Istraživanje: muškarci mnogo skloniji prebrzoj vožnji
Svakih 15 minuta, jedna osoba izgubi život u saobraćaju. Ovo je podatak vezan za SAD. U isto vreme jedan od tri sudara sa smrtnim posledicama je prouzrokovan prebrzom vožnjom, a taj odnos je verovatno primenjiv i u našem okruženju, s tim što se čini da je na našim prostorima negativan uticaj koji donosi prebrza vožnja još izraženiji. Samim tim, bolje razumevanje faktora uzroka ovakvog ponašanja, važan je korak ka podizanju svesti o bezbednosti u saobraćaju.
Najnovija studija koju je sproveo driving-tests.org, pokazuje da prebrza vožnja nije povezana s ograničenjima brzine, bez obzira da li se radi o urbanim ili vangradskim sredinama. Međutim, na ovu negativnu pojavu u velikoj meri utiču pol i starost, doba dana i tip saobraćajnice. Istraživači su analizirali petogodišnje podatke iz „Sistema prijavljivanja analize smrtnosti“ (FARS) Nacionalne administracije za bezbednost u saobraćaju (NHTSA) u SAD.
Više od 37.000 saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom se dogodi svake godine u Americi. U svaki treći slučaj u proseku je uključen vozač koji je vozio brže od propisanog. S tim u vezi, studija razotkriva da su postavljena ograničenja brzine često proizvoljna i da u suštini ne utiču na prebrzu vožnju. Zapravo, u okviru petogodišnjeg perioda, uključenog u studiju, većina slučajeva prebrze vožnje se desila u zonama gde je ograničenje bilo između 30 i 55 km/h. Tokom 2017., najviše udesa s fatalnim ishodom se desilo na putevima gde je ograničenje brzine bilo 90 km/h ili manje.
Istraživači su takođe primetili da se najveći broj nesreća sa smrtnim ishodom desio u ruralnim predelima, više nego u urbanim sredinama i na auto-putevima. Razlog je taj što na ruralnim saobraćajnicama nema gužvi, poslovično su slabo osvetljene, bez vidljive signalizacije, a vozači često nisu odgovarajuće upoznati s njima.
Najčešće doba dana kada se događaju saobraćajne nesreće prouzrokovane prevelikom brzinom je ono između 21 i 23 časa, kao između ponoći i 2 sata ujutro. Najveći broj incidenata s fatalnim posledicama, prouzrokovanih prebrzom vožnjom se dešava tokom vikenda, počev od petka, s tim što je vrhunac u nedelju. Gust saobraćaj zapravo odvraća ljude od prebrze vožnje.
Kod muškaraca je „Fanđo efekat“ mnogo izraženiji, bez obzira što žene bije glas da su loši vozači. Muškarci u tridesetim godinama su najskloniji učestvovanju u saobraćajnim nesrećama prouzrokovanim prebrzom vožnjom. Zapravo, pripadnici snažnijeg pola imaju 77 odsto više šansi da izgube život u ovom tipu saobraćajnog udesa. Takođe, pet puta je veća verovatnoća da budu uključeni u dotični incident u odnosu na žene.
Studija takođe pokazuje da uvođenje strože regulative vezane za preveliku brzinu nema efekta u suzbijanju takvog ponašanja. Primera radi, savezne države koje najgore stoje s prebrzom vožnjom su Južna Karolina gde su zakoni prilično „labavi“ i Novi Meksiko, gde su izuzetno strogi. Sledeći je Vajoming, a prate ga Misuri i Montana. S druge strane najbolja situacija je u Nju Džersiju, Floridi i Masačusetsu.
Što se nas tiče, svedoci smo da prebrza vožnja redovno odnosi uglavnom mlade živote. Država povodom toga praktično ne radi ništa, kao ni institucije koje se ovom problematikom bave, sem povremenog pojavljivanja na televiziji i davanja stereotipnih izjava u stilu objašnjavanja žednom čoveku da treba da popije vodu. Počinioci ne snose ozbiljnije posledice dok ne biva kasno, a žrtva njihovog divljanja obično bude neko drugi.
AutoRepublika
(585)
Agencija „za bezbednost saobraćaja“ (namerno navodnici) preuzima zasluge kada se nekim čudom statistika popravi, a kad se ne daj Bože pogorša ne preuzimaju odgovornost već gostuju u emisijama i pričaju ono što osnovci znaju.
Načelno dobar tekst … „Prokleta“ brzina … Taj djavo sve nas povuče nekada i često se posle čovek pita „A što mu je to trebalo“ (da li se isplatilo tih par minuta „uštede vremena“ u odnosu na sve rizike kojima sam zbog jurcanja izložio sebe i one oko mene). Meni je takodje jako „interesantna“ tema i sigurnosni pojas – pozadi. Poznato je da su nevezani zadnji putnici veoma smrtonosni za one ispred njih. Nedavno beše nezgoda u kojoj je poginulo dvoje desnih putnika (mislim da su kola „sletela“ i udarilla u kuću ) . Onaj pokojnik pozadi desno nesporno nije… Pročitaj više »
Za takve bundžije (što ne žele da vežu pojas pozadi) ima tehnika. Samo naglo zakočim (a kočnice i gume dobre) pa kad poljube sedište ispred čuješ paljbu – kretenu, budalo… Još dok sam imao kožna sedišta, ihaaa, samo kliznu napred.
Moja „stara majka“ voli da pametuje oko pojasa, pa i kada je „u gepeku“ (tamo posebno), kako to njoj tamo ne treba.
Mislim se, „matora veštice“, nije mi što ćeš ti da pogineš, odrobijaću te ako treba, ali, pobićeš mi ispred moju decu, tvoje unuke …
Par puta sam bio veoma verbalno grub ka njoj na temu pojasa …
A zato ti hoćeš da je staviš u M5 karavan i provozaš, pa će posle te vožnje i pre ulaska u automobil da vezuje pojas, sad sam tek shvatio cunning plan…
Šta ćeš, ona „zaboravi“ da se sama zaveže, posebno „u gepeku“ (dok ja ne počnem da „vrištim“), a onda ja nakon zaustavljanja kola npr. „zaboravim“ da je „pustim iz gepeka“ (dok ona ne počne da „vrišti“ ) …
Kod starih Slavena poznato kao „retorzija “ … Jednom ću tamo i da je potpuno „zaboravim“ …
Magistralni put Novi Sad – Zrenjanin ograničenje 80km/h, niko, ali baš niko ne vozi dozvoljenim brzinom. Brzine koje su najčešće su između 100 i 120 kmna čas. Svi žure nema veze da li je star ili nov auto, samo bahatije ako može. Ako bi neko slučajno vozio prema ograničenju došao bi u situaciju da ga maltretira neki ludak rizičnim preticanjem, zabijanjem u branik… Šleperi voze između 90 i 100 km na čas, takođe se nabijaju u branik. I šta ćemo sad, policije nema ali opasnih situacija ima . Naravno koga briga od odgovornih. Na nama je da se čuvamo od… Pročitaj više »