Razvod ili učvršćivanje odnosa? Renault-Nissan alijansa na raskršću

Dvodecenijsko partnerstvo između Renaulta i Nissana dolazi do svojevrsne katarze. Alijansa je uzdrmana iz temelja hapšenjem Karlosa Gona, ali i neuspešnim pregovorima u vezi sa spajanjem s FCA.

Osnovana 1999., kada je Renault otkupio kapitalan udeo u posrnulom japanskom proizvođaču, grupa koja uključuje i Mitsubishi Motors, oduvek je bila etiketirana kao odnos koji ide u korist samo jedne strane. Mada je Nissan najveća kompanija u alijansi, Renault je taj koji ima kontrolu nad japanskim partnerom.

Gon, koji je optužen za finansijske malverzacije, suočava se sa suđenjem koje će započeti sledeće godine. On je dugo stremio potpunoom spajanju Renaulta i Nissana da bi se pozicionirao kao direktan rival Toyoti Motor Corp. i Volkswagen grupi. Renault je bio spreman da ojača svoj uticaj pre samo par nedelja, kada je Fiat predložio ujedinjenje dva velika evropska proizvođača. S druge strane, nespremnost Nissana da podrži dalje pregovore je dovela do rušenja dogovora.

Sada, šef Nissana, Hiroto Saikava, teži tome da ublaži tenzije nakon što je predsednik Renaulta, Žan-Dominik Senard zapretio da će blokirati imenovanja u odboru na Nissanovom mitingu akcionara zakazanom za 25. jun. Njegovo pismo bi takođe moglo da bude početni ulog za Nissan da preuzme koncesije od Renaulta.

„Oni su se vratili na početnu tačku“, rekao je Kodži Endo, analitičar iz SBI Securities Co.

Evo i potencijalnih scenarija u kojima bi mogle da se nađu kompanije:

Rebalansiranje alijanse

Nissan bi Senardovo pismo mogao da interpretira kao mešanje u sopstveno rukovođenje, što bi Japanci mogli da iskoriste za rebalansiranje odnosa s dugogodišnjim partnerom. Ukoliko bi se Renault uzdržao od glasanja u vezi s Nissanovom rukovodećom strukturom, to bi moglo da spreči donošenje predloga, jer francuski proizvođač poseduje 43 odsto Nissana, što znači da bi mogao japanskoj kompaniji otežati donošenje bilo kakvih mera.

Po obnovljenom sporazumu o rukovođenju alijansom, Nissan ima pravo da poveća svoj udeo u Renaultu na više od 25 odsto u slučaju da se Renault meša u rukovodstvo japanske kompanije. Zatim, prema japanskom korporativnom zakonu, Renaultovo pravo glasa bi bilo ukinuto. Da podsetimo, japanska kompanija trenutno poseduje 15 odsto Renaulta, bez prava glasa.

Još jedan korak koji bi mogao doprineti smirivanju tenzija je da Renault ispuni jednu od Nissanovih glavnih želja – da proda svoj udeo. Po francuskoj regulativi, ako Renault smanji svoj udeo u Nissanu ispod 40 odsto, to bi pomoglo japanskom proizvođaču da dobije glasačko pravo u francuskoj kompaniji.

Mada možda neće biti u poziciji da se u potpunosti razdvoje, partnerstvo bi moglo da evoluira u ravnopravniji odnos snaga, bar tako misli Takeši Mijao, analitičar iz tokijske firme Carnorama.

„Biće im teško da se razdvoje“, kaže Mijao. „To stavlja Nissan u bolju poziciju i poboljšava njegov status. On će imati veći uticaj i mogućnost da promoviše svoje stavove.“

Za korak bliže spajanju

Ovaj monumentalni zadatak prilagođavanja industriji koja prihvata elektrifikaciju i autonomna vozila, takođe stavlja dodatni pritisak na spajanje Renaulta i Nissana. Mada ove dve kompanije sarađuju, one će morati da potroše milione dolara da bi se upustile u borbu s Toyotom i Volkswagenom, koji su sve spremniji da prihvate nove tehnologije.

U alijansi je zaposleno više od 350.000 ljudi širom sveta. Mada Renault i Nissan nisu u potpunosti integrisani, oni dele platforme i fabričke linije da bi na tržište isporučili više od 10 miliona vozila godišnje.

Senard je najpre u aprilu dao neformalan predlog za spajanje šefu Nissana. Postoji dokument o diskusiji u kojem su podvučeni potencijalni uslovi, a Renault je signalizirao da je spreman da intenzivira razgovore kada god Nissan za to bude spreman.

Predlog poziva na strukturu holding kompanije, koja bi omogućila ravnopravno vlasništvo i prisustvo u odborima Renaulta i Nissana. Sedište novog entiteta ne bi bilo u Japanu ili Francuskoj, kažu izvori bliski dešavanjima.

„Nissan čini gotovo 100 odsto korporativne vrednosti Renaulta, tako da je potpuno jasno zašto Francuzi ne žele da ga se odreknu“, rekao je Kota Minešima, analitičar iz Morgan Stanley MUFG-a. „Renault želi kompletnu integraciju.“

Grandiozno partnerstvo

Mada to baš i nije verovatno, Fiat bi takođe mogao ponovo da pokrene pregovore o spajanju direktno s Nissanom, pored Renaulta. Formiranjem šire slike „grandioznog saveza“ i spajanjem s većim partnerom, Fiat bi možda mogao da ubedi japanskog proizvođača kroz nuđenje većeg prava glasa u okviru Fiat-Renault-Nissan-Mitsubishi globalne automobilske grupe.

Rani signali direktnih razgovora su se pojavili ove nedelje, uz izveštaje da se predstavnik Fiata sastao sa Saikavom. Šef japanske kompanije je u ponedeljak izjavio da je imao kontakt s Fiatovim savetnikom, bez daljeg elaboriranja u vezi s dešavanjima.

Francuski ministar finansija, Bruno Le Mer, je na sastanku G-20 u Japanu reekao da je za alijansu važno da bude „čvrsta i održiva“, pre bilo kakvog eventualnog spajanja s Fiatom. On je spomenuo i rastuću konkurenciju u globalnoj automobilskoj industriji, posebn onu iz Kine.

Raskid

Pre sage s Fiat Chryslerom, Nissan se opirao bilo kakvim bliskijim odnosima, kojima je težio Renault, rekavši da je prioritet na tome da sopstveno poslovanje postavi na čvrste temelje, nakon vesti o najnižoj dobiti iz poslovanja u poslednjih deset godina.

Validno pitanje je šta Nissan zaista misli nakon kratkotrajne Renaultove afere.

„Sve u svemu, došlo je do opšteg nereda, što je samo pogoršalo situaciju“, rekla je Dženet Luis, analitičarka iz Macquarie Capital Securitiesa Ltd. „Izgledalo je kao da Senard pokušava da učini alijansu funkcionalnom, u šta više ne verujem.“

Ukoliko im se puteve razdvoje, to ne bi bilo prvi put da dođe do razvoda između jedne evropske i japanske kompanije.

Suzukijevo partnerstvo s Volkswagenom se okončalo 2015. godine, s tim što je japanska kompanija otkupila nazad 3,8 milijardi dolara sopstvenih akcija od Volkswagena. U početku je plan bio da se sarađuje u oblasti malih, štedljivih automobila za rastuća tržišta, ali su se odnosi pogoršali 2011., nakon što je japanska kompanija pristala da kupuje dizel motore of Fiata.

Sasvim je moguće da Nissan ne želi da bude deo nekog evropskog ili globalnog proizvođača automobila, tako da nije nemoguće da Renault na kraju izađe iz Nissana, kaže Maks Vorbarton, analitičar iz Sanford C. Bernsteina & Co.

„Renault treba da pusti Japance“, napisao je Vorbarton u izveštaju iz 6. juna. „Treba da proda svoj udeo u Nissanu (japanskoj vladi ili japanskim bankama). Zatim, s tim milijardima u banci i višoj ceni akcija, treba ponovo da pozove Elkana.“

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(320)