Koliko brzo treba da vozite da ostanete suvi u kabrioletu kada pada kiša? (VIDEO)

Moguće je ostati suve kose, bez obzira što je krov automobila otvoren a pada kiša. Stvar je u aerodinamici.

Kiša i kabriolet ne idu jedno s drugim. Međutim, i vi baš kao i mi, verovatno ste se pitali kojom brzinom automobil treba da se kreće da bi putnici ostali suvi? Drivetribe je odlučio da nam pruži objašnjenje.

Rezultate istraživanja su podelili u video klipu na YouTubeu, gde voditelj, Majk, objašnjava dva tipa strujanja vazduha, laminaran i turbulentan. Laminaran tok se odnosi na spor vazduh niskog pritiska, dok je turbulentni tok brz i odlikuje ga vazduh visokog pritiska.

Sloj vazduha koji dolazi u kontakt s karoserijom automobila se naziva „granični sloj“. Vrh okvira vetrobrana, gde se naglo prekida linija karoserije, zove se tačka razdvajanja. U ovoj tački vazduh postaje veoma turbulentan, i kako se krećete brže, pojas turbulentnog vazduha iznad putničkog odeljka se povećava.

Majk dalje objašnjava da brzina pri kojoj morate voziti da biste ostali suvi zavisi i od oblika automobila, preciznije ugla vetrobrana.

Automobili poput Mazde M-X5, koji imaju „vertikalniji“ vetrobran, mogu da generišu dovoljno turbulencije da odbiju kišu pri nižim brzinama, već od oko 70 km/h. S druge strane, automobili s izuzetno iskošenim vetrobranom, poput Ferrari Portofina, moraju da se kreću brže da bi ostvarili isti rezultat.

Neki kabrioleti Mercedes-Benza zapravo koriste deflektore strujanja vazduha na gornjem delu okvira vetrobrana, što podseća na minijaturne vazdušne kočnice. One funkcionišu tako da maksimizuju laminarno strujanje, u isto vreme držeći turbulentni vazduh van kabine. Čak i tokom pljuskova, mogu vas održati suvim.

Naravno, sve ovo „pada u vodu“ kada stanete na semaforu. Ukoliko ste na auto-putu a kiša počne da pada, razumevanje kako funkcioniše strujanje vazduha vam može obezbediti „kupovinu vremena“, pre nego što se stanete ispod nekog nadvožnjaka i podignete krov.

AutoRepublika

(1569)