku – Tarek Volvo. Logično, nadimak je nastao po marki automobila koja je oblikovala njegov celokupan radni vek u proteklim decenijama. Tačnije, blizu je četrdeset godina kako se ovaj delija bavi popravkama Volvoa raznih generacija.

To što je Tarek specijalizovan za popravke četvorotočkaša iz Skandinavije, ne čini ga preterano posebnom osobom. S druge strane, priznaćete da kada neko važi za eksperta u toj oblasti i radi samostalno, a pride je slep, onda je ta osoba zaista specijalna.

Radionica u kojoj slepi majstor radi, leži na ulici Madhal El Moaskar u neposrednoj blizini kasarne, dok kompanija pripada Tarekovom šefu Naimu Kemalu Metijasu. Za svog majstora Tareka, Naim ima samo reči hvale: „Poseduje tako dobar osećaj da prepozna gde se krije problem na vozilu. Zatim objašnjava ostalim zaposlenima kako prevazići neprijatnost.“

Pa ipak, Tarek nije samo konsultant. Nisu retke prilike u kojima se lati francuskog ključa i šrafcigera i svojeručno.

Kako je Tarek ostao bez očinjeg vida, ostaje pomalo misterija. Neko vreme je koristio medikamente koji nisu doneli pomak na bolje, bio je izložen i laserskim operacijama. Ipak, dijabetes je uzeo svoj danak i vid mu nije mogao biti spašen. Konačno, pre oko tri godine, svaka nada u izlečenje je presahla, a Tarek je ostao bez mogućnosti da vidi svoju omiljenu marku, kako na ulici tako i u servisu.

Ulicama Kaira dominiraju azijska vozila. Puno je tu Toyota, Hyundaija, Nissana i Mitsubishija. Volvoa skoro i da nema, ali radnja ipak opstaje, iako se bavi samo opravkama vozila starijih generacija. “Previše je elektronike koja se pita za sve aspekte rada motora u današnjim automobilima. Ja sam više tip za mehaniku”, kaže on.

Tarek je odrastao u kvartu Giza, onom gde su locirane čuvene piramide, a o svojoj ljubavi prema švedskim vozilima govori u sledećem ritmu:

„Samo su posebni, visoko rangirani ljudi u socijalnom smislu mogli da voze Volvoova vozila u to doba,“ priseća se on. Kada je imao 15 godina, rođak ga je odveo u jednu radionicu gde je godinama šegrtovao i iz duše zavoleo Volvo. Naredni posao je bio opet mehaničarski, ali u agenciji koja se bavila davanjem automobila u zakup. Tu je stekao nadimak.

Danas radi sa svojim sinovima koji se zovu Amr i Islam. Niti on, niti poslodavac žele da se Tarek Volvo povuče u invalidsku penziju. On smatra da bi to bio ujedno i početak kraja njegovog života dok Naim tvrdi da će nastaviti da dolazi po svog radnika kako bi ga dovezao na posao.

AutoRepublika

(1622)