Zanimljivost dana: Ko je originalni kralj „bubble“ automobila?

Ukoliko je vaš odgovor „BMW Isetta“ – ne, niste u pravu. Nemački „mališan“ je verovatno najpoznatiji mikro automobil, ali je debitovao tek 1955. godine pod licencom Iso. Čak i ova italijanska firma je stigla sa originalom samo dve godine ranije.

Čast da bude prva ima malo poznata firma Fuldamobil iz Nemačke za koju se veruje da originalno inspirisala takozvani „bubble“ („balon“ na Engleskom jeziku) stil koji će rivali kasnije da prate.

Istorija Fuldamobila počinje kada je čovek po imenu Norbert Stivenson dobio posao kao novinar za Rhein-Zeitung novine. U svom dnevnom listu, Stivenson je počeo da objavljuje lične crteže mikro automobila sa tri točka (dva napred i jedan pozadi) i agregatom postavljenim pozadi.

U vreme dok se Volkswagen trudio da restartuje proizvodnju „Bube“, a Opel i Ford se činili preskupim za tipičnog nemačkog kupca u razrušenoj Evropi, mikro automobil se činio kao idealno rešenje.

Stivenson je očajnički tražio investitora i uspeva da ga pronađe u vidu Karla Šmita, bogatog industrijalca čija je firma Elektromaschinebau Fulda GmbH proizvodila generatore. Do 1950. godine prvi prototip je bio spreman za testiranje, a koristio je agregat zapremine 198 kubnih centimetara iz Zundapp motocikla. Iako nije doneo željene rezultate, novonastala divizija Fuldamobil je definitivno imala obećavajuću budućnost.

Prvi serijski model kompanije se pojavio u prodaji u junu 1951. godine, a nosio je Type N oznaku. On je pružao drvenu šasiju i aluminijumsku školjku sa minimalnim prostorom u enterijeru i veoma prostim dizajnom. Kada je reč o mehanici, Fuldamobil je koristio nekoliko različitih dobavljača, a veruje se da je u prvoj godini prodato 346 primeraka.

Njegova zamena, Type S, je u svakom pogledu bio moderniji automobil. Ne samo što je bio veći već je u velikoj meri podsećao na mini Porsche i imao je bogatiji izbor opreme. I po pitanju agregata Type S je postigao napredak, pa je motor bio zapremine 360 „kubika“, a veruje se da je do današnjeg dana preživelo samo tri primerka.

U želji da poveća proizvodnju, Fuldamobil sklapa ugovor sa firmom Nordwestdeutscher Fahrzeugbau (NWF) koja se bavila proizvodnjom autobusa, manjih kamiona i sličnih vozila. NWF je imao preko 1.000 zaposlenih radnika i bio je u stanju da isporučuje školjke u značajno većim serijama.

Iako je proizvođač uradio obećani posao i podigao godišnju isporuku na preko 600 vozila, u oktobru 1954. godine BMW je nagovestio masovnu proizvodnju Isette pod licencom italijanske firme Iso. BMW ne samo što je imao zvučnije ime već se mogao pohvaliti i sa većim brojem salona i preko noći gotovo svi drugi mikro automobili su počeli da izumiru.

Fuldamobil je odgovorio sa novim modelom S4, koji je debitovao 1954. godine, a njegova najveća novina je ležala u vidu dva točka pozadi. Godinu dana kasnije je stigao i pikap TL400, a tokom 1956. godine i veći modeli S6 i S7. Oni su pružali moćnije Fichtel & Sachs agregate, što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 85 km/h.

Ipak, visoka cena, koja je umela da pređe cifru od 3.000 maraka, je bila značajno veća nego ona kod Isette i do 1969. godine, kada je poslednji Fuldamobil sišao sa trake, je prodato svega 2.200 jedinica. Radi poređenja, BMW je prodao preko 160.000 Isetta između 1955. i 1962. godine.

Treba spomenuti da je Fuldamobil jedan od automobila koji se proizvodio pod velikim brojem licenci i pod različitim imenima. Nobel ga je proizvodio u Čileu, Velikoj Britaniji u Turskoj, Bambi u Argentini, Bambino u Holandiji, Fram King Fulda u Švedskoj, Attica u Grčkoj, a Hans Vahaar u Indiji.

Zoran Tomasović

(595)