Ko je na kraju brži, električni ili konvencionalno pogonjeni automobili?

Stojite na semaforu. Crveno je a vozač pored vas „turira ljutu mašinu“. Njegov problem je što nije primetio da vozite Teslu Model S, ili možda misli da „bela tehnika“ ne može da se meri s njegovih osam cilindara i tandemom turbo punjača. Pali se zeleno a vi nestajete „u tišini“ i ostavljate ga „u prašini“.

Naravoučenije uvoda je da ako iz stanja mirovanja do 100 km/h želite da stignete što brže, električni automobil je prava stvar. Ovo naravno nije iznenađujuće. Možda za tipa s početka priče, koji je mogao da samo da gleda Teslu kako odmiče. Međutim, konvencionalno pogonjeni automobili i dalje mogu biti brži kada je o maksimalnim brzinama reč. Dakle, gde počiva ključna razlika između ova dva tipa pogona? Uglavnom u transmisiji, ili njenom odsustvu.

Brzina vs ubrzanje

Ovde govorimo o dve različite vrednosti. Ubrzanje se odnosi na to koliko je vremena potrebno za prelazak distance između tačke A i tačke B, dok se brzina odnosi na maksimalnu vrednost koju vozilo može da postigne.

U trkama ubrzanja, primera radi, brže vozilo je ono koje postigne veću izlaznu brzinu, dok ono s boljim ubrzanjem prvo pređe liniju cilja.

Električni automobili mahom bolje ubrzavaju od benzinski pogonjenih modela, ali isto tako za sada ne mogu da postignu njihove maksimalne brzine. Dakle, kada je maksimalna brzina u pitanju, konvencionalni četvorotočkaši odnose pobedu, posebno što maksimalnu brzinu mogu da održe u mnogo dužem vremenskom periodu.

Električni automobili generišu mnogo više obrtnog momenta u odnosu na one pogonjene benzinskim ili dizel motorima, što je važno, jer je obrtni moment ono što pokreće vozilo. Pored toga, elektromotor eliminiše potrebu za tradicionalnim menjačima. Snaga se šalje direktno na točkove, tako da je ubrzanje momentalno, što električne automobile čini bržim „iz mesta“.

Što se motora s unutrašnjim sagorevanjem tiče, motor prvo mora da pošalje snagu u menjač a zatim se ona prenosi na točkove, tako da ovde govorimo o „pogonskom sklopu“, koji se još može sastojati iz kardanskog vratila i diferencijala. Dakle, proces prenosa snage traje duže, što je od ključnog značaja za kratak sprint, poput onog do „stotke“. Takođe, oko 15 odsto snage se gubi kroz pogonski sklop.

Efikasnost u smislu iskorišćenja konjskih snaga

Ukoliko poredimo električni automobil i automobil pogonjen benzinskim agregatom iste snage, EV je sposoban da iskoristi mnogo veći broj „konja“, iz prostog razloga što elektromotor ima manje pokretnih komponenti, tako da one funkcionišu efikasnije.

Istovremeno dostupan maksimalni obrtni moment i pojednostavljen pogonski sistem, dva su faktora koja električnom vozilu omogućavaju da iz stanja mirovanja bude brže od konvencionalnih pandana. Zato ne treba da čudi što Tesla u trkama ubrzanja pobeđuje renomirane supersportske automobile.

Interesantno je da Tesla ne objavljuje fabričke vrednosti koje se tiču snage, ali je naravno Model S P100D završio na dinamometru u „Ludicrous“ režimu. Izmereno je 596 ks na točkovima, a iz stanja mirovanja do 100 km/h ovom automobilu je u idealnim uslovima potrebno oko 2,5 sekundi. Ipak, u nekoj realnoj trci na stazi, Model S bi izgubio od automobila kao što su LaFerrari, Porsche 918 ili McLaren P1, jer bi ga oni brzo sustigli i prestigli.

Transmisija

Dakle, bez dileme kada je o ubrzanjima reč, električni automobili imaju veliku prednost. Međutim, proizvođači baterijski pogonjenih vozila znaju da njihovi modeli treba da raspolažu adekvatnim performansama na duge staze, što nas vraća na temu transfera snage.

I pored entuzijazma koji vlada oko performansi elektromobila i njihove efikasnosti, prvenstveno zahaljujući odsustvu tradicionalnog menjača, neki inženjeri rade na novom tipu prenosa, posebno namenjenom baterijski pogonjenim vozilima. Razlog upravo leži u tome što je maksimalna brzina električnih automobila kompromitovana odsustvom menjača i manja je nego što bi potencijalno mogla da bude.

Odgovarajuće kreiran sistem transmisije elektromobile, funkcionisao bi kao svojevrstan posrednik, koji bi pomogao kvalitetnijoj isporuci snage, ali i boljoj autonomiji baterije. Ovo bi omogućilo električnim automobilima da se kreću visokim brzinama kroz duže vremenske periode, uz manji gubitak energije. Generalno gledajući, baterije u električnim automobilima pružaju „radijus“ od 400 do 500 kilometara, ali bi napredan sistem transmisije povećao te vrednosti. Ključ je u jednostavnosti, jer bi intervenisao tek toliko koliko bi bilo potrebno da automobil bude efikasan pri visokim brzinama kao što je pri niskim.

Postoje indicije da Tesla radi na novom sistemu prenosa. U neku ruku, dokaz za to je prognozirani sprint novog Roadstera do „stotke“ za samo dve sekunde, mada je interesantno i Porscheovo rešenje, koje ćemo videti na novom Porsche Taycanu.

Još ponešto

Električni automobil proizvodi istu količinu obrtnog momenta bez obzira kojom se brzinom kretao, dok automobili s motorima s unutrašnjim sagorevanjem imaju takozvanu krivu obrtnog momenta, odnosno tačku u kojoj se maksimalni obrtni moment proizvodi. Baš kao što benzinski i dizel pogonjeni automobili ne mogu u svakom momentu da iskoriste maksimalan broj konjskih snaga koje poseduju, tako ni EV ne može iskoristi uvek sav maksimalni obrtni moment koji motor može da isporuči.

Što se tiče nekih drugih, za vozače mnogo bitnijih stvari, treba reći da su električna vozila energetski efikasnija. Baterije konvertuju 59 do 62 odsto energije u pogonsku silu, dok benzinski pogonjeni automobili za kretanje iskoriste samo 17 do 21 odsto energije koju proizvede motor.

Takođe, električni automobili su ekološki podobniji. Nema emisije izduvnih gasova, tako da su veoma poželjni za eksploataciju u urbanim sredinama, koje su mahom zagađene. Pored toga, sama eksploatacija i redovno održavanje električnog automobila su neuporedivo jeftiniji.

Ono što električnim automobilima ne ide u prilog je što mogu da pređu kraće distance jednim punjenjem. Dodatno, to „punjenje“ traje mnogo duže u odnosu na dolivanje goriva.

Jedan od najvećih trenutnih „minusa“ kada je reč o elektromobilima je njihova startna cena, kao i cena paketa baterija, ukoliko dođe do potrebe da se on menja. Ipak, većina zemalja nudi povlastice i subvencije na njihovu kupovinu, a na duge staze će kroz eksploataciju neutralisati razliku u ceni.

Priredio: Pavle Barta

(2235)