Zašto je Alfa Romeo ponovo u krizi?!

Iako je italijanska marka već neko vreme u fazi “preporoda”, prvih šest meseci ove godine upućuju na to da je Alfa Romeo u dubokoj krizi.

Pokojni Serđo Markione bio je šarmantan tip, tipičan Italijan, no iako je umeo ne dobro, već odlično da priča, ispašće na kraju da su njegove odluke direktno ili indirektno dovele na rub propasti nekoliko proizvođača sa Apeninskog poluostrva.

Nekadašnju reli ikonu Lanciju Markione je sveo na brend koji posluje samo u Italiji i nudi svega jedan model – i to u B segmentu. Fiat je pod vođstvom pomenutog čoveka odlučio “da se ne bori u previše kompetitivnim segmentima”, odnosno ništa od C i viših klasa, pa se onda došlo do toga da se napusti i B segment sa odlaskom Punta. Danas se Fiat oslanja na Pandu i familiju modela “500”, što je još jedan recept za katastrofu, ali to je tema za neki drugi članak.

Kad su se nakon dizelgejta svi rukovodioci evropskih proizvođača češali po glavi i čupali bradu u razmatranju šta im je sledeći korak i kako da ponude alternativu dizelu, FCA je na čelu sa Markioneom bila “nezainteresovana”, jer su verovali da je u pitanju samo kratkotrajna oluja.

No, godine neulaganja FCA u evropske proizvođače i razvoj novih tehnologija koštale su ove marke mnogo, a Markione iako sposoban da stvori jak savez sa Chryslerom ipak nije doneo boljitak italijanskoj automobilskoj industriji, šta više usudio bih se da tvrdim sasvim suprotno.

Uključujući Lanciu, Fiat i Maserati, jedna od žrtava Markioneovog menadžmenta bio je i Alfa Romeo, mada nije se isprva tako činilo.

Rinascimento

Ispisana reč na italijanskom jeziku znači “preporod” i tako je svojevremeno rukovodstvo FCA i same Alfe nazvalo period u kojem će se ta marka uspostaviti kao jedan od ozbiljnih takmaca u premijum segmentu na globalnom nivou.

Tada se najavljivalo da će godišnja prodaja krajem tekuće decenije iznositi pola miliona vozila, a od toga naravno nije bilo ništa.

Ne samo da nisu dostigli zacrtanu brojku, već su zapravo izuzetno daleko od nje, jer su prošle godine prodali ukupno 120.000 automobila, što je rast u odnosu na 2017. godinu, kada su isporučili 107.000 vozila. Ove godine rezultat će biti značajno lošiji od onog koji su ubeležili lane.

Situacija u Evropi

Kada se Alfa “vratila” sa novim programom cilj je bio da se uspostavi snažna baza kada je reč o prodaji u Evropi, a potom da se nivo prodaje podigne u SAD i Kini.

No, šta je problem na Starom kontinentu? Krajnje je jednostavno – kupci koji se odlučuju za premijum klasu automobila ostaju dugo verni jednom brendu i teško menjaju svoje navike. Primera radi, nemački trojac je u ovom segmentu ubedljiv u Evropi, možda nisu najkvalitetniji, možda nisu najpouzdaniji, moglo bi im se što šta prebaciti i kada je reč o dizajnu, ali oni su jaaaako dugo prisutni na evropskom tržištu. Stoga im se kupci iz tog segmenta najčešće i okreću, naravno ima tu i drugih razloga, ali ovaj prednjači.

Dakle, staromodnost kod ovdašnjih “buržuja” nije dobar preduslov za nove premijum proizvođače. Primera radi, Infiniti je odlučio da potpuno napusti tržište Zapadne Evrope. Lexus već godinama na našem kontinentu beleži prosečne rezultate, dok je francuska marka DS nakon inicijalnog buma “izgubila dah” i danas ima značajno slabiju prodaju nego pre koju godinu.

Da bi se u ovom segmentu u Evropi uspelo, potrebno je ponuditi revolucionarnu tehnologiju, kao što je to učinio Tesla, koji bi mogao ove godine da prestigne Alfa Romeo po broju prodatih automobila sa ove strane Atlantika.

Kada se kaže revolucionarna tehnologija i Alfa Romeo, oni koji se snishodljivo odnose prema ovom brendu će se nasmejati, no isti ljudi ne poznaju dovoljno istoriju automobilizma. Pre dve decenije, Alfa Romeo 156 bio je prvi serijski putnički automobil sa commonrail dizel agregatom. Taj model napravio je ogroman prodajni uspeh u prvih nekoliko godina na tržištu što je poprilično uzrujalo rukovodioce nemačkih premijum marki. Upravo takav sličan potez bio je potreban i sada italijanskom brendu, ali do toga nije došlo.

Uzroci krize

Naravno, razloga za lošu prodaju ima više, ali jedan od povoda za neuspeh jeste mala gama koju Alfa ima. U ovom trenutku čine je svega četiri automobila, što je izuzetno malo za proizvođača koji se želi takmičiti na globalnom nivou, a nije u pitanju brend koji se bavi superautomobilima.

Primera radi, sve nemačke marke koje konkurišu italijanskom brendu, imaju više vozila samo u SUV portfoliju nego Alfa u čitavoj gami.

Dakle, bilo je neophodno da Alfa Romeo na svakih godinu ili dve na tržište izbaci novi model. Trebalo je ponuditi još krosovera, što manjih, tako i većih, kako bi se na više frontova izvršio pritisak na Nemce. Greška menadžmenta Alfe i čitavog FCA je olako prepuštanje konkurenciji C segmenta. Giulietta iako u poznim godinama i danas beleži dobre rezultate na domaćem tržištu, a uz ozbiljne promene i drugačiji pristup uspeh bi došao i u drugim delovima Evrope.

Na ovogodišnjem Salonu automobila u Ženevi Alfa Romeo Tonale je osvojio srca publike i stručne javnosti. Elem, u pitanju je konceptualni model fantastičnog izgleda koji bi trebalo da stigne na tržište 2022. godine i kako su glasile prve informacije, Tonale će biti plug-in hibrid. Ovo su dobre vesti za ljubitelje Alfe, ali po svemu sudeći Tonale će na tržište stići kad i Marko (Janko) na Kosovo – prekasno.

Prošle godine, prema oficijalnim podacima italijanske marke, Alfa Romeo Stelvio ostvario je najbolji prodajni rezultat u Italiji (12.798), SAD (12.043), dok je na trećem mestu Francuska gde je prodato 3.187 primeraka. Giulia je bila najpopularnija u SAD (11.519), potom Italiji (7.251), te u Kini (2.841).

Alfa mora uvećati prodaju u Kini, jer je ova zemlja izuzetno važna za premijum segment. Naime, Kinezi imaju i specifičan ukus, jer vole nešto duže automobile, stoga praktično sve nemačke marke pored regularnih veličina nude i produžene varijante za kinesko tržište.

Neki od stranih autora i stručnjaka ističu da je Alfa napravila grešku kada je odlučila da bude u premijum segmentu. Umesto toga, veruju da je njeno mesto bilo u subpremijum klasi, nečemu čemu u poslednje vreme teži Peugeot. Tako bi imali nižu cenu svojih proizvoda i na taj način momentalno bi bili konkurentniji, a mogli bi i da “otkinu” malo prodaje od svojih nemačkih takmaca.

Šta nosi budućnost za Alfa Romeo?

Trenutno je nad sudbinom ovog brenda veliki znak pitanja. Sumanuti pad prodaje koji je ubeležen u prvih pola godine na evropskom tržištu ne najavljuje ništa dobro kada je reč o budućnosti Alfe.

Mišljenje autora ovih redova jeste da FCA pojma nema šta će sa Alfom, niti kako da se izbori u premijum segmentu. Nije dovoljno postaviti rekord na Nirburgringu, to je super stvar za marketing, ali prodaja ni Stelvija ni Giulije ne leži na plećima Quadrifoglio varijanti, već “običnih” izdanja.

Ukoliko se nastavi ovakav pad prodaje, najverovatnije je da će Alfa Romeo dobiti novog vlasnika. Kojeg? Da me je to neko pitao pre desetak godina izgovorio bih kao iz topa – Volkswagen, danas ne verujem da je VW zainteresovan da kupi italijansku marku. Pre će biti da će novi “gazda” Alfe stići iz Azije, odnosno Kine. Ako je sudeći po iskustvu Volvoa, to će za proizvođača sa Apeninskog poluostrva biti savršeno rešenje.

Đorđe Platiša

(4051)