Šta će se desiti s Međunarodnom svemirskom stanicom kada joj istekne rok?

Međunarodna svemirska stanica je satelit na kojem ljudi mogu da obitavaju. Trenutno se „vrti“ oko Zemlje brzinom od 27.600 km/h pri visini od nešto preko 400 kilometara. Tako stvari stoje od 1998., otkada je kompletirala gotovo 117.000 orbita. Naravno, to ne može da traje večno, tako da će u jednom trenutku morati da krene nazad – pravac Zemlja.

Obično, svi sateliti koji nadžive svoju svrhu, usmere se ka gušćoj atmosferi u kojoj obično izgore pre nego što dotaknu tlo. Ovo je u slučaju satelita niske orbite. Ukoliko se radi o onim više orbite, oni se usmeravaju u suprotan smer – duboki svemir. Zašto se ovo radi? Iz prostog razloga da se orbita oko Zemlje ne bi pretvorila u deponiju smeća koja orbitira oko planete, što bi moglo ozbiljno da ugrozi operativne satelite.

Veće letelice, čija je sudbina da budu vraćene u Zemljinu atmosferu, i koje neće izgoreti, usmeravaju se ka posebnom mestu u Tihom okeanu, koje nosi zvaničan naziv Point Nemo (kolokvijalno „groblje svemirskih letelica“). Ovo mesto je „dom“ ostataka nekih 200 satelita, uključujući i svemirsku stanicu „Mir“. Naravno, veoma udaljeno je od ljudskih naseobina, tako da su najbliža ljudska bića koja mu prilaze zapravo astronati na MSS.

Da li je ostvarivo isto uraditi s Međunarodnom svemirskom stanicom? Tu već postoji debata, posebno ako se u obzir uzme da je ona sastavljena od mnogih modula, koji ne samo što su ekstremno skupi da se proizvedu, već bi njihov sunovrat u nižu orbitu samo povećao već ogromne troškove.

MSS je inicijalno dizajnirana da bude u eksploataciji do 2016. Zatim je rok produžen do 2020., pa onda do 2024. NASA finansira njeno održavanje u orbiti do 2025., a nakon toga još uvek nije jasno šta će biti s njom.

Američka svemirska administracija se nada da će neka treća strana u vidu moćne kompanije „uleteti“ u priču i preuzeti „uzde“. Međutim, procenjeni godišnji troškovi iznose gotovo 4 milijarde dolara, što u startu predstavlja ogromnu prepreku za bilo kojeg novog komercijalnog igrača. Iz razloga degradacije komponenti, godišnji trošak konstantno raste, a čak i solarni paneli, koji proizvode električnu struju i koji su od ključne važnosti, gube efikasnost brže nego što je inicijalno bilo predviđeno.

Takođe, stanica gubi visinu, i to uz stopu od 2 kilometra mesečno, konstantno trošeći gorivo da bi održavala korektnu putanju. Kada bude bez pogona, neminovno će krenuti na put ka Zemlji. Prilikom ulaska u atmosferu će početi da gori zbog trenja, ali s obzirom da je veoma masivna (veličine je fudbalskog terena, nešto veća od Boeinga 747), postoji šansa da ne izgori u potpunosti.

NASA procenjuje da će do 16 odsto celokupne stanice preživeti pad, što u prevodu znači da će 78 tona „koječega“ stići do tla, što može potencijalno da izazove štetu, naravno pod uslovom da promaši tačku „sletanja“ usred okeana. Da ne bi došlo do „promašaja“, objekat mora biti odgovarajuće usmeren, što podrazumeva neophodnu količinu goriva. Ukupni procenjeni troškovi bezbednog ateriranja iznose milijardu dolara.

Postoji velika verovatnoća da se neće kompletna stanica survati ka Zemlji. Rusija namerava da odvoji svoje segmente i iskoristi ih kao delove za nov, sopstveni projekat. Tu su takođe i japanski moduli, kao i moduli Evropske svemirske agencije.

Ne treba biti preterano tužan kada na kraju budu otkazane njene usluge, bez obzira na to što je u međuvremenu postala prava svemirska „ikona“, što su na njoj bili prisutni brojni astronauti i izvođeni mnogi eksperimenti. Ona mora biti srušena jer u jednom trenutku neće biti bezbedna za ljude koji su u njoj, a troškovi potrebni za njeno održavanje neće više moći da se opravdavaju.

Pored toga, nakon nje će doći još impresivnija i interesantnija svemirska stanica, koja neće orbitirati oko Zemlje. Plan je da se nova „vrti“ oko Meseca, a njen oficijelni naziv je „Lunarna orbitalna prolazna platforma“ (Lunar Orbital Platform-Gateway ili samo Lunar Gateway/LOP-G). Slanje modula oko Meseca bi trebalo da započne 2022., da bi stanica bila u potpunosti operativna 2028. (kada se planira i sletanje posade na Mesec).

LOP-G neće biti jedina svemirska stanica, jer Rusi planiraju da konstruišu svoju, baš kao i Kina. SpaceX projekat Ilona Maska bi takođe mogao da bude spreman za sopstvenu prvu stanicu tokom naredne dekade.

AutoRepublika

(688)